Zanimljivost dana: Pionir pogona na sva četiri točka u putničkom vozilu (i ABS-a)

I ne, nije stigao od strane Subarua, Audija niti od strane bilo kog drugog automobilskog proizvođača koji je danas sinonim za pogon na sva četiri točka. Ta čast je pripala relativno nepoznatom modelu pod imenom Jensen FF, koji je takođe bio pionir još jednog tehničkog dostignuta viđenog u gotovo svakom novom četvoročkašu.

Pričamo o ABS-u, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju zašto je toliko značajan za automobilski svet.

Jensen svetu svakako nije poznat kao neki drugi britanski giganti. Pričamo o firmama kao što su Rolls-Royce, Bentley, Aston Martin, Jaguar i Land Rover, ali je svakako imao više nego zanimljivu istoriju. Kompanija je osnovana još 1922. godine pod imenom W J Smith & Sons Limited i uglavnom se bavila proizvodnjom kamionskih školjki za druge mušterije.

Poslovanje je zatim prošireno i na izradu automobilskih karoserija, a za takav posao su zaposlena braća Alan i Ričard Džensen. Oni su stekli dovoljno izdašne finansije da kupe firmu sredinom tridesetih godina i preimenuju je u Jensen Motors. Kompanija je napravila svoj prvi serijski model 1938. godine, a Drugi svetski rat su preživeli zahvaljujući izradi vozila za vojsku.

U Jensen je u posleratnom periodu stigao i stilista Erik Nil, a kompanija predstavlja svoj novi model C-V8 sa školjkom razvijenom od plastike ojačane staklenim vlaknima. Ovaj model se pokazao jako popularnim među svima onima kojima „benzin teče kroz vene“ i Jensen je brzo izgradio reputaciju veoma hvaljenog proizvođača sportskih vozila.

C-V8 je pružao motor takozvani Golden Commando iz Chryslera radne zapremine 5,9 litara, a kasnije i 6,3 litre. Slična formula se nastavila i sa njegovim naslednikom pod imenom Interceptor i svetlost dana je ugledao 1966. godine. Pružao je prelepu školjku razvijenu od strane italijanske firme Carrozzeria Touring i dobio dosta pohvala.

Mnogi će reći da je kombinovao italijanski stil, britansku luksuznost i američku snagu. Ponovo su ga pokretali Chryslerovi motori, ovaj put čuveni „Super Commando“ radne zapremine 7,2 litre i 385 konjskih snaga. Interceptor će brzo postati najpoznatiji model Jensena, a otvorio se kao baza za testiranje nove tehnologije.

Paralelno sa Interceptorom sa pogonom na zadnje točkove, britanski proizvođač vozila je razvio i model FF. Izgledao je baš kao Interceptor, ali je pružao revolucionarni pogon na sva četiri točka. FF je inače bila skraćenica za „Ferguson Formula“ i razvijen je od strane zasebne divizije čuvenog Fergusona, koga najviše najpoznajemo po fantastičnim traktorima.

On je bio u stanju da prebaci 37% obrtnog momenta na prednje točkove, a ostatak na zadnje točkove, što mu je donelo fantastičnu trakciju u svim vremenskim uslovima. Dosta izvora će reći da su Audi, Subaru i AMC kupili FF, rastavili ga i detaljno proučili da bi jednog dana napravili poznate modele kao što su Quattro, Leone i Eagle.

Pored spomenutog pogona na sva četiri točka, FF je takođe postao prvi serijski automobil na svetu sa ABS kočnicama. Zajedno sa takvom tehnologijom, imao je i veoma visok nivo završne izrade i kvalitetne materijale, što se i očekivalo od jednog britanskog četvorotočkaša iz kategorije „gran turismo“.

Mehaniku je ponovo isporučio Chrysler, ovaj put moderniji 6,3-litarski benzinac sa 326 „konja“, kao i trostepeni automatski menjač. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 7,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 210 km/h. Jensen je navodno napravio minimalno jedan primerak sa čuvenim motorom Hemi radne zapremine 7,0 litara i 425 „grla“, ali je njegova cena u još većoj meri povećala, već ionako skupoceni FF, tako da serijska proizvodnja nikada nije ni razmatrana. Napravljen je i jedan prototip sa 7,2-litarskim motorom iz Interceptora i otkazan je iz istog razloga.

Sa takvom kombinacijom stila, luksuza, inovacija i snage, FF nikako nije mogao biti jeftin automobil. Njegova cena je iznosila petnaest hiljada dolara ili čak 139.277 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. To je bilo za oko 30% više od Interceptora i za tri puta više nego što je stajao mnogo hvaljeni Jaguarov E-Type.

To je jedan od ključnih razloga zašto je fabriku napustilo svega 320 jedinica u periodu od 1966. do 1971. godine. Ruku na srce, trebalo bi spomenuti da je sam pogon na sva četiri točka imao dosta boljki koje su karakteristične za ranu fazu komercijalizacije, i zanimljivo je da ovaj Britanac nikada nije bio dostupan sa volanom sa leve strane. Mnogi će reći da je baš takva konfiguracija igrala veliku ulogu u komercijalnom neuspehu, posebno zato što se FF prodavao samo u Velikoj Britaniji.

Jensen će nastaviti da prodaje sopstvene modele sve do 1976. godine, posle čega će uslediti saradnja sa Austinom. Firma će na kratko biti oživljena početkom 21. veka pre nego što je ponovo otišla u stečaj.

FF je danas uglavnom nepoznat model i u senci je spomenutog Audija i Subarua, ali na vlasnici nekog od malobrojnih primeraka na aukcijama zahtevaju poveće sume novca, naravno ukoliko kupac želi da završi u njegovoj garaži. Svaki početak je mučan i Jensen to to osetio na težak način, ali nam je podario tehnologiju koju danas možemo da vidimo u masovnoj proizvodnji.

Zoran Tomasović

(5269)