Šta je sve potrebno znati o kočionoj tečnosti kod motocikala?

Spašava živote i pritom se žrtvuje za to. Kočiona tečnost. Koliko god delovala neupadljivo na motociklu, posledice njenog otkaza su očigledne. Prenosimo objašnjenje sa nemačkog MOTORRAD-a.

Između tačke pritiska i tačke ključanja

Budimo iskreni: priča o jednoj „čorbi“ koja deluje otprilike privlačno kao sok od kiselih krastavaca? Da, apsolutno! Ova nenametljiva tečnost je razlog zašto stajete na crveno svetlo umesto da projurite kroz raskrsnicu. Izdržava pritiske veće od 20 bara, podnosi sibirsku hladnoću i pustinjske vrućine, a usput podmazuje i ABS-ventile. A kakva joj je zahvalnost? Nerazumevanje i zanemarivanje. Vreme je da se to promeni.

Šta zapravo radi kočiona tečnost?

Tehnički gledano, kočiona tečnost je hidraulični prenosni medijum. Jednostavno rečeno: povučete ručicu gore, a kočione pločice dole pritisnu disk. Glasnik između, koji prenosi komandu, jeste kočiona tečnost. Njen najvažniji zadatak: nikada ne popustiti! Fizički gledano, trebalo bi da bude nestišljiva, što je osobina tečnosti. Kada bi pri zagrevanju proključala i prešla u gasovito stanje, mogli biste da povučete ručicu kočnice sve do ručke upravljača i samo biste sabijali mehuriće gasa. Srećom, tačka ključanja sveže kočione tečnosti (tzv. suva tačka ključanja) iznosi oko 260 °C, pa počinje da ključa tek na veoma visokim temperaturama. Osim ako se umeša voda.

A voda se umeša. Kočiona tečnost je higroskopna, što znači da privlači vodu. Ono što na prvi pogled zvuči kao konstruktivna mana zapravo je genijalno rešenje: kočiona tečnost ne samo da privlači vodu, već je i hemijski vezuje. Umesto kapljica vode u sistemu, koje bi zimi mogle da se zalede ili da počnu da ključaju iza vrelih kočionih pločica, stvara se homogena tečnost. Njena tačka ključanja predstavlja kompromis između približno 260 °C sveže kočione tečnosti i poznatih 100 °C vode.

Tačna vrednost tzv. mokre tačke ključanja zavisi od količine vezane vode, a ona pak zavisi od starosti tečnosti. Ako udeo poraste iznad tri procenta nakon oko dve godine, smeša ključa već na 140 do 180 °C. Ko tada na planinskom prevoju vozi na granici, bukvalno će je preći. Zato: rešite se stare tečnosti!

Iz toga proizlaze dva zaključka: prvo, zamena kočione tečnosti svake dve godine nije samo dobronamerna preporuka, već zaista neophodna mera. Drugo, činjenica da kočiona tečnost upija vodu nije loša stvar, već korisna. Jer voda uvek pronađe put. Ali kako tačno?

Kako voda dospeva u sistem?

Zar kočioni sistem nije zatvoren? I jeste i nije. Kočiona creva deluju zaptiveno, ali su na molekularnom nivou porozna. Molekuli vodene pare dovoljno su mali da prođu kroz njih. Gumena kočiona creva posebno ubrzavaju ovaj proces. Pletena čelična creva sa difuziono otpornim teflonskim jezgrom (politetrafluoroetilen, PTFE) znatno ga usporavaju, ali voda i dalje prodire kroz zaptivke i rezervoare. Zato se interval zamene mora poštovati bez obzira na vrstu creva.

Usput: permeacija opisuje proces prodiranja jedne supstance (permeata) kroz čvrsto telo. Kod prolaska vode kroz kočiona creva, to se dešava difuzijom kroz pore ili molekularne prostore. Slično je membrani u jakni, samo što voda ne izlazi napolje, već ulazi unutra.

Postoje li bolje alternative?

Kočione tečnosti klasa DOT 3, 4 i 5.1 zasnovane su na poliglikolima i zato su higroskopne. Zašto se jednostavno ne koriste mineralna ili silikonska ulja, koja ne upijaju vodu, ne stare i ne moraju da se menjaju?

Vrlo jednostavno: oba imaju ozbiljne nedostatke. Mineralno ulje, kakvo se koristi kod brdskih bicikala, postaje gusto na niskim temperaturama. Silikonska ulja, koja se koriste u DOT 5, sabijaju se više nego glikol. To dovodi do „sunđerastog“ osećaja na kočnici, a mehurići vazduha se lako zadržavaju, sa istim katastrofalnim efektom kao mehurići vodene pare.

Glavni problem je, međutim, to što voda u tim slučajevima nije vezana, već se skuplja u kapljicama na najnižoj tački, u vrelim kočionim klještima. Tamo bi počela da ključa, a posledice već znamo.

Treća alternativa bila bi upotreba određenih fluorisanih i veoma skupih ulja. Ona su teža od vode, pa bi se voda skupljala na vrhu rezervoara, gde bi se na negativnim temperaturama zaledila i u najgorem slučaju blokirala povratni otvor. Rezultat: otkaz kočnica. Dakle, iako kočiona tečnost upija vodu, stari i mora da se menja, ona je i dalje najbolje rešenje. Bolje je menjati je svake dve godine nego voziti sa opasnim kapljicama vode u sistemu. Ali oprez pri zameni, jer postoji još jedan problem.

Drugi problem: vazduh

Dok je kočiona tečnost nestišljiva, vazduh u sistemu deluje kao opruga. Čak i sitni mehurići, nastali nepažnjom pri zameni tečnosti ili usled curenja, uništavaju preciznu tačku pritiska. Snaga ruke se gubi pre nego što pločice uopšte pritisnu disk. U najboljem slučaju, može pomoći jednostavan „uradi sam“ trik. Ako ne, potrebno je kompletno odzračivanje sistema. To se može uraditi samostalno, ali kod motocikala sa ABS-om obično je najbolje prepustiti posao servisu.

Ako ručica kočnice deluje „sunđerasto“ ili može da se povuče do kraja, u sistem je ušao vazduh. Često su fizika i vezica efikasnije od alata: povucite ručicu kočnice što jače i u tom „punom stisku“ je pričvrstite vezicom za ručku gasa. Sutradan polako otpustite pritisak. Princip je sledeći: mehurići vazduha se pod stalnim pritiskom sabijaju i tokom noći mogu da se podignu kroz vod do rezervoara, gde pucaju. Lagano kuckanje po klještima i crevima dodatno podstiče mehuriće da se podignu.

Nova tehnologija, nove brige

Nekada je zamena kočione tečnosti bila jednostavna: otvorite ventil, dolijete svežu tečnost, ispustite staru i gotovo. Danas, kod modernih motocikala sa integrisanim sistemima asistencije u kočnicama, situacija je drugačija. Prvo, sistemi imaju odvojene krugove, a prilikom zamene ispira se samo jedan od njih. Drugo, stara kočiona tečnost može formirati abrazivne kristale. Ranije su oni jednostavno izlazili kroz ventil za odzračivanje. Sada mogu proći kroz precizne ABS modulatore i oštetiti povratne pumpe i ventile.

Tada se kočnice blokiraju ili potpuno otkažu. Zato su kod mnogih modernih motocikala potrebni specijalni alati i dijagnostička oprema kako bi se ventili aktivno upravljali tokom ispiranja. Ako nemate odgovarajuću opremu, obratite se stručnom servisu; ručno odzračivanje može dugoročno dovesti do kvarova. I svi koji rade sami trebalo bi da provere stanje creva i rezervoara.

Provera stanja i nivoa: kočiona tečnost ne pokazuje uvek svoje godine, ali ipak vredi baciti pogled u rezervoar. Nizak nivo ukazuje na istrošene pločice ili kvar. Ako je tečnost mutna ili tamna, treba je zameniti. Test-olovka može pokazati sadržaj vode, a profesionalni tester čak i tačku ključanja.

Pravilno očitavanje: rezervoar mora biti u horizontalnom položaju – kod prednje kočnice po potrebi okrenuti upravljač. Providni rezervoari imaju oznake MIN/MAX. Kod metalnih rezervoara gornja ivica okruglog kontrolnog stakla označava MAX. Važno: mali mehurić vazduha mora ostati vidljiv. Ako ga nema, rezervoar je prepunjen. U tom slučaju preveliki pritisak može sprečiti povlačenje klipova: kočnica će „vući“ ili se blokirati. Interval zamene: pošto vizuelna provera nije pouzdana, dvogodišnji interval treba strogo poštovati.

Dopunjavanje kočione tečnosti

Ako nivo padne ispod minimuma, može se dopuniti kako bi se sprečilo uvlačenje vazduha u sistem. Mora se koristiti odgovarajuća DOT-specifikacija, a mešanje je dozvoljeno, osim sa DOT 5. Ipak, nizak nivo obično ukazuje na ozbiljniji problem: istrošene pločice ili curenje sistema. U oba slučaja potrebna je dalja intervencija; dopunjavanje je samo privremeno rešenje. Ako je uzrok istrošenost pločica, nivo će porasti nakon ugradnje novih. Zato se prethodno dopunjavanje ne preporučuje, jer bi nivo mogao preći maksimum. Pošto je u međuvremenu bio prenizak, preporučuje se odzračivanje sistema.

Ako je poslednja zamena urađena pravilno i nivo napunjen do maksimuma, on ne bi trebalo da padne ispod minimuma čak ni sa istrošenim pločicama. Zato nizak nivo uvek treba smatrati ozbiljnim upozorenjem koje zahteva hitnu reakciju, a ne samo dolivanje tečnosti.

Usput: budite oprezni pri ugradnji malih zamenskih ekspanzionih rezervoara. Zbog manjeg zapremine, nivo tečnosti u njima brže pada do minimuma kako se pločice troše.

MotoRepublika

(106)