Zanimljivost dana: Sto mu gromova

Bez obzira koliko nam smetalo kada rival naše omiljene automobilske kompanije predstavi bolji model, moramo da priznamo da je konkurencija u privredi ipak dobra. Ona tera proizvođače da usavršavaju četvorotočkaše i da pomere granice za koje se nekada činilo da nije moguće to učiniti, na koji način najveću korist imamo mi, kupci.

Rivalitet Forda i Chevroleta spada među jedan od najvećih u automobilskom svetu i mogu se napisati stranice i stranice o tome koji su modeli nastali jedan zbog drugoga. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo analizirati Fordov Thunderbird, koji je između ostalog nastao zbog Chevroleta Corvette. Istovremeno, Thunderbird je razlog zašto Corvetta nije ugašena posle samo nekoliko godina proizvodnje, pa tako ova dva modela mogu da zahvale jedan drugome za svoje postojanje.

Istorija Thunderbirda je izuzetno dugačka, a silazio je sa pokretnih traka od 1955. do 1997. godine i onda ponovo od 2002. do 2005. godine. Međutim, kako se tržište menjalo, tako je ovaj automobil često menjao kategorije u kojima se takmičio. Iz tog razloga, njegovu celokupnu istoriju ćemo napisati u delovima, a u današnjem izdanju ćemo se fokusirati na prvu generaciju.

Ford je ušao u pedesete godine prošlog veka u relativno dobroj poziciji. Drugi svetski rat se činio kao stara vest, a Henri Ford II je preporodio drugog najvećeg automobilskog proizvođača na svetu. Američka privreda je takođe rasla u velikoj meri. Poslova je bilo i na pretek, a potencijalni kupci su bili željni nove tehnologije. Poruka je bila jasna – posle velikog broja godina, Velike depresije i ratovanja u Evropi i Paficiku, Amerikanci su bili zainteresovani za sve što je novo i moderno. Po prvi put su i žene počele da traže profesionalne poslove pored domaćica u kućama, što je porodicama donosilo dodatni prihod.

Jedna kategorija koja je još uvek imala malo kupaca, ali se sa nju posmatralo sa posebnom pažnjom su bili takozvani roudsteri. Inostranih četvorotočkaša je „preko bare“ u predratnom periodu bilo jako malo, ali su Jenkiji nakon rata takođe imali dosta vojnika u Evropi i njima su se izuzetno dopadali mali i lagani roudsteri potpisani od strane Jaguara, Triumpha, MG-a, Austina i drugih britanskih brendova. Nije bila retkost da zatim budu uvezeni u Ameriku, što je nateralo i američke firme da predstave svoje modele. Prvi od njih je bio Kurtis Roadster, posle čega su usledili i Woodill Wildfire, a onda i Kaiser Darrin i drugi.

Navedeno vreme, takozvani Big 3 (General Motors, Ford i Chrysler) su uglavnom posmatrali situaciju sa strane i nisu bili previše voljni da predstave svoje rivale. Razlog je bio čiste finansijske prirode, pošto je potražnja još uvek bila izizetno mala, a Chevrolet je konačno 1953. godine predstavio Corvette.

Doduše, odobren je toliko mali budžet da je automobil bio veliko razočarenje, o čemu smo ranije i pisali. Ford je znao za planove rivala, ali nije preduzeo značajnije poteze, sve dok dva dizajnera po imenu Luis Kruso i Džordž Voker nisu videli nepoznati sportski automobil u Parizu, i to američke vojnike za volanom.

Voker je tada bio jedan od glavnih Fordovih stilista i samim tim je imao veliki uticaj, a po povratku u Sjedinjene Američke Države je Henriju Fordu II predstavio ideju. Ovaj se nije protivio i zahtevao je prototip, a kao rezultat je 1953. godine nastao model po imenu Vega. Međutim, delovao je kao kopija britanskih modela i pokretao ga je relativno zastareli motor sa osam cilindara još iz ranih tridesetih godina.

Vega nije ušla u serijsku proizvodnju, ali je otvorila ideju o Fordovom dvosedu u još većoj meri. U pomoć je pozvan dizajner Frenk Herši i rečeno mu je da konstruiše prototip koji će spojiti evropske sportske linije, ali sa američkom snagom i luksuzom. Takav automobil nije trebalo da bude preterano brz, već da služi više za krstarenje na duže relacije. Projekat je tekao bez većih promena i serijska proizvodnja je zakazana za 1954. godinu i Salon automobila u Detroitu.

Ford je razmatrao razna imena kao što su Apache, Falcon, Eagle, Tropicale, Hawaiian i Thunderbolt. Ime Thunderbird nije bilo alternativa sve dok jedan od dizajnera ga nije spomenuo po uzoru na mitsku pticu u kulturi Indijanaca koja donosi grom. Ideja se dopala Henriju i odobrio je.

Iako su Corvette i Thunderbird bili rodusteri, ova dva modela su zapravo imala više razlika nego sličnosti. Corvette je razvijena od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima i pokretao je benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. Chevrolet je želeo direktnog rivala britanskoj konkurenciji, pa je Corvetta na prvi pogled delovala kao nešto potpuno novo za brend.

S druge strane, Thunderbird je posedovao školjku izvedenu od čelika i izgledao je kao umanjena verzija velikih Fordovih limuzina. Njegovi glavni kupci je trebalo da budu stariji ljudi, koji bi vikendom voleli da skinu krov i da uživaju u vožnjama na duže relacije.

Thunderbird je takođe bio napucan opremom iz luksuznog brenda Lincolna, ali ono šta ga je posebno izdvajalo od rivala je bio motor. Ispod haube se krio potpuno novi benzinac sa osam cilindara radne zapremine 292 kubna inča (4,8 litara). Razvijao je 193 konjske snage i preuzet je direktno od Fordove divizije premijum automobila Mercuryija. Izbor menjača je obuhvatao manuelni i automatski s po tri stepena prenosa.

Ford je tokom prve godine proizvodnje želeo da ograniči ponudu na samo deset hiljada jedinica, ali je u roku od prvih deset dana nakon premijere imao više od 3.500 narudžbina. Takva vest je bila pomalo iznenađujuća pošto Thunderbird svakako nije bio jeftin automobil. Koštao je 2.944 američkih dolara (oko 34.657 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), što je u svoje vreme bilo nečuveno za neki automobil sa oznakom Forda.

Oni koji su imali prilike da ga provozaju su imali samo reči pohvale. Jenkijima se dopao tradicionalni američki stil i vozne karakteristike, posebno zato što je Thunderbird bio izuzetno stabilan čak i pri brzinama koje premašuju 160 km/h. Ne znači da nije imao i sportskog duha, a Ford odlučuje da se oproba na testovima brzine na plažama američke savezne države Floride.

Tamo je jedan od primeraka uspeo da dostigne maksimalnih 215 km/h, što je bilo za 55 km/h brže nego što je mogla Corvetta. Jedna od retkih mana je ležala u podatku da je bio dostupan samo kao kabriolet, pa će Ford sredinom godine ponuditi i krov od plastike ojačajne ugljeničnim vlaknima, koji je isporučen vlasnicima bez ikakve finansijske nadoknade.

Ni komercijalni uspeh nije izostao. Te 1955. godine je isporučeno 16.155 primeraka, dok se Corvettina prodaja zaustavila na brojci od samo 700 jedinica. Chevrolet je aktivno planirao da eliminiše sportistu iz ponude, ali nije mogao da prihvati direktan poraz od Forda, tako da je odlučio da ga unapred V8 motorom, manuelnim menjačem i stilom siličnijim ostalim modelima.

S druge strane, Ford nije imao razloga za nezadovoljstvo pa su promene za 1956. godinu bile minimalne. Mnogi kupci su se žalili da Thunderbird pruža jako malo prostora u prtljažniku, pa je rezervni točak pomeren na zadnji branik.

Međutim, najveća vest je stigla sredinom 1956. godine kada je u ponudu uvšten i novi V8 radne zapremine 312 kubnih inča (5,1 litra). Razvijao je 210 konjskih snaga ako je uparen sa manuelnim menjačem, odnosno petnaest grla više kada bi se mušterija opredelila za automatik.

Thunderbird prve generacije će 1957. godine dobiti jedine dizajnerske promene. To se odnosi na masku hladnjaka, bočna krila i veću zadnju svetlosnu grupu. Ova godina je ujedno bila i najpopularnija među kupcima, pošto je prodato 21.380 vozila. Detalj koji će privući posebnu pažnju javnosti se odigrao sredinom godine kada je veći od dva motora debitovao i u verziji sa kompresorom marke Paxton. Nudio se u konfiguracijama sa 300 i 340 konjskih snaga, što je označilo da je drumski model jednko brz kao i onaj sa staza.

Ford će tokom prve tri godine proizvodnje da proda 53.166 Thunderbirda, što se smatralo velikim komercijalnim uspehom, ali nedovoljnim da opravda postojanje. Ovaj automobil će zadržati generalnu ideju i u budućnosti, ali će 1958. godine dobiti zadnja sedišta i osnovati kategoriju nazvanu „personal luxury“ (lični luksuz). To je priča koju ćemo u detalje opisati neki drugi put, pošto je prodaja zapravo eksplodirala, ali su mnogi i dalje kritikovali ovu odluku iz razloga što je nestao onaj duh prethodnika.

Danas je prva generacija Thunderbirda izuzetno cenjena i smatra se poželjnim klasikom, a po vrednosti je u vrhu među američkim automobilima iz pedesetih godina. Kao što smo spomenuli, Corvette je igrao veliku ulogu u njegovom nastanku, isto kao što je Thunderbird osigurao budućnost Chevroletovog modela. Ljubitelji obe marke mogu da budu zahvalni konkurenciji i načinu na koji su nastale dve ikone američke automobilske industrije…

Zoran Tomasović

(51)