Razlozi zašto Kina prednjači u automobilskoj industriji
Dana 6. maja 2025. godine, Berlin je bio u znaku transformacije automobilske industrije – ili barem jednog njenog dela. Na događaju Automotive Masterminds govorio je dr Hajko Raušer, viši izvršni direktor u kompaniji FTI Consulting, o razvoju koji je do pre nekoliko godina delovao nezamislivo: dominaciji kineskih proizvođača automobila na sopstvenom tržištu – i sve više i izvan njega. Raušer je na početku istakao da ovakav govor pre deset godina ne bi bio moguć, jer su se kineske kompanije tada još uvek smatrale običnim imitatorima. Danas se ta percepcija u potpunosti promenila: „Danas one u mnogim oblastima diktiraju tempo“.
Brojke o proizvodnji lakih vozila u Kini jasno potvrđuju ovaj trend. Dok su međunarodni brendovi 2020. godine proizveli oko 14 miliona vozila u Kini – znatno više od kineskih proizvođača, koji su tada dostigli 10,8 miliona – već dve godine kasnije slika se preokrenula: kineske marke proizvele su 14,2 miliona jedinica, a međunarodne samo 12 miliona. Za 2024. godinu, FTI Consulting predviđa da će kineska proizvodnja dostići 20,6 miliona vozila – više nego duplo u odnosu na 9,7 miliona vozila međunarodne konkurencije.
Istovremeno se menja i tehnološka percepcija. Najnovije istraživanje agencije Civey među 5.000 građana Nemačke pokazuje da 42 odsto ispitanika ima više poverenja u digitalne inovacije kineskih proizvođača nego u one nemačkih – dok samo 25 procenata veruje da je Nemačka u prednosti. Ova promena bi, po Raušeru, trebalo da bude ozbiljno upozorenje za zapadne brendove. „Percepcija digitalne inovativnosti se drastično promenila – pre pet godina to bi bilo nezamislivo“.
Preokret se dešava i u sektoru dobavljača. Dok je 2021. godine među 100 najvećih svetskih automobilskih dobavljača bilo samo sedam kineskih kompanija, prema analizi FTI-a iz 2024. godine, sada ih ima već 15. Ne ističu se samo po obimu poslovanja – poput proizvođača baterija CATL sa prometom od oko 55 milijardi evra – već i po brzini rasta: mnoge od tih firmi zabeležile su dvocifrene godišnje stope rasta u poslednjih pet godina. Glavni pokretači su elektrifikacija i digitalizacija, ali su i tradicionalni proizvođači komponenti sve više pogođeni.
Ovi faktori uspeha oblikuju kineski napredak u automobilskoj industriji
Raušer je objasnio da ovaj uspeh nije slučajan, već se temelji na četiri ključna faktora uspeha: inovaciji, brzini, troškovnoj efikasnosti i talentima. Kineske kompanije razvile su duboko razumevanje potreba svojih potrošača, što se odražava u relevantnim i korisnički orijentisanim proizvodima – naročito u oblastima povezivanja, informativno-zabavnih sistema i softvera. Za razliku od zapadnih proizvođača, koji nove tehnologije najpre testiraju u premijum modelima pre nego što ih prošire na tržište, Kina uvodi nova rešenja „velikom brzinom direktno u masovnu proizvodnju“.
Brzina je posebno uočljiva prednost: dok zapadnim proizvođačima u proseku treba više od četiri godine da razviju novu platformu, kineski proizvođači već sada rade s razvojnim ciklusima od oko dve godine – a u budućnosti žele da ih smanje ispod 18 meseci. Raušer objašnjava da se to postiže doslednim korišćenjem gotovih rešenja, primenom nacionalnih standarda GB/T i snažnom integracijom procesa dizajna, testiranja i donošenja odluka.
Jedna od studija slučaja koje je Raušer predstavio pokazuje kako je jedan kineski dobavljač za pametne komandne table i sisteme pomoći vozaču, zahvaljujući jasno definisanoj strategiji u oblasti tehnologije i istraživanja i razvoja, kao i ciljanim partnerstvima, uspeo da za nekoliko godina pređe put od lokalnog ponuđača do globalnog igrača. Za manje od deset godina, prihod mu je porastao sa manje od milijardu (oko 122 miliona evra) na više od 20 milijardi juana (oko 2,4 milijarde evra) – zahvaljujući modularnim platformskim pristupima, agilnom razvoju softvera i fleksibilnom prilagođavanju zahtevima globalnih proizvođača i tržišta.
Ne kopirati – već razumeti: prava lekcija za evropske proizvođače
Kina ne postiže prednost u troškovima smanjenjem plata ili žrtvovanjem kvaliteta, već kroz promišljen sistem standardizacije, skalabilnosti i fleksibilnosti. Raušer jasno ističe da mnogi kineski proizvođači ne počinju od nule, već svesno zajednički koriste postojeće proizvodne kapacitete ili ih modularno proširuju. Umesto skupih, posebno dizajniranih fabrika, oslanjaju se na standardizovane proizvodne sisteme koji se mogu univerzalno primenjivati. To snižava i investicione i troškove održavanja.
Paralelno s tim, ključnu ulogu ima i nabavka. Kratki, regionalno organizovani lanci snabdevanja ne samo da smanjuju troškove transporta, već i čine kompanije otpornijim na globalne poremećaje. Potpuno digitalizovani procesi nabavke i visoka spremnost na vertikalnu integraciju – odnosno kupovinu ili razvoj čitavih faza proizvodnje – daju kineskim proizvođačima dodatne prednosti u efikasnosti. Ključni element u tome je dosledna upotreba „off-the-shelf“ komponenti. Ko ne razvija svaku jedinicu ispočetka, štedi i vreme i novac – bez ugrožavanja kvaliteta.
Pragmatičan pristup vidi se i u strukturi radne snage. Mnoge kineske firme koriste fleksibilne modele zapošljavanja, gde se privremeni radnici ciljano angažuju kako bi se pokrile kratkoročne potrebe. Prekovremeni rad se ne smatra izuzetkom, već legitimnim sredstvom za brzo proširenje kapaciteta. Istovremeno, jasno organizovana radna mesta i ciljana obuka omogućavaju da novi radnici brzo postanu produktivni. Administrativne strukture ostaju namerno svedene, a opšti troškovi niski.
Ova efikasnost se nastavlja i u regrutovanju ključnog kadra – ali s potpuno drugačijim mentalitetom. Plate za ključne pozicije u istraživanju i razvoju, kao što su tehnički direktori za inteligentne funkcije vožnje, direktori za arhitekturu komandne table ili specijalisti za BMS algoritme, u Kini su danas na nivou velikih tehnoloških kompanija. Raušer naglašava da kineske firme sve uspešnije privlače talente iz oblasti veštačke inteligencije i razvoja softvera – i spremne su da probiju tradicionalne platne okvire. Godišnje plate od 500.000 do 700.000 dolara već su realnost u mnogim firmama.
Zanimljivo je što ove investicije firme ne vide kao rizik, već kao stratešku nužnost. Pogrešne procene se prihvataju, korekcije se brzo sprovode. „Ko želi najbolje ljude, mora biti spreman da investira – a upravo se to sada i dešava“, zaključuje Raušer. Dok su zapadni proizvođači često i dalje vezani za kolektivne ugovore, kineske kompanije postupaju agilnije i s mnogo većom brzinom.
Za Raušera je jasno: evropski proizvođači ne moraju da kopiraju ove mehanizme, ali ih moraju razumeti – i iz njih razviti sopstvene odgovore. Jer što se brže nove platforme i tehnologije u Kini pojavljuju na tržištu, to će zaostatak biti veći. „Za mnoge tehnološki orijentisane kupce, više nije presudno samo koji je proizvod u pitanju, već i koliko brzo je dostupan“.
AutoRepublika
(1945)
Fenomrenalno! Kopirao sam ovaj izvestaj za svoju arhivu!
Ali najvažnije se u tekstu zaboravilo napomenuti: Kinezi su armiju svojih najboljih studenata poslali upravo u Nemačku da završe studije mašinstva sa smerom – motori i motorna vozila. I svi su se vratili u Kinu i dobili visoke pozicije da upravljaju i razvijaju dalje kinesku auto industriju. To je bio strateški plan i ustupak Nemcima da prodaju svoja auta u Kini pod uslovom da Nemačka dozvoli kineskim studentima studiranje u Nemačkoj. Izgleda da su Kinezi pametno postupili i da su više profitirali od švaba. Međutim, poređenja radi, kod nas se takvi stručnjaci izvrgavaju ruglu ako iz Nemačke dođu u Srbiju.… Pročitaj više »
Apel vladajućoj strukturi…xa.. xa… Nasmeja me pošteno. Oni gledaju sebe, i samo sebe
Apel nego šta, ludače, šta će te praviti??????? Yugića? Fiata? VW?
Ja ću da ti kažem, štipaljke za gaće, tvoja deca i tvoji unuci na proizvodnoj traci, i to ako vam Švabe preko Brisela i Vučka i to dozvole.
Apel ako ne ovoj onda budućoj vladi pizda im materina. A Srbi, Hrvati i Bosančerosi robovi i glupani vazda bili i ostali.
Prijatelju Roki,
ukapirao sam da si inženjer, da si radio u inostranstvu, kretao se međ obrazovanim ljudima, radio u valjanim firmama.
ALI izgleda za tebe baš važi ona „Možda si ti otišao iz sela ali selo nije iz tebe“
Tvoj način obraćanja je mnogo ispod nivoa koji bi tvoje obrazovanje i iskustvo trebalo da ima.
Neću ulaziti u dalju raspravu.
Over and out
Pričam brate srpski jer tako ljudi najbolje razumeju. I suštinu i posledice!!!
Srpski? A ovo, da nije kineski mozda, tvoj citat – „šta će te praviti???????“
Šta mu dodje ovo „će te“?
Pa ako ne živiš u Srbiji ne odnosi se na tebe. Al pošto je s mile u Nemačkoj, onda će se radovati propasti Kragujevca. Jer takvi upravo rade na blokiranju, sabotaži i sprečavanju daljeg razvoja auto industrije u Srbiji, a preko vladajuće garniture.
Glupavim i otrcanim frazama potpaljuje javnost, vlast u Nemačkoj vrši pritisak na Srbiju.
Ako se ovi moji ne saberu, vi vani će te klicati i radovati se. Al samo za kratko, ja vam obećavam.
Bilo je Kineza koji su studirali na Zapadu. Medjutim, istina je drugacija – Kinezi su ucili „zanat“ na licu mesta, u Kini gde su se zapadni automobili proizvodili. Kinezi su imali tada zakon po kome je svaki zapadni proizvodjac mogao da sagradi fabriku pod uslovom da Kini pripada 51% investicije i dobiti. Sa takvim ugovorima Kinezi su imali uvid u kompletnu dokumentaciju. Ucili su sve – od konstrukcije do proizvodnje, logistike, upravljanja, itd. itd. Razvoj i proizvodnja automobila su toliko komplikovani da je nemoguce sve to nauciti samo sa studentima!
Greška. Sa završenim fakultetom oni su imali dobru osnovu. Po povratku u Kinu, a po nalogu države, dobijali su visoke pozicije sa kojih su imali uvid u sve. Proces proizvodnje i tehnologija izrade. I postajali kompletni stručnjaci. Takvom stručnjaku koji je prošao i teorijski i praktični deo, još ako je talentovan, a slali su najbolje, sada može samo da fali dobra inovacija i sve da satre sa lica zemlje. Oni znaju praktično sve što znaju i Nemci, a mogu da kažem da i Nemcima dosta toga fali. Razumevanje unutrašnjih procesa u motoru se ne uči na fakultetu, već samo osnove.… Pročitaj više »
„Sa završenim fakultetom oni su imali dobru osnovu.“
Samo osnovu. Auto se ne konstruise i ne proizvodi po formulama! Dalje, da bi se jedan auto uveo u proizvodnju od prve crte na papiru pa do isporuke, potrebna je armija ljudi, vise hiljada specijalista. Sve se to uci u praksi a praksu su doveli kuci, u Kinu.
Imao sam priliku da posmatram sta su uradili visokoobrazovani skolarci sa „Tarom“ u Rakovici. Dosli su samo sa golim formulama i upropastili auto. Zato nikada nije usao u seriju.
Imas cudne stavove, kao da si zivot proveo u celiji a ne u industriji.
Moja prva inovacija je bila za veliku firmu i bio sam student, burazeru. To što si ti proveo vek u firmama a bez velike inovacije to je tvoj problem.
A Kinezi itekako su imali gde i od koga da nauče.
Ne licis mi na coveka sposobnog za inovacije! 🙂
E pa ličio ne ličio ja estradna zvezda nisam. Niti prof. srpskog jezika.
Ti se ponašaš i komentarišeš, kao i svi moji Srbi i to ovako:
Kad sam bio mali, bio sam ubedljivo najbolji matematičar u regionu i građom sitan. Dođem ja kod mog druga, a on viče svojoj babi:
Baba, baba, ovo je taj moj drug, najbolji matematičar, ima kompjuter u glavi. A baba će:
„On, djete vidiš da u njemu nema ni 50 kila“!
U industriji, ali kao proizvodjač registarskih tablica…
Gde živiš ti prijatelju, u Nemačkoj?
„Razvoj i proizvodnja automobila su toliko komplikovani (ja ne bi reko, al ajde) da je nemoguće sve to naučiti samo sa studentima.“ A ko je reko da su oni studenti!!! Posle 10-tak godina u proizvodnji ti njih nazivaš studentima. Druže, to su ljute guje koje znaju skoro sve. I koje će j…ti mater švabama. To su vam oni rekli, nisam ja. Zar nisi čuo informaciju da će uništiti zapadnu auto industriju, jasno su rekli i mogu da kažem idite i nađite mesto na groblju. To vam oni poručuju a ne ja. Kineza je bilo pola amfiteatra u Nemačkoj dok sam… Pročitaj više »
Još nešto da vam napišem da vidite s kim imate posla. Mnogi ljudi uđu u kinesku radnju, vide Kinez ćuti, radi i misle to je to. Ćorak bato. Brus Li je to. Ne petljaj bolan polomi će te iako ima 60 kila!!!!!!! Počeo ja studije u Nemačkoj, uđem u amfiteatar kad ono polovina studenata Kinezi. Sednem na jedno mesto, pogledam desno Kinez, pogledam levo Kinez, ispred mene dole sedi takođe jedan Kinez. Počeli mi da pišemo i da radimo. Ja bacim pogled desno i ima šta da vidim. Bacim pogled levo kad ono isto. Pogledam napred dole prema onom Kinezu… Pročitaj više »
Rođaci. Skinuše pre neki dan kineski avioni sa kineskim raketama tri Rafala. Kaže Američki admiral da bi Američka flota izdržala najviše 9 minuta u borbi sa Kinom. Sila je to.
Jesu to oni francuski super avioni što ih je naš vodja kupio? 😂
Baš ti.
Pitanje iz naslova:
Zašto Kina prednjači u auto industriji?
Odgovor je jednostavan:
Zato što ne piša po svojim stručnjacima kao što to rade drugi.
Razlog je jednostavan, to je ogromono tržište, žedno automobila, koji zamenjuju bicikle. Švakakvo se tamo đubre moglo prodavati. Polako se i oni izošrtavaju, vežbaju, uče.
Inače, Kona upošte tehnološko ne prednjači….. Samo proba da kopira, a proboj na strana tržišta mogu da zahvale damping cenama, državnim subvencijama, izrabljivanjem „komunističkog “ radnika, i strategijom Kine da osvaja svet, na svakakav mogući način.
„Razlog je jednostavan, to je ogromono tržište, žedno automobila,“
Za Rusiju vazi isto – ogromno, zedno trziste pa opet nikako da naprave svoj auto, stalno neke licence. 🙂 To je pitanje mentaliteta – kultura, tradicija, disciplina.
Rusija ima 150 mil stanovnika i odavno ko je hteo auto ima ga. A najvećem broju muških pa i ženskih glava u Rusiji je najbitnije da ima dovoljno votke…. A Kina ima 1500 mil i tek je razvila deo sa stanovništvom broja ko Rusija. Ovi drugi su još željni i bicikle. Pri tom, Koniezi su ko mravi, poslušni, sluša se ddržavna komunistička ideologija, kojom bi da pokore Svet. Kao ideologija pojas i put. Dalje, u Kini su bacili sve krađu sve moguće intelektualne svojine, tamoje sve neka vrsta kopije. Počeli su i oni da lansiraju nešto što delom liči da… Pročitaj više »
Sjebali Huawei pojavio se Xiaomi… još bolje i sa jačim performansama, a ne pričam samo o mobilnim telefonima…. šio mi ga Djura
Šta je problem?? Sjebaće oni i Xiaomi ako pređe limite. Huawei je bio daleko više od običnog mobilnog telefona. Xiaomi nema ni približno važnost i tehnologije kao što je imao i ima Huawei
„Rusija ima 150 mil stanovnika i odavno ko je hteo auto ima ga.“
Kakav auto? Ruski? Osim Lade Nive iz Rusije ne dolazi bas nista interesantno!
Ovi komentari su najbolji primer kako se propada. Važno je biti pametniji i bolji od drugog, napisati vredniji komentar od Rokija, iako je Roki jedini ovde jeo govna sa Kinezima na studijama u Nemačkoj. Ovakva situacija je slična u Nemačkim firmama. Mnogo stručnog kadra koji se međusobno nadmeću i bore jedan protiv drugog u samoj firmi. Želja za pozicijom i karijernim uspehom je jača od uspeha same firme. Čak se ide i na štetu firme zarad sopstvenih, ličnih interesa. Ništa nije bolja situacija ni u srpskom društvu. Sa takvim pristupom gospodo nažalost nema prosperiteta. Kineski narod, naprotiv, ne boluje od… Pročitaj više »
Vidi mi smo za razliku od Kineza, slobodni ljudi, sa ljudskim pravima, sa svim pravima. U kompaniji menadžerisluže da od zaposlenih izvuku ono najbolje. Tu postooje rane veštine, koje se uče, stiču i neguju. Jedan od osnova je konkurencija i borba – takmičenje. A u Kini proberu neke poželjen – povoljne – sposobne i pošalju ih na školovanje po svetu, a onda ih šalju da vežbaju u zemljama ko Srbija. Ja sam tih kretena malo više obučio ovde u Srbistanu…… Pa oni bre čoveče ne smeju ni da voze sami. Imaju ovde šofere, da ne bi napravili pizdariju ili da… Pročitaj više »
Naravno da je Kina strogo kontrolisano društvo.
Al nemoj misliti da je Nemačka zlato ili Srbija mnogo bolja.
Nemačka kontroliše samo odabrane, ljude od interesa ili neke slične njima. A Srbija je još gora. Ovde niko nikog ne prati. Al kad nekom ko nema dece treba beba, može je kupiti u Srbiji. Dobro toga više nema. Al ima kad Nemci naruče od Srbije progon izabranih ili progonjenih, e onda ga teraju gore nego u Nemačkoj. I to sve za pare. Al dobro nemoj da me vučeš za jezik.
„Želja za pozicijom i karijernim uspehom je jača od uspeha same firme“ – fokus svake firme je samo profit, o zaposlenima se u ogromnoj vecini slucajeva vodi racuna kao i o lanjskom snegu.
Kada jedna firma rikne obrazovani kadar lako nadje zaposlenje negde na drugom mestu. Za one druge, sto moj durgar kaze – „dzabe ste krecili’.
Citiram: „Prekovremeni rad se ne smatra izuzetkom, već legitimnim sredstvom za brzo proširenje kapaciteta.“
Gulag država i gulag sistem, to je tamo i normalno kod žutih, a i Rusa, sreća pa sam kupio novog Škodilaka, da ne smećarim sa kineskim plastikanerima….i zabole me za njihov infotejment, koga briga…i mož misliti ako izbacuju novi model na 18 meseci. Ko da svima trebaju njihovi senzoriu, kakve budalaštine prave, isto kao i telefoni, Z-genreracija oduševljena i ovi naši ovde domaći rusofili…Još uvek je Golf i Mečka auto sa stilom i ne mogu svi da ih kupe, a i nisu za boraniju.
Da. Biće zanimljivo za koju godinu videti koliko ćemo i u praksi imati poštovalaca kineske tehnike i ko će zaista kupovati te automobile. Ovde se deklarativno lupetaju hvalospevi Kini i majčici Rusiji ali se lova i dalje zarađuje/sisa u mrskoj EU i voze se zapadna kola.
kinezi ko alfa, svi pričaju o njima kako su dobri automobili a niko da ih kupi
Zato Alfa ko Srbija ima rast, a tvoji Nemci padaju.
Kolko su prodali Alfi u Srbiji po godini??
10 komada, a ove će biti 12
🙂
Al zato kad oćeš da se oženiš ti kupiš Alfu i završi poso za mesec dana.
Male brojke govore da ima dosta pedera i ljudi sklonih pederskoj vlasti koja im je to naredila.
Najpederski auto Evrope bila Alfa MiTo. Ne znam dal se to još pravi. Kupi peder to i odma nalepi dečka 🙂