Ilon Mask tvrdi da će rad, za 10-20 godina biti opcioni, a novac beznačajan zahvaljujući veštačkoj inteligenciji

Direktor Tesle Ilon Mask izjavio je da će u narednih 10 do 20 godina rad postati potpuno opcioni, dok će novac izgubiti značaj, zahvaljujući rapidnom razvoju veštačke inteligencije i robotike. Govoreći na američko-saudijskom investicionom forumu u Vašingtonu, Mask je svoju viziju budućnosti uporedio sa brigom o bašti, nešto što ljudi rade iz zadovoljstva, a ne iz potrebe.

„Moj predviđeni scenario je da rad više neće biti obavezan. Biće to poput igranja sporta ili video-igre. Ako želiš da radiš, radićeš jer ti to prija, baš kao što neki ljudi i dalje gaje povrće u dvorištu iako ga mogu kupiti u prodavnici“, rekao je Mask.

Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u tome imaće milioni robota koji će preuzeti većinu poslova i omogućiti dramatičan rast produktivnosti. Mask, čije se bogatstvo procenjuje na oko 681 milijardu dolara, sve više usmerava Teslu ka razvoju humanoidnih robota Optimus, sa ambicijom da oni čine čak 80 odsto vrednosti kompanije, uprkos kašnjenjima u proizvodnji.

On je takođe najavio da će roboti u narednoj deceniji nadmašiti broj ljudskih hirurga, kao i kvalitet medicinske nege. Mask veruje da će uz pomoć veštačke inteligencije biti moguće produžiti ljudski život, čak dovodeći u pitanje samu ideju smrtnosti. „Mi smo programirani da umremo. Ako promenimo taj program, živećemo duže“, poručio je.

Ipak, ovakva vizija ne nailazi na jednoglasno odobravanje. Dok Mask tvrdi da u budućnosti novac neće biti relevantan, pozivajući se na naučno-fantastični svet iz romana Ijana M. Benksa u kojem ne postoji oskudica, ekonomisti upozoravaju na brojne prepreke. Iako cena tehnologije VI pada, roboti ostaju izuzetno skupi i teško skalabilni, ističe profesorka Ioana Marinesku sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Prema njenim rečima, veštačka inteligencija brzo napreduje u kancelarijskim poslovima, ali fizički roboti su skupi, specijalizovani i sporije se uvode u praksu. Dodatno, izveštaj Jejlove budžetske laboratorije iz oktobra 2025. pokazuje da VI za sada nije izazvao ozbiljne poremećaje na tržištu rada.

Otvara se i pitanje šta će se dogoditi sa milionima ljudi bez posla. Ekonomista Samuel Solomon upozorava da će politička volja za uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda biti jednako važna kao i sama tehnologija. „Ključno pitanje je da li će bogatstvo koje VI stvara biti dostupno svima ili samo nekolicini“, kaže Solomon.

Profesor Anton Korinek sa Univerziteta Virdžinija dodaje da će društvo morati da redefiniše smisao života ako rad izgubi vrednost. Istraživanja pokazuju da ljudi smisao pronalaze u odnosima, koji se danas često grade upravo kroz posao.

Mask je svestan tog izazova: „Ako računari i roboti sve rade bolje od vas, postavlja se pitanje, ima li život smisla? Možda je uloga ljudi da daju smisao veštačkoj inteligenciji“.

Dok tehnološki razvoj ubrzava, ostaje otvoreno pitanje da li će čovečanstvo biti spremno za svet u kojem rad više nije nužnost, već izbor.

AutoRepublika

(367)