Jedan od najvećih promotera i inovatora u oblasti vodoničnog pogona – Toyota – i dalje veruje da bi to moglo biti odgovarajuće gorivo za budućnost. Može se koristiti i u teretnom i u putničkom saobraćaju, ali će biti potrebni dalji koraci i ulaganja.
Toyota je dugo bila jedan od najvećih investitora u oblasti vodoničnog pogona za automobile, o čemu svedoče dve generacije modela Mirai sa vodoničnim gorivnim ćelijama, prototip kamionetaa sa istom tehnologijom, ispitivanje sagorevanja vodonika u konvencionalnim motorima ili zajednički razvoj vodoničnog pogona sa BMW-om, koji je nedavno počeo.
Međutim, uprkos značajnim naporima i ogromnim ulaganjima, tehnologija još nije zavladala i gubi bitku sa baterijskim električnim automobilima, što se u velikoj meri može pripisati nedostatku infrastrukture stanica za punjenje. Njihova konstrukcija je mnogo komplikovanija od konstrukcije punjača.
Često se čuju i glasovi kritičara koji ukazuju na često ne baš ekološko poreklo vodonika i visoku potrošnju energije tokom njegove proizvodnje, prerade i skladištenja, što mu kvari imidž zelenog goriva budućnosti.
Ipak, Tibo Pake, šef Toyotinog evropskog odeljenja za vozila na vodonik, rekao je u intervjuu za Autocar da proizvođač automobila i dalje veruje u potencijal ovog goriva. Međutim, potrebno je nastaviti razvoj, uključujući metode njegove ekološkije proizvodnje.
„Za teški teret biće nam potrebna druga rešenja osim baterijskih električnih vozila, a vodonik bi mogao biti pravo rešenje“, rekao je Pake. Prema njegovim rečima, sada je potrebno istovremeno razvijati infrastrukturu i proizvod i učiti na ranijim greškama. Uključujući i one na tržištu.
Svestan je i da teška industrija trenutno proizvodi veliku količinu vodonika, koji može da se koristi i u automobilima – kamionima i automobilima. „Kompanije za proizvodnju vodonika ne prave razliku između vodonika za transport i vodonika za industriju“, rekao je Pake. Prema proizvođaču automobila, vodonik će sigurno biti dostupan.
Pored toga, planovi EU računaju na razvoj vodonika. Trebalo bi da čini 13-20% energetskog miksa EU do 2050. godine, sa do 40 GW zelenog vodonika proizvedenog iz vode i vazduha do 2030. EU takođe želi da izgradi benzinske stanice duž ključnih puteva i u većim gradovima.
Očekuje se da će se vodonik prvenstveno koristiti za teretni transport, ali bi njegov razvoj mogao dovesti i do razvoja putničkih automobila na vodonik. Uostalom, asortiman vozila Toyote i Hyundaija na vodonik uskoro bi trebalo da bude proširen markom BMW, koja sarađuje sa Toyotom. Terenac s pogonom na vodonik Ineos bi trebalo da koristi Hyundaijevu tehnologiju.
Prema rečima predstavnika Toyote, prednost tečnog vodonika je relativno lak transport. Proizvođač automobila stoga očekuje da bi u budućnosti vodonik mogao da se transportuje sa mesta gde se proizvodnja odvija na ekološki i obnovljiv način do mesta koja u tom pogledu nisu samodovoljna.
AutoRepublika
(292)
Voleo bih da ovo zaživi, ali, baš sam dosta skeptičan.
Moje kolege sklapaju ovih dana nekoliko H2Ec Elektrolizera-uredjaja koji vodu ´´cepa´´ na njene osnovne elemente, za nekoliko Nemačkih univerziteta i oni i dalje tvrde da u auto industriji to neće zaživeti ali u drugima da-npr. grejanje objekata, pogon brodova…..
Koja je cena, ako nije tajna, za elektrolizer za UNI? Verovatno je neka kompaktna jedinica
Ma dajte to studentima kao zadatak da naprave… Samo pazite da možete da kontrolišete napon po ćeliji da vam voda ne zakuha, i onda to ide. Ako shvatite olako onda dobijete kuvalo za kafu. Ali pošto su to studenti, naći će oni u lnjigama i forumima rješenje kako i šta trebaju.
Znas onaj vic? Kad jedino profesor ne pobegne iz aviona kad putnicima kazu da su ga projektovali studenti. Zna da nece da radi…
Jaka šestocifrena 🙂
Kompaktna pa nije velika, evo slike, visina oko dva metra, staje u podrum 🙂
Vodonik za grejanje objekata??? Vecu glupost nisam cuo! Gas je opasan a tek vodonik! Nikako u naselja!
Sve probleme u vezi vodonika izazvali su Zeleni svojom propagandom! Njihova parola glasi: „proizvodnja vodonika zahteva suvise skupe energije, zato je bolje puniti akumulatore!“ Na ovu pricu naseli su politicari a rukovodioci proizvodjaca nisu imali hrabrosti da se ovoj gluposti suprotstave. Jer – vodonik i sinteticko gorivo proizvodice se daleko od Evrope i tu ce biti isporuceni gotovi. Racun za struju i vodu isporucice „gospod Bog“ sa neba.
Nisam puno u materiji ali glupost nije jer ne bi bilo stetnih emisija gasova koje postoje kod bilo kog drugog grejanja sem na struju koje je preskupo. E sad koliko je to realno to ne znam ali tako kazu oni koji se tim bave….
Ovaj „kompliment“ nije upucen tebi vec tvojim kolegama koje zele da uvedu vodonik u naselja. Nikako! Grejanje na struju bilo bi optimalno kada bi bila jeftinija. Zasto je struja skupa? Pa, zato sto je drzava oporezuje!!! Od iduce godine sve nove zgrade u Nemackoj moraju da imaju ekolosko grejanje, tj. bez fosilnih goriva. Osim struje, koja je ovde veoma skupa, oko 43 centa/kWh, postoji mogucnost instalisanja tzv. „toplotnih pumpi“. Pomocu cevi koje su usadjene duboko u zemlju koristi se toplota koja se siri iz usijanog jezgra planete. Ovim resenjem niko nije odusevljen, cena je visoka a za pogon se koristi… Pročitaj više »
Mislim da je tu reč o toplanama, vodonik individualno razvesti pa to je nemoguća misija, to nikad neće biti opcija, prekomplikovano i skupo. Toplana sa svojim rezervoarom vodonika i daljinsko grejanje.
Toplane su OK!
toplotne pumpe mogu koristiti i vazduh kao izvor ttoplote, ili vodu iz bunara, ne mora geotermalna energija
Daj mi neki primer mejlom kako to funkcionise a da se ne buse rupe u zemlji.
A šta fali bušiti rupe u zemlji??
Jel to zemlja sveta krava, il iće iz tih rupa da curi co2 ili će da izađu beli miševi? A što bušimo tunele za saobraćaj. Da ti predložim konje i magarce, da idemo preko brda za saobraćaj ne ide…. Jer oni prde pa truju vazduh…..
Evo ti izvor za toplotne pumpe, jezera, mora…. Šta je problem?
Znaš li da u normalnim uslovima, na 1KW uložene el energije, toplotna pumpa daje 3KW!?
Tu poslednju rečenicu sam milion puta pročitao, a nikada uspeo da je svarim. Nije saglasno onome sto sam pre par decenija učio u školi. Čini mi se.
Saglasno je sa drugim principom termodinamike. Toplotna energija ne moze da predje sa hladnijeg na toplije telo sama od sebe, nego mora da se ulozi rad.
jednostavno je. Koristi se termodinamicki levokretni kruzni ciklus, kod kojeg se dovodi rad. Ti ces da uzmes 3 kW od okoline tako sto ces ohladiti vazduh. Onda ces da ulozis 1 kW rada da podignes temperaturni nivo te oduzete toplote. Tako dobijes 4 kW koje saljes u sistem grejanja. Isti princip je i za hladjenje. Tako funkcionisu i klima uredjaji i frizideri i zamrzivaci
Mene su taj drugi zakon termodinamike (kako si ga ti naveo) učili bez tog dela teksta koji si napisao posle zareza.
Mislio sam da je prvi deo apsolutan i bez izuzetaka.
Drugi zakon ima dosta definicija. Pa to jeste definicija sto ti kazes. A ja sam dodao da moze, ako se ulozi energija. Samo od sebe moze samo sa toplijeg na hladno. Ili sa vece na manju koncentraciju, ili sa veceg na manji pritisak https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B5 da ne bi duzio, procitaj ovde. Sustinski, i motor SUS radi na principu drugog zakona. Imas toplotni izvor (sagorevanje goriva), radnu masinu (motor, tj pokretanje klipova i radilice) i toplotni ponor (hladnjak). I sami termodinamicki zakoni ogranicavaju efikasnost sus motora i bilo koje druge toplotne masine. Sama toplotna energija se smatra nekvalitetnim vidom energije, dok elektricnu… Pročitaj više »
Da, baš tako je govorio moj profesor fizike srednje škole: „toplota nikada ne prelazi spontano sa tela koje ima nižu temperaturu na telo koje ima višu temperaturu“. Bio je sjajan lik. Zračio je uvek nekom pozitivnom energijom. Obožavao sam fiziku. I mnogo je voleo automobile. A bio i veliki hobi majstor i zaludjenik, pa i za svoju dušu popravljao ( havarisane) automobile, koje je posle vozio. Sećam se da je jako dugo „sredjivao“ jedan Opel Comnodore 2,5 S. Sa njim me vozio na republičko takmičenje iz fizike. To je za mene bio fantastičan doživljaj. Ne mislim na takmičenje iz fizike.… Pročitaj više »
Nisam siguran da si dobro objasnio sistem toplotne pumpe kroz termodinamiku. Do skora je stručne ljude i stare inžinjere to zbunjivalo. Laički, lako je objašnjivo. Ako imaš jedan termodinamički sistem, (kao toplotna pumpa sa isparivačem i hladnjakom) naravno na njega važi prvi princip termodinamike, očuvanja energije. U tom sistemu, toplota se raspodeli, to jeste toplota ide u hladnjak, na račun jedinice isparivača. I onda sad iz tog prvog sistema, može uzeti energija prelazom sa toplijeg (sa višom temp.) hladnjaka na neki fluid ili vazduh van ovoga prvog sistema, to jeste može mu se predadi toplotna energija na hladniji isparivač. Po… Pročitaj više »
Pa nemam tablu i kredu ovde, a svakako moze da se procita na netu.
Sustina je da struju trosi kompresor i da se ona ne trosi na dobijanje toplote vec se trosi na dobijanje mehanicke energije, gde je efikasnost veca.
Ne radi se uopšte u tome. Mislim da nisi razumeo poentu toplotne pumpe. Tu „mehanička energija“ dobijena od el energije, nije „više efikasna“, ni manje, nego jednostavno radi sličan posao kao i pumpa za vodu, To je relativno složen sistem termičkih procesa, gde se izmenom pritisaka radnog gasa – freona, menjaju i njegove temperature, a izmenom temperatura freona, koju on prenosi na vruć na hladnjake ili hladan na isparivače, u skladu sa drugim principom termodinamike, možemo tom sistemu da sa jedne strane „ukardemo“ a sa druge da mu „damo“ – nadoknadimo tu toplotnu energiju, tako da se energetski sistem ne… Pročitaj više »
Razumeo sam ja odlicno. I objasnio sam osnovni princip funkcionisanja. Ti manje vise ponavljas ono sto sam ja napisao, samo ides na mikro nivo.
Struja se trosi za pogon elektricnog klipnog kompresora, sto jeste efikasnije nego struju kao cistu eksergiju pretvarati u toplotnu energiju
Toplotna puma (samo ime kaže) je pumpa koja toplotnu energiju premešta s jednog mesta na drugo. One ne proizvodi energiju, samo je „transportuje“, a ova el enregija koja joj daje pogon ne stvara tu toplotnu energiju, nego je čist gubitak tog „transporta“. To mu dođe slično kao kad otvoriš prozor, pa toplota s polja uđe ili izađe iz prostorije napolje. Eto tako izgleda banalnalno objašnjenje. Tako da sve što se učilo u školi ostaje, kao i svi zakoni održanja energje, termodinamekie i sl. edit i jako je glupo što čovek nije poradio na tim sistemima, jer toplotne energije ima oko… Pročitaj više »
Ja sam taj zakon termodinamike shvatao apsolutno – kada medjusobno „nasloniš“ dva tela različitih temperatura, da je tok energije moguć samo od toplijeg ka hladnijem telu, pa da je zato nemoguće da pod bilo kojim uslovima oduzmeš neki deo toplote onom hladnijem telu i da tu „oduzetu“ energiju „predaš“ toplijem telu ( i da ono tako postane još toplije ). Tako me učio moj profesor fizike. Sećam se toga. I sada su mi pred očima njegov lik i reči. I onda posle skoro 40 godina odjednom – „ovo“: da je moguće od hladnijeg tela oduzeti neki deo toplotne energije i… Pročitaj više »
„kada medjusobno „nasloniš“ dva tela različitih temperatura, da je tok energije moguć samo od toplijeg ka hladnijem telu, pa da je zato nemoguće da pod bilo kojim uslovima oduzmeš neki deo toplote onom hladnijem telu i da tu „oduzetu“ energiju „predaš“ toplijem telu“
U ovom slucaju ne mozes, tvoj jedini „problem’ je sto si to bukvalno shvatio.
Kad ulozis mehanicki rad da komprimujes gas, ti mu povecavanjem pritiska povecavas i temperaturu. Zato hrvati kazu dizalica toplote. Podizu toplotnu energiju na visi temperaturni nivo
Vidi, još kao mladji osnovac sam imao prilike da ručnom pumpom često duvam gume bicikla i da uočim da se pumpa ludjački greje, tako da mi je fenomen rasta temperature kao posledica rasta pritiska postao poznat i pre nego sam u osnovoj školi i dobio fiziku kao jedan od predmeta. Princip rada frižidera i/ili klima uredjaja sam spoznao veoma davno, ali, zaista ne razumem to oko „toplotnih pumpi“ – da ti od hladnijeg tela „otmeš energiju“ ( neko je pominjao Dunav kao telo koje je predmet „toplotne pljačke“ ) i onda tu energiju ( ulaganjem dodatne energije) „transportuješ“ i „predaš“… Pročitaj više »
Pa kad ti je jasan frizider, jasno ti je i ovo. Totalno identicno…
Frizider uzima toplotu od hrane, greje freon, komprimuje se freon i time dodatno greje, i posle se odaje toplota iza frizidera najcesce (ranije je bila resetka, sad je nesto drugo izgleda posto je nema na novim).
Razlika je samo sto ti toplotu koju odaje frizider najcesce ne utilizujes.
Pa jeli bio izmišljen frižider u tondoba kad ti je profesor objašnjavao? 😜😂🤣
sta zna fizicar sta je frizider? 🤣
Salu na stranu, dobar profeosor fizike zlata vredi, nazalost malo ih je
Iz osnovne se sjećam svega, svih eksperimenata… Iz srednje se sjećam samo žutog papirića sa kojeg je profesor prepisivao lekcije na tablu… To mu je bio đaksimalni domet , ništa nije znao. Često se bavio fluidom iz mehane 😂🤣
„Ne diraj“ mi mog profesora fizike iz srednje škole. Od njega sam „naučio da vozim“ i posle mnogima to „znanje prenosio“… 😊
Sjajan lik je bio. On i profesor matematike i njegova čuvena izjava: „Derivacije su zanat, a integrali su umetnost“ 😊
Veliki toplifikacioni sistemi, npr u Becu, uvode ogromne toplotne pumpe koje ce da uzimaju energiju iz Dunava, otpadnih i industrijskih voda i da je koriste za daljinsko grejanje, a da bi sve to bilo zeleno, struju ce da daje neka hidrocentrala u blizini.
Postoje i apsorpcione toplotne pumpe, koje menjaju elektricni kompresor takozvanim termalnim kompresorom, i tu se moze koristiti bilo sagorevanje, vodena para, vrela voda, otpadni vreli gasovi, vreo vazduh. Od elektricne energije potrebna je samo mala pumpa koja ce pumpati radne fluide
Jes’ pa će onda Dunav da se smrzne kod nas 😜
„A šta fali bušiti rupe u zemlji??“
Udji u Beograd i potrazi mesto za busenje rupa, pored svake zgrade. Takodje treba uzeti u obzir koliko mesta je potrebno za celu instalaciju a ne samo rupe. Cena?
zato vecina uzima sisteme vazduh-voda
Pa imaš je u kući, svaka klima je toplotna pumpa… A one koje se prikopčavaju na radijatore (daju toplu vodu) s vana izgledaju kao velike klime…
Podigneš balon na 5.000 m vezan kabelom…🤭
Sto bi bušio rupe u zemlji, o čemu se ovde radi? Trenutno, residential heat pump radi otprilike -10 stepeni Celsiusa ako koriste vazduh kao izvor toplote.
Ene, Matija! Oporezuju struju zaboga, pa skupa. Pa goriva benzin i dizela, proizvodna cena ne čini ni 40% od maloprodajne, pa to nikad ne reče! Ako si svestan, uvek će žestoko oporezivati pogonsko gorivo. Od toga živi država. I onda bi ti da se greješ na struju. Šta ovo još reče? Opasno uvoditi gas u naselja?? Ajde….. pa mi smo onda idioti, sve gasifikovasmo. Ne nego švabe hebe Severni tok koji je dignut u zrak. A tata iz Amerike i UK, kaže, no no…… Ima da se igrate vodonika i baterija, sve dok ne ode u bankrot, dok ne budete… Pročitaj više »
„Vi gore u Švabij ste stvarno skrenuli sa kursa zdrave pameti!“ Ovde si u pravu, Nemacka i EU politika pretvorile su se u haos, koji je lako objasniti ali tesko ispraviti jer se nalazi u glavama miliona ljudi. Razvod gasa po naseljima je notorna glupost! „Pa mi smo onda idioti“ – ovde si 100% u pravu! Gas i nafta u domacinstvima emituju oko 33% ukupne kolicine CO2 koji emituje cela civilizacija. Osim toga, ni jedan uredjaj za grejanje, kuvanje i toplu vodu koji radi na gas ili naftu nema nikakav filter ni katalizator! A s druge strane napada se saobracaj… Pročitaj više »
Matija svaki automobil je luksuz. Za prirodu, društvo i državu, mogo je bolje ako ih ima manje. Samim tim moraju se uvesti takse, porezi – nameti na vozila, a posebno na pogonska goriva. Tek će se uvođenjem struje u vozila, te takse značajno povećati, do te mere da će se njima regulisati broj vozila u gradu, na parkinzima i u saobraćaju. To što pričaš za domaćinstva, grejanje, kuvanje, kupanje…… je opšte poznato. A prirodni gas je opštepoznato bez nekih nus produkata, osim za bolesne glave ko u Švabiji, koji su se posle dizelgejta po nalogu USA, sami sebe jebavaju….. Elem,… Pročitaj više »
Misliš vjerojatno na korištenje geotermalne energije? Jer svaki klima uređaj je zapravo toplinska pumpa, odnosno uređaj za pretvorbu energije u zatvorenom toplinskom ciklusu. Vidio sam jedno baš inteligentno rješenje klimatizacije proizvodne hale, koje kombinira geotermalni izvor topline za ostvarivanje Δt u kombinaciji sa solarnom elektranom. Vlasnik firme je sve sam osmislio i projektirao korištenjem dostupnih komponenti i materijala. Jedini trošak grijanja/hlađenja je amortizacija opreme…
O ovome sam razmišljao i ja. Imam neki plan da to nekad i napravim… Jdino mi ne ide u glavu gdje naći ∆T ne razliku u temperaturi već razliku u vremenu da do napravim 🤣
onda treba da napises ∆τ 😉
Nisam imao vremena da ga nađem 🤣😂