Dok direktor Dacije priča o padu konkurentnosti, direktor Renaulta priča o novim investicijama u fabrike u Maroku

Od trenutka kada je Renault odlučio da proizvodi Dacijine modele u Maroku, izgradivši tamo i potpuno novu fabriku, postalo je jasno da Rumunija dobija ozbiljnog konkurenta kada je reč o budućim projektima svoje nacionalne automobilske marke. Sada Fransoa Provost, izvršni direktor grupe Renault, obećava Maroku novi istraživačko-razvojni centar (R&D) i zapošljavanje još 7.500 novih radnika.

Samo nekoliko nedelja ranije, početkom oktobra 2025. godine, Mihai Bordeanu, generalni direktor Dacia Brand South Eastern Europe & Country Head Romania, izjavio je na sastanku sa manjom grupom novinara da, kada je reč o budućim investicijama Renault grupe u Rumuniji, „stvari zasad nisu crno-bele. Još se procenjuju. Ne možemo još reći da smo izgubili investicije zbog IMCA (Minimalnog poreza na promet), ali, nažalost, može se uspostaviti uzročno-posledična veza između te mere i eventualnih posledica”.

„Na primer, projekat povećanja proizvodnog kapaciteta fabrike Dacije još je u fazi razmatranja. Nije doneta odluka. Videli ste i da je došlo do promena u rukovodstvu kompanije. Moguće je da će projekat biti odložen, jer se u ovakvim slučajevima razmatraju svi aspekti — uključujući fiskalnu politiku i troškove energije. Nažalost, i ti troškovi se kreću u pravcu koji nam ne ide u prilog. Naša geografska pozicija i infrastruktura, posebno nova koja se gradi, jesu prednosti, ali očigledno je da moramo postati konkurentniji“, dodao je Bordeanu.

On je naglasio da „u Rumuniji svi treba da učinimo više — ne samo automobilska industrija ili država, već svi zajedno. Ako pogledamo poslednjih nekoliko godina, videćemo da se situacija pre pogoršava nego poboljšava. Ima i pozitivnih pomaka, ali ukupno gledano, bojim se da idemo naniže. To bi bilo šteta, jer gubimo šanse. Automobilska industrija se nalazi na prekretnici i u naredne četiri do pet godina strategije će se promeniti. Bilo bi dobro da u tom procesu ne zaostanemo“.

Ovo novo upozorenje o padu konkurentnosti, tema o kojoj su i drugi visoki zvaničnici automobilske industrije govorili prethodnih godina, sada se dopunjuje novim informacijama iz Maroka. Novi izvršni direktor Renault grupe, Provost, prvo je van Francuske zvanično posetio dve od kompanijinih fabrika u Maroku, a ne neku od fabrika u Španiji, Sloveniji ili Rumuniji (sve evropske baze Renaulta), gde se u pomenute dve fabrike proizvode, pored francuskih modela, i Dacia Sandero, Logan i Jogger.

Ova poseta, iako naizgled simbolična, jasno pokazuje da šef grupe Renault pridaje posebnu pažnju aktivnostima u Maroku, što su istakli i tamošnji mediji. Tokom posete, na kojoj ga je pratila i nova globalna direktorka marke Dacia, Katrin Adt, Provost je najavio potpisivanje memoranduma o stvaranju još 7.500 radnih mesta i modernizaciji industrijskog ekosistema grupe Renault u Maroku do 2030. godine.

Nova radna mesta biće dodatak već postojećim — njih 8.000, od kojih 6.384 u modernoj fabrici u Tangeru, a ostatak u Kazablanci. Tokom 2024. godine, Renault je u Maroku proizveo čak 413.616 vozila, od čega 363.066 pod markom Dacia. Za poređenje, fabrika Automobile Dacia u Mioveniju (Rumunija), koja takođe pripada grupi Renault, imala je krajem prošle godine 11.070 zaposlenih i proizvela 309.200 vozila.

„Proveo sam dan u fabrici u Tangeru i imao priliku da vidim izuzetan napredak marokanskog automobilskog ekosistema. Ove godine ćemo proizvesti 400.000 vozila, posle rekordne 2024. godine. To znači da sada gotovo jedno od pet vozila Renault grupe u svetu dolazi iz marokanskih fabrika“, izjavio je Provost tokom posete.

On je takođe istakao da tržište automobila u Maroku raste, gde ukupni obim prodaje modela Dacije i Renaulta dostiže 100.000 jedinica godišnje. U poređenju s tim, u Rumuniji su obe marke zajedno tokom 2024. prodale 54.682 nova vozila.

Od pokretanja industrijskog projekta Renaulta u Maroku, grupa je, uz podršku vlasti, izgradila snažnu mrežu lokalnih dobavljača. „Trenutno imamo 87 dobavljača prve kategorije, a do 2030. trebalo bi da ih bude više od sto“, rekao je Provost, dodajući da se „dve trećine delova za vozila proizvedena u Maroku sada pravi lokalno. Više od polovine komponenti koje Renault kupuje u Maroku izvozi se u druge fabrike grupe, naročito u Španiju i Francusku“.

Pored otvaranja novih radnih mesta i modernizacije proizvodnih pogona, Renault će u Maroku investirati i u osnivanje istraživačko-razvojnog centra Renault Technologie Maroc (RTMA), po uzoru na Renault Technologie Roumanie (RTR), kao i u razvoj nove generacije elektrifikovanih vozila.

U Maroku će biti uveden i novi proces vrućeg presovanja, po prvi put na afričkom kontinentu. „Ovaj proces omogućava proizvodnju lakših i čvršćih delova, smanjujući težinu vozila bez kompromisa po pitanju otpornosti. To je tehnologija koja je do sada bila rezervisana za luksuzne modele, a sada ćemo je moći ponuditi i u pristupačnijim automobilima. To je istovremeno velika korist za kupca i značajan industrijski napredak za našu fabriku u Tangeru“, objasnio je Provost, prema pisanju marokanske štampe.

Kako Maroko nije član Evropske unije, ta zemlja može slobodno da odlučuje o visini državne pomoći koju daje investitorima poput Renaulta. Uz to, već dugi niz godina sprovodi ambicioznu industrijsku strategiju koja je dodatno privukla francuske investicije. Radna snaga, koja je u početku bila jeftina i nedovoljno kvalifikovana, sada se obučava u specijalnim centrima koje finansiraju automobilski proizvođači. Konačno, propisi o emisijama CO₂ za industriju u Maroku nisu ni približno strogi kao oni u Evropi.

Za rumunsku diviziju Dacije, sve te prednosti Maroka — koji je postao drugi industrijski centar grupe Renault i proizvodi Dacijine modele za izvoz u Evropu — u kombinaciji s nedostatkom vizije rumunske vlade kada je reč o automobilskoj industriji, što je dovelo i do pada konkurentnosti, mogle bi značiti gubitak novih investicija, projekata za razvoj vozila, pa čak i dugoročni pad proizvodnje.

AutoRepublika

(83)