1. Home
  2. Testovi
  3. AR test: MINI Countryman JCW
AR test: MINI Countryman JCW
18

AR test: MINI Countryman JCW

823
18
Podelite sa prijateljima:

Oni koji prate Auto Republiku skoro od njenih početaka, verovatno se i sećaju testa prethodne generacije modela Mini Countryman u verziji Cooper S, koji toplo preporučujemo za čitanje. Sada je došlo vreme za druženje i bliže upoznavanje sa aktuelnom, trećom generacijom tog modela, predstavljenom seštembra 2023. godine. A pred nama je prestižna JCW  (JOHN COOPER WORKS) varijanta, sa termičkim motorom radne zapremine od dva litra, maksimalne snage od 300 ks i pogonom na svim točkovima.

O modelu

Aktuelna treća generacija nosi kodnu oznaku U25 i od samog starta ima i svoju električnu alternativu, a mehanički posmatrano može da se kaže da je klon aktuelne serije X1. Doduše, tehnički klon je i serija X2, ali (srećom) Countryman ne spade u kupeolike krosovere. Proizvodi se u Nemačkoj, u Lajpcigu, u fabrici BMW Grupe koja sastavlja Countryman, ali i za BMW seriju 1, seriju 2 Gran Coupe i seriju 2 Active Tourer.

U poređenju sa prethodnikom, sadašnji Countryman je dosta narastao, po dužini na 4.447 mm (+148 mm), po širini na 1.843 mm (+21 mm), po visini na 1.645 mm (+88 mm), a medjuosovinsko rastojanje na 2.692 mm (+22 mm).

U svetu premijuma, gde Countryman i spada, to su dimenzije koje danas otprilike imaju njegovi konkurenti kao što su Audi Q3, Volvo XC-40, MB GLA ili unutar iste kuće – BMW X1, koji je i najduži od pomenutih (4.500 mm). A zbog onih kojima su dimenzijama nepremijumi bliži, recimo da je sadašnji Countryman malo veći nego li Škoda Karoq ili Nissan Qashqai. Dakle, za ovaj Countryman sa punim pravom može da se kaže da je pripadnik SUV C segmenta. Mada je istina i da je krajnji raspon dimenzija te klase postao dosta fluidan, pa neki brendovi u njoj nastupaju i sa po dva predstavnika (npr. Toyota i Honda).

Minimalna udaljenost podvozja od tla kod električnih izdanja je 165 mm. Kod termičkih je 200 mm.

Podrazumevano za jedan MINI, sve varijante Countryman-a imaju nezavisno oslanjanje na svim točkovima, ovde tipa McPherson napred i multilink nazad.

Koeficijent otpora vazduha je u rasponu od 0,25 do 0,27. Veličina standardnih točkova zavisi od motorizacije i kreće se u rasponu od 17” do 19”, a opciono su dostupne felne do 20 inča.

Krug okretanja vozila izmedju ivičnjaka iznosi 11,5 metara, dok masa testiranog vozila (bez vozača) iznosi 1.660 kg.

Sve termičke verzije poseduju GETRAG-ov robotizovani sedmostepeni menjač s dvostrukom spojnicom, a rezervoar za gorivo ima zapreminu od 45 litara, dok opciono zapremina iznosi 54 litre, kao na našem primerku.

Agregati i cene

MINI Countryman je u ovom trenutku kod nas ponuđen u šest pogonskih varijanti, dve baterijske i četiri termičke.

Početak ponude čini Countryman C, koga pogoni trocilindrična benzinska varijanta motora radne zapremine od 1,5 litra. U pitanju je blagi hibrid (na naponu od 48 V), sa deklarisanih sinergijskih 170 ks i 280 Nm, a komponente su termički twin-scroll turbo motor sa 156 ks pri 4.700 – 6.500 o/min i 240 Nm pri 1.500 – 4.400 o/min, kao i elektromotor smešten u menjačkoj kutiji od 20 ks i 55Nm. Deklaracije kažu da to omogućuje maksimalnu brzinu od 212 km/h, ubrzanje od 8,3 sekunde i prosečnu potrošnju po mešovitom WLTP ciklusu od 5.9-6.2 l/100 km. Može biti vaš za 36.500 €, a nudi samo prednji pogon. Uz napomenu da bi tako motorizovan X1 imao osnovnu cenu od 47.690 €.

Cenovno posmatrano, sledeći u ponudi je Countryman D, po ceni od 39.990 €, takodje blagi hibrid, sa deklarisanih sinergijskih 163 ks i 400 Nm, koje se sastoje od twin-scroll turbo dizel motora radne zapremine dva litra od 150 ks pri 3.750 – 4.000 o/min i 360 Nm pri 1.500 – 2.500 o/min, kao i od elektromotora u menjačkoj kutiji od 20 ks i 55 Nm.

Ovaj model će vas od 0 do 100 km/h ubrzati za 8,5 sekundi, a imaćete dostupnu maksimalnu brzinu od 208 km/h, dok bi prosečna potrošnja trebalo da bude na nivou od 4.6-4.8 l/100 km. Pogonski točkovi su samo prednji. BMW X1 sa istim agregatom bi imao xDrive pogon i cenu od 48.710 €.

Jeftinija termička varijanta sa pogonom na sve točkove je Countryman S ALL4, koji je blagi hibrid, sa sinergijskih 218 ks i 360 Nm, po ceni od 44.400 €. Komponente sklopa su twin-scroll turbo benzinski motor radne zapremine dva litra koji isporučuje 204 ks pri 5.000-6.500 o/min i  320 Nm pri 1.500-4.000 o/min. Sve to omogućuje maksimalnu brzinu od 228 km/h, ubrzanje od 7,1 sekunde i prosečnu potrošnju od 6.9-6.5 l/100 km.

Trebalo bi pomenuti da kod svih varijanti Countryman-a sa pogonom na sve točkove, prednji točkovi su zapravo ti koji stalno pogone vozilo, dok se zadnji točkovi kao pogonski uključuju samo povremeno, zavisno od uslova vožnje. Za tako pogonjen BMW X1 osnovna cena bi iznosila 60.730 €.

Skuplja termična varijanta sa pogonom na sve točkove je “naš” Countryman JWC ALL4, koji jedini nije blagi hibrid. Pogoni ga benzinski motor radne zapremine dva litra koji isporučuje 300 ks pri 5.750-6.500 o/min i 400 Nm pri 2.000–4.500 o/min. To mu omogućuje maksimalnu brzinu od 250 km/h, ubrzanje od 5,4 sekunde i prosečnu potrošnju u mešovitom WLTP ciklusu deklarisanu sa 7.8-8.3 l/100 km. Cena je 54.900 €, a za istu varijantu motorizacije kod X1 bi cena bila 69.640 €, dok Mercedes-AMG GLA 35 4M (306 ks) košta 74.118 €. Za Audi RS Q3 (294 ks) nema cenovnika na sajtu uvoznika (“cenovnik u pripremi”).

Ako vam je želja vam je da vozite električnu verziju, za 50.900 € vam je dostupna baterijska varijanta Countryman E, koja ima pogon samo na prednje točkove, nudi 204 ks i 247 Nm, a sa baterijom neto kapaciteta 64,7 kWh, deklarisanog je WLTP dometa od 439 – 478 km. Po tvrdnjama proizvodjača, sa ovom verzijom možete da „jurite“ najviše do 170 km/h, kao i od 0 do 100 km/h ubrzate za 8,6 sekundi. Za jednako pogonjen X1 cena je 56.960 €.

 

Jača baterijska verzija je Countryman SE ALL4 sa integralnim pogonom, a sa baterijom istog kapaciteta. Ukupna moć dueta agregata iznosi 313 KS i 494 Nm, a maksimalna autonomija po razumevanju WLTP-a je 417 – 449 kilometra. Cena je 56.900 €, maksimalna brzina 180 km/h, a ubrzanje iznosi 5,6 sekundi. Za istu varijantu motorizacije kod X1 bi cena bila 63.860 €.

Dakle, moglo bi da se kaže da je X1 kao tehnički klon “nešto skuplji” od Countryman-a. U čemu se ugledaju sve eventualno zaista bitne tehničke razlike ta dva modela, ne znam. Osim što je X1 malo duži i malo veće deklarisane zapremine prtljažnika. Naravno, postoji niz drugih razlika.

 

O spoljašnjem dizajnu

Mada je spoljnim dimenzijama novi Countryman sve samo ne “mini”, mnogi će reći da su kod njega karakteristične MINI proporcije očuvane. Ne znam. Moguće da je tako.

Kompletan eksterijer odiše modernim, minimalističkim dizajnom, sa jasnim i izražajnim linijama, dok je testni JCW primerak spolja dodatno estetski prepoznatljiv po nizu njemu karakterističnih elemenata.

Ima sopstveni dizajn prednjeg i zadnjeg kraja kako bi se naglasio njegov sportski status, pri čemu posebno mislimo i na ukupno četiri izduvne cevi, kao i na veliki difuzor pozadi.

Sa okvirom rešetke i logotipom u crnoj boji visokog sjaja u kombinaciji sa opcionim kontrastnim krovom u crvenoj boji, crvenim kućištima retrovizora i crvenim nalepnicama na prednjoj haubi, ostavlja dosta jak utisak.

Takodje, kočione čeljusti su ofarbane u crvenu boju i imaju JCW logo, koji znak se može naći na C-stubu i na prednjoj rešetki, ali i na poklopcu prtljažnika.

A sportskom izgledu dosta doprinose i perfomantni perforirani  prednji kočioni diskovi, kao i JCW dizajn felni od 20 inča, sa gumama 245/40 R 20 99Y XL. Mada se to ne tiče dizajna, pomenimo da su u pitanju eko pneumatici Continental EcoContact 6q. Možda bi u svetlu motorizacije bili primereniji neki drugi, ali, ovi vode manjoj emisiji CO2, a to je odavno imperativ.

Sve u svemu, meni se dopada dizajn testiranog Countryman-a, ali je istina i da konačan izgled uvek zavisi od izabranog trima i opcionih paketa i/ili pojedinačnih opcionala. Pa stoga i nije isti doživljaj zavisno od toga da li Countryman spolja posmatrate u završnim nivoima obrade Essential, Classic, Favoured ili JCW.

Enterijer

Enterijer je minimalistički koncipiran i sadrži svedeniji broj komponenti. Aktuelni MINI uopšte nema klasičan istrumentacioni panel, ali, kao opcija postoji head-up displej. I to onaj sa projekcijom slike na plastičnu pločicu, a razlog tome je navodno tehniče prirode, odnosno, nedovoljna položenost vetrobrana. Dakle, istovrsno rešenje head-up displeja koje kod BMW-a srećemo kod serije 2 Active Tourer.

A pošto nema klasične instrumente, kod MINI-ja okrugli centralni OLED ekran promera 24 cm uključuje uobičajane funkcije infotainmenta, ali i instrument table. Formalno, koristi MINI operativni sistem 9, koji je interno razvila BMW Grupa. Grafički prikaz sadržaja je moderan i fokusiran je na ključne stavke. Gornji deo sadrži relevantne informacije u vezi sa vozilom kao što su brzina. A kada se pritisne indikator brzine, pojavljuje se veliki, upečatljiv displej sa brzinomerom preko celog ekrana koji jasno stavlja fokus na vožnju, a sama vrsta prikaza zavisi od izabrane postavke vozila.

Naime, osim uobičajenih postavki celog vozila (eko-normal-sport, koje su kod MINI-ja zovu Green, Core i Go Cart), koje utiču na same vozne osobine vozila, postoji još nekoliko dodatnih čisto ambijentalnih postavki (Personal, Play, Balance, Trail, Timeless i Vivid), koje najviše utiču na sam prikaz OLED ekrana i head-up displej-a.

U glavnom meniju su prikazani ostali vidžeti u vidu ikonica levo i desno od trenutne funkcije menija. U donjem delu OLED ekrana nalaze se stavke menija: navigacija, mediji, telefon i klima, koji se mogu direktno izabrati u bilo kom trenutku. Svim ostalim funkcijama se može pristupiti preko menija na isti način kao na bilo kom pametnom telefonu.

Kada čovek posveti malo vremena i vidi šta sve tu može da se podešava, jasno mu je zašto je bilo iznudjeno takvo rešenje, koje, naravno, nije idealno u smislu aktivne bezbednosti, jer tu nema mogućnosti bilo kakvog podešavanja „na slepo“. Naravno, dostupne su i komande glasom i pokretom, ali se tokom testa nisam trudio da to isprobam.

Kod JCW izvedbe volan je malen, veoma mesnat i trokraki, pri čemu gurtna ostvaruje funkciju donje “prečke”.

Kao što je ista takva gurtna na poklopcu boksa za sitnice na središnjoj konzoli.

Sa druge strane, ispod OLED ekrana je panel ovalnog oblika, sa nizom mehaničkih tastera (parkirna kočnica, selektor automatskog menjača, paljenje/gašenje motora, izbor postavki vozila …).

Ako zanemarite te tastere i multifunkcionale tastere na volanu, kao i  polugice iza volana za manuelnu promenu stepeni prenosa, mislim da u MINI-ju drugde nećete naći bilo kakve bitne tastere. I mislim da to može da bude ergonomski problem.

Gornji deo unutrašnjih oplata vrata, kao i sama prednja armaturna tabla obloženi su platnom, pri čemu se kroz platno armaturne table noću može primetiti vrlo diskretna svetlost ambijentalnog osvetljenja. Vrlo lepo sve to meni izgleda i čini mi se da je pogodno za lako čišćenje i održavanje. Ali, moram da kažem da sam očekivao da “to” na dodir bude i barem malo mekano. Ali, nije. Pretpostavljam da je “krivac” za to ambijentalno osvetljenje.

Prednja sedišta sa integrisanim naslonima za glavu su originalno dizajnirana, a u JCW izvedbi sedišta su kožna (veštačka koža), elektropomična sa memorijom (za sedište vozača) i grejanjem, vrlo dugih hodova i generalno lako prilagodljiva za velik raspon visine vozača i suvozača.

Zadnja sedišta su uradjena slično. Lepo i “na oko” veoma bogato.

Naravno, veoma prijatnom ugodjaju putnika u testnom vozilu dosta doprinosi panoramski krov, koja se otvara. Nekome će možda da se dopadne i crno „nebo“ u JCW opremi.

Sve u svemu, meni se jako dopada enterijer Countrymana, mada nema dileme da se ovakva rešenja neće svakome dopasti, a nekome će verovatno biti i kič. Stvar ukusa.

Kvalitet izrade, izbor materijala i preciznost završne obrade deluje vrhunski, uz možda onu zamerku na tvrdoću površina presvučenih platnom.

Ponuda prostora, udobnost sedenja

Kabinski prostor Countrymana je velik, baš izrazito velik. Svakako mnogo veći nego sam očekivao od neega što nosi značku MINI. Ali, čini mi se veći je unutra i od nekih vozila koja sam u skorije vreme imao prilike da testiram. A sve to je posledica izražene kocka forme Countryman-a. Na mestu vozača izmedju moje glave i najbliže tačke unutrašnje oplate krova može da stane šaka, što je zaista impresivno za vozilo ove klase. Posebno ako se ima u vidu da je u pitanju vozilo sa panoramskim krovom. Mesta za glavu nema značajno više ni u BMW-u X7, mada je on viši oko 18 cm. A više ga je svakako nego, recimo, u novoj Hondi CR-V u panoramskoj izvedbi.

Moram da kažem da u pravilu ne volim ovakvu vrstu sedišta, sa integrisanim naslonima glave, jer obično nisu prijateljski nastrojena prema ledjima veoma visokih osoba. Ali, taj moj strah je u ovom slučaju bio suvišan. Bez dileme, odgovarajuća su ona oblikom i za mene ovako dugotrupnog. I bila su mi veoma udobna.

Sedište vozača je opciono bilo opremljeno i masažom lumbalnog dela naslona ledja, koja može da se podešava u smislu izbora nivoa jačine, brzine i smera (režima) masiranja lumbalnog dela. Prelepa stvar. Jesu i poprilično tvrda, slično kao kod X1 u M Sport opremi, ali, sa tom razlikom što kod MINI-ja na sedalnom delu nema ekstenzije za butine. Naravno, sve to oko udobnosti je krajnje individualna stvar i siguran sam da će nekome ova sedišta biti dosta udobnija nego bilo koja druga.

Sa druge strane, zadnjim sedištima nemam apsolutno ništa za zameriti, kao ni ponudi prostora nazad. Čim sam prvi put pozadi seo, odmah sam se nasmešio, jer sam shvatio da tu ima dovoljno mesta za moj trup i glavu nego, što sve redje srećem zbog opšte poplave kupeolikih modela.

Prostor za kolena pozadi jeste korektan, ali od vozila krosover C segmenta sa ovolikim medjuosovinskim rastojanjem (skoro 2,7 metara) bih ipak očekivao malo više mesta za kolena u svetlu činjenice da je motor postavljen poprečno. Postoji inače mogućnost podešavanja nagiba naslona, kao i trodelno preklapanje naslona (po sistemu 40:20:40), a na kraju i mogućnost opcionog uzdužnog pomeranja kako bi se povećela zapremina prtljažnika (čime naš testni primerak nije bio opremljen).

Jedina zamerka po pitanju funkcionalnosti mogla bi se uputiti relativno malom prtljažniku, koja je za testiranu verziju deklarisana sa minimalno 440 litara po VDA standardu (sa oborenim zadnjim sedištima je 1.460 litara). Dakako, govorimo o varijanti bez opcionog rezervnog točka, pri čemu ga je naš primerak imao, što smatram pohvalnim, kao i samu njegovu cenu (EUR 167). Po pitanju zapremine je lošiji od premijum konkurenata sa značkom BMW, MB, Audi ili Volvo. Ali i bolji od nekih iz nepremijum SUV C segmenta.

Što se tiče veličine ostava u vratima, kasete ispred suvozače ili “držača za čaše” napred (na središnjoj konzoli) i pozadi (na središnjem osloncu za ruke), sve je to korektno. Ono gde ovaj MINI možda “pada” je što ispod prednjeg središnjeg oslonca za ruke nema bilo kakve zatvorene ostave. Doduše, “kao uteha”, ima mala zatvorena ostava ispred toga, odmah uz “držače za čaše”. Ali, u tu ostavu teško da može stati mobilni telefon od 6”.

Dakle, možda i nije baš sve idealno po pitanju ponude prostora za smeštaj stvari i sitnica, ali, za same putnike je zaista odlično.

Ergonomija

Preglednost je dobra u svim pravcima.

Vozač ima na raspolaganju Head Up Display sa prikazom osnovnih podataka, a rezolucija centralnog OLED ekrana je visoka, grafika vrlo jasna i čitljiva. Uz to, kamere sa pogledom od 360 stepeni pružaju odličan prikaz stanja oko vozila. Pohvalno je i što, primera radi, ako tokom vožnje hoćete da promenite mod/postavke celog vozila, to se ne radi taktilno, preko centralnog ekrana (kao kod BMW X1), već na tasteru i može i “na slepo”. Sve je to dobro.

Centralni ekran zaista ima brojne mogućnosti, za navigaciju, klimatizaciju, masažu lumbalnog dela sedišta vozača i sve ostale funkcije, a sve je to veoma intuitivno. Ali, za sve funkcije koje su tu smeštene, za njihovu aktivaciju ili podešavanja mora se gledati u ekran. Treba vam nekoliko vezanih klikova. Dok vozite. Pa čak i ako želite recimo da (de)aktivirate Brake Hold/Auto Hold funkciju. Ili da podešavate „udaljenost praćenja“ u sklopu funkcije „poluautonomne vožnje“. A to nije uvek idealno sa aspekta aktivne bezbednosti.

Dakle, može da se prigovori da je previše taktilnih komandi.

Oprema vozila

Napred smo već pomenuli dosta toga od standardne i/ili opcione opreme i ne znamo šta ovde posebno pomenuti. Za naš MINI slobodno može da se kaže „Nema šta nema“. Naravno, standardna oprema najpre zavisi od izabranog trima (Essential, Classic, Favoured ili JCW), a potom i paketa opcionala (XS, S, M, L i XL), kao i od pojedinačnih paketa.

Primera radi, ako ste kao osnovu za Countryman C izabrali kao bazu (najniži) Essential trim, opciono vam je dostupan samo XS paket ocionala (koji sadrži svega 4 opcije). Ali, ako ste uz isti motor za osnovu izabrali Favoured trim, to naravno podrazumeva i dosta bogatiju osnovnu opremu (pa nju čini i sve što bi podrazumevao i paket opcija XS i S), kao i dostupnost ostalih paketa opcionala (M, L i XL). Pri čemu tu paket XL tada uključuje ukupno 23 pojedinačne opcije.

No, ako izaberete najbogatiji JCW trim i „naš“ motor, dostupna su vam samo dva paketa opcija (L i XL), a tada XL paket uključuje ukupno 13 pojedinačne opcije. Naravno, neke opcionale je moguće izabrati i sasvim samostalno.

U osnovi, sve je to veoma jednostavno. I ovaj MINI je moguće opremiti kako god to poželite. Kao i bilo koji drugi premijum.

Pomenuo bih da sistemi asistencije zaista rade fantastično, posebno sistem poluatonomne vožnje, ali i da me je iskreno nasmejao „Parking Assistant“. Pri čemu nije bio problem do sistema, već do konkretnih okolnosti, kojima ti sistemi očito nisu baš uvek prilagodjeni. Naime, aktivirao sam “Parking Assistant” na parkingu jednog tržnog centra, u želji da on sam parkira vozilo na neko slobodno parking mesto. A bilo ih je na desetine.

Toliko slobodnih “vezanih” mesta da bi neko na njima verujem mogao da parkira i kamion tegljač. Ali, linije na asfaltu koje definišu granice pojedinačnih parking mesta nisu baš bile u idealnom stanju. Ja ih svakako jesam video u meri koja je potrebna da spoznam gde su granice nekog pojedinačnog parking mesta, ali, očito to nije bio u stanju i sistem kamera koje koristi „Parking Assistant“. I sa tog razloga čak ni posle više pokušaja taj sistem nije bio u stanju da detektuje bilo koje od tih očito slobodnih mesta.

Pa sam se na kraju parkirao, ali na tradicionalan način, korišćenjem svog vozačkog umeća, koje u tim uslovima skoro da i nije bilo potrebno, jer bi se tu lako parkirao i svaki vozač početnik. Možda malo surov komentar jednog mog prijatelja na neprilagodjenost “Parking Assistant”-a takvim uslovima je bio: “Taj ni na oranju ne bi zemlje znao naći”.

Pomenuo bih i da kao i većina novih modela koja sam nedavno testirao, ovaj MINI ima kamere koje konstatno snimaju oči vozača, a sve u cilju nadzora pažnje i budnosti vozača. MINI nisam vozio u bitno boljem ili gorem stanju po pitanju “umora” ili “pažnje” u odnosu na stanje i uslove u kojima sam prethodno testirao Chery FX i Hyundai Konu, koji su takodje opremljeni sistemom za praćenje pažnje i budnosti vozača. Ali, da banalizujem, Kona je detektovala moje navodno “neprimereno” vozačko ponašanje najmanje dva puta češće nego je to činio FX, dok je FX barem dva puta češće nego Countryman signalizirao da nisam pažljiv i/ili odmoran.

Sve u svemu, imam utisak da kod svih tih sistema za praćenje pažnje i budnosti vozača ne postoji ni izbliza ujednačen algoritam za ocenu tih parametara.

Utisci u vožnji

Taman u vreme kada sam počeo da pišem ovaj deo teksta, imao sam prilike da “u pauzi” na jednom domaćem auto portalu pročitam svež test za Toyotu Aygo X. U njemu autor u opisu svojih utisaka iz vožnje navodi da ga je “posebno … iznenadio praktično trenutni odziv na pritisak papučice gasa”, kao i da “snage … Ne nedostaje ni u otvorenom saobraćaju, na magistralnim putevima, iako svaki manevar preticanja mora biti dobro osmišljen.” A u tom slučaju je bila reč o automobilu sa motorom maksimalne snage od 72 ks, kome za ubrzanje od 0 do 100 km/h treba oko 15 sekundi ili oko tri puta više vremena nego našem MINI-ju.

A bolje da vam i ne kažem koliko tom malenom Japancu treba vremena za ubrzanje od 60-100 ili 80-120 km/h, jer biste možda ostali u neverici. Pa ipak taj Aygo je svojom dinamikom i potencijalima očito veoma oduševio testera.

I posle toga sam na kratko zapao u stanje mentalne blokade i bio u dilemi kako da opišem svoje utiske iz vožnje ovog MINI-ja, a da se ipak stekne utisak postojanje „neke razlike“ u odnosu na to vozilo. Jer, subjektivno posmatrano, a ovde pričamo o utiscima, ovaj Countryman u postavci “sport” (Go Cart) zaista ima “praktično trenutni odziv na pritisak papučice gasa”. A bez obzira u kojoj je postavci, njemu “snage … ne nedostaje ni u otvorenom saobraćaju, na magistralnim putevima”.

I tačno je “da svaki manevar preticanja mora biti dobro osmišljen”, ali, sa svakim vozilom. A čini mi se, još više sa bilo kojim vozilom snage kao ovaj MINI, jer ovakvo vozilo u fazi forsiranog ubrzanja (pa i tokom preticanja) vrlo brzo postiže veoma visoke brzine. I zaista se traži maksimalna pažnja da se sa tim ubrzanjem ne pretera. Inače, ako niste u stanju da se kontrolišete, lako može da se desi da ovaj moćni MINI vozi vas, a ne vi njega.

Sve u svemu, svako ima pravo na svoje utiske, a mom lepom utisku doprinosi i fantastičan zvuk motora u Go Cart (sport) režimu, kada će da vam se možda učini da ubrzava kao neka “raketa”. A čim otpustite gas i predjete u fazu mašinskog kočenja, počinju da se čuju “rafali”. Akustički, prava magija. Naravno, deo svih tih “omamljujućih” zvukova koji dopiru do vozača je veštački, ali, u zbiru, zvuk koji se čuje u kabini je lep i stvara “sportsku atmosferu”.

A i to se nešto računa. Naravno, postoje situacije kada ćete i uz ovaj motor „poželite malo više“. Jedan od načina da do toga dodjete je da automobil prebacite u „Go Cart“  (Sport) režim, kada se najpre veoma kratko začuje zvuk veselog uzvika, nešto kao Ju-Hu ! I svaki put bi me to malo nasmejalo. Ali i pri promeni postavke vozila “na slepo” bilo jasan indikator da sam vozilo prebacio baš u tu postavku.

Šalu na stranu, ovaj MINI je po nekim karakteristikama skoro ekstermno sportski krosover. Recimo, za ubrzanje od 60 do 100 km/h mu treba 2,9 sekundi, a za 80-120 km/h treba 3,7 sekundi. Odlične su to vrednosti, a sedmostepni stepeni menjač s dvostrukom spojnicom (skoro uvek) funkcioniše savršeno. Osim možda ako motor „uhvatite“ u baš niskim obrtajima u trenutku pritiskanja gasa do kraja radi pokušaja ostvarenja forsiranog ubrzanja. Jer ovaj motor isporučuje 300 ks tek pri 5.750-6.500 o/min, a maksimalni obrtni moment od 400 Nm razvija tek počev od 2.000 o/min pa do 4.500 o/min. Pa, ako ga „uhvatite“ npr. na 1.500 o/min, motor pri tim obrtajima razvija snagu od samo oko 73 ks, što pri naglom dodavanju gasa do kraja nije dovoljno da biste odmah osetili „udar u ledja“. Ipak tu na veoma niskim obrtajima najpre ima izvesna „dramska pauza“ nakon dodavanja gasa do kraja, kao na snimku ispod, sve dok se motor najpre malo ne zavrti. Jer, tek na 2.000 0/min je snaga motora na oko 114 ks i subjektivno posmatrano tek tada motor MINI-ja postaje „skroz budan“, pa je tek počev od tada u nastavku ubrzanja odaje utisak da je „veoma živahan“. Ne znam koliko za osećaj te izvesne početne „uspavanosti“ ima uticaja do samog motora, a koliko do moguće izvesne kratkotrajne neodlučnosti DCT menjača u tim uslovima.

Ako zanemarimo gore pomenuto moguće aktiviranje „Go Cart“ režima, drugi način da sebi učinite dostupnijim nešto bolje perfomanse je tako što ćete selektor automatskog menjača da prethodno samo malo “kliknete” ka dole, ka položaju D/S, čime menjač dolazi u postavku „Sport“, ali i dalje ostaje u automatskom režimu promeni stepeni prenosa. Pri konstantnoj brzini kretanja to uvek ima za posledicu da obrtaji motora rastu za oko 500 rpm, tako da motor uz istu brzinu kretanja inicijalno dolazi u stanje nešto veće snage, a što mu omogućava i da potom brže i lakše ubrzava.

Treći način je da aktivirate “Boost mode”, što se postiže tako što se leva polugica iza volana (koja inače služi za manuelne promene stepeni prenosa na niže), drži povučena ka unazad 2-3 sekunde. Nakon što je aktiviran, “Boost mode” traje 10 sekundi, tokom kog perioda se vozilo nalazi u sportskom režimu rada, a što omogućava brže ubrzanje u cilju bržeg preticanja.

Najbrži je možda onaj drugi način, ali je meni najdraži bio onaj prvi. Što zbog onog veselog uzvika (Ju-Hu !) pri aktivaciji Sport režima celog vozila, a što zbog činjenice da su u toj postavci upravljanje, kočnice i ogibljenje prilagodjene maksimalnim sportskim osobinama vozila.

Dakako, ko želi, ručicama iza upravljača može i „ručno“ da menja stepene prenosa, bez razlike da li je menjač (ili sam automobil) u „Sportskom“ ili standardnom režimu. I sve to funkcioniše na isti način kao i kod tehničkog klona.

Činjenica je i da je Countryman krosover. On nije lagano, ni nisko vozilo, niti ima mali klirens, tako da od njega po krivudavim putevima ne možete očekivati dinamiku i karting osećaj u vožnji kao kod jednog hečbek MINI-a. Ali, to su “boljke” od kojih pati svaki krosover, sa kojima računa svaki iole razuman vozač bilo kog krosovera i na koje osobine on svakako i pristaje izborom vozila te klase.

No, bez obzira na sve to, mislim da Countryman JCW ima svoje adute koji ga dosta preporučuju u segmentu kome pripada, a dobar deo tih aduta se upravo tiče onoga što on pruža u vožnji, a što u zbiru zaista daje fantastičan osećaj. Bar sam ja imao takav doživljaj.

Dobrom osećaju vozača dosta doprinosi i adaptivno ogibljnje, koje je dosta tvrdo, ali je čini mi se ipak mekše nego kod hečbek verzije. Pa ipak skoro svaku neravninu ovaj Countryman će vam akustički posmatrano uredno prijaviti “udarcem”, posebno sa točkovima od 20“. Dakle, ne očekujte suviše veliku udobnost, posebno ne u urbanim uslovima, po neravninama, na rupama i „ležećim policajcima“. Prosto, jedno sa drugim ne ide, a što je i očekivano. Opet, nije to ni uopšte tako loše.

Kočnice su takodje na visini zadatka. Bilo bi nelogično da je drugačije u svetlu vrste kočnica kojima je opremljen, pa i sa prednjim perforiranim diskovima.

Upravljanje je vrlo direktno, ali pri snažnom ubrzavanju ovaj MINI se „otima“ i povremeno nastoji da ispravlja točkove na izlasku iz krivine. Isto tako, obzirom na vrlo direktan upravljač, veoma je bitno da se korekcije putanje u krvini pri velikoj brzini rade “sa osećajem”, pažljivo i odmereno.

Izuzetno dobro je zvučno izolovan, tako da je kabina vrlo tiha, što uz izolaciju nagoveštava i odličnu aerodinamiku, a ona se odražava i na potrošnju goriva pri vožnji auto putem.

Vezano za više puta pominjanu postavku vozila “sport” (Go Cart), za koju sam rekao da u njoj imate “trenutni odziv na pritisak papučice gasa”, dodao bih i da tako dostupna “nervoza motora”, koliko god može da bude zabavna vozaču, može istovremeno da bude i teška muka za putnike, a sve zbog silnog cimanja kome su putnici izloženi prvi svakom pa i najmanjem dodavanju ili oduzimanju gasa.

Jednom prilikom me u uslovima gradske vožnje u toj postavci kćerka zamolila da “prestanem da cimam”, mada sam se ja zaista iskreno trudio da vozim kranje defanzivno. No, da bih u tim uslovima ispunio njene želje, nije bilo drugog načina nego da izaberem eko (Green) postavku vozila i tako u dobroj meri eutaniziram divlji karakter ovog vozila.

Za kraj utisaka iz vožnje bih pomenuo i da je veoma pohvalno koliko su sistemi asistencije vrlo diskretni, što je bio utisak i pri ranijem testu BMW modela X1 i X2.

Toliko o utiscima iz vožnje. Zaista je bilo čisto uživanje. I šteta što je trajalo kraće nego uobičajeno.

Nemam zaista šta za zameriti. Sem da budem baš zlonameran.

O potrošnji goriva

Kada sam preuzeo vozilo, zatekao sam sledeće bord podatke. Životni prosek potrošnje na dotadašnjih oko 7.500 km je bio 12,8 litara na svakih 100 km uz prosek brzine oko 30 km/h. Za taj dan već ostvareni prosek potrošnje je bio 11,3 litara na oko 75 km uz prosek brzine od oko 30 km/h. A od prethodnog resetovanja borda, prosek potrošnje je bio 15,1 litara uz prosek brzine od 25 km/h tokom predjenih 367 km.

Za ovo vozilo WLTP deklaracija za kombinovani režim glasi 7,8-8,3 litara na 100 km.

Moj prosek sa ovim MINI-jem je bio 7,7 litara uz prosek brzine oko 46 km/h u kombinovanom režimu na oko 300 kilometara predjenih tokom ovog mini testa. A utisak je da na auto putu pri brzini od 130 km/h troši oko 7 litara.

Što se tiče urbane upotrebe, mnogo zavisi od uslova, a meni je u gradskoj vožnji potrošnja bila uglavnom 10-12 litara.

U uslovima magistralne vožnje je bilo jako šareno. Ako niste suviše dugo pretežno sportski raspoloženi, može lako da prodje sa prosekom od 7- 7,5 litara. Ako ste defanzivni, čak može i samo oko 6-6,5 uz relativno brzu, ali, tečnu vožnju (bez mnogo kočenja). Može da bude i smešno mala (ja sam je bio spustio i samo na 5,5 litara u zoni radara oko Rume), ali ako istinski koristite dostupne potencijale motora, prosečna potrošnja raste i meni je tokom jedne faze vožnje na otvorenom bila oko 10,6 litara tokom predjenih nešto preko 60 km, a verujem da je tokom nekih kraćih sekcija agresivnije vožnje prelazila i dosta preko 20-25 litara.

Dakle, ovaj MINI može da troši veoma malo za kola ove klase, mase i snage. A može i puno. Sve zavisno kako ga vozite.

Cena

Već smo napred pomenuli da osnovna cena za “naš” Countryman JWC ALL4 iznosi 54.900 €, a vozilo je dodatno opremljeno opcionalima ukupne vrednosti od 13.556 €, što daje ukupnu cenu od 68.466 €. Znam, mnogo je to.

A rekli smo i da bi za istu varijantu motorizacije kod X1 bi bez opcija cena bila 69.640 € (kod X2 71.510 €), dok Mercedes-AMG GLA 35 4M (306 ks) bez opcija košta 74.118 €.

Čini mi se da „naš“ MINI relativno jeftin u klasi u kojoj nastupa u odnosu na svoje premijum konkurente. Zašto je to tako, ne znam.

Iz ličnog ugla

Nemam šta ozbiljno da zamerim testiranom MINI-ju. Osim što je u ovoj verziji snage za moj ukus možda suviše divlji.

Ako me je nečim zaista oduševio van očekivanja za kola te klase i dužine, to je ponuda prostora za putnike.

I da u ovoj veličini kola u premijum segmentu tražim neki krosover, mislim da bih bio na mukama.

A ono što je kod Countrymana možda šteta, je to što uz MHEV dizel od 163 ks (39.990 €) „ne ide“ pogon na sve točkove, za razliku od X1 (i X2). A nekako mi je kola ove klase potencijalno smislenije kupiti sa pogonom na sve točkove, mada je legitimno i drugačije gledanje na to pitanje, jer dosta ljudi u ovom segmentu i kupuje vozila sa samo jednom pogonskom osovinom. A ako se traži pogon na sve točkove onda se kao alternativa testiranom javlja samo Countryman S ALL4, sa sinergijskih 218 ks i 360 Nm. A ta varijanta je 44.400 €. Poredjenja radi, MB GLA 180 sa 136 ks je 50.610 €.

Tek, mislim da vredi sagledati. Pa kome se šta dopada. A šta god da se odabere, uvek mora postojati i spremnost na izvesne kompromise.

Aleksandar Dragović

(823)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

18 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Rikošet

Gabaritno, stilski i pogonski mi se do sada baš dopadao. Nema naročitog razloga za to, ali eto volim da ga vidim… Možda i zato što se razlikovao od mase sličnih modela… Ova nova svjetla ne mogu da „progutam“ i nema tu ljubavi, a i Mini dugačak 4,4 metra više nije Mini i iskreno BMW-ova verzija istog automobila koju zovu X1 mi je nekako draža.. JWC bih rado posjedovao, ali moja građa i Minijev koncept ne idu jedno s drugim do možda ovog testnog modela koji je gabaritno izašao iz suštine Mini brenda… S ovom digitalijom i tepsija ekranom i oni… Pročitaj više »

Izmenjeno 20 dana pre od strane Rikošet
MRN

Pogledaj koja je „ulazna cena“ za novi pežo 3008 (mk3). Vrlo slična kao ulazna za Countryman. Oba su tebi omražena 3-cilindraša 😊 Mada je onaj ulazni MINI-ju jači nego ulazni kod 3008 mk3 ( 156 „plus“ 20 ks / 136 „plus“ 28 ks ), a MINI-jev još nije na tako zlom glasu 😊 Me znam koje su ti telesne dimenzije, ali, nemam dileme da na prednja sedišta u ovaj „maxi-MINI“ može sesti čovek visok 220 cm. A i sedišta su dovoljno široka ( i bez ekstremno jakih bokova ) da u njih može siguran sam da sedne prijatno i neko… Pročitaj više »

Rikošet

E tu je suština u ovaj Countryman bih vjerovatno sjeo bez problema, ali ovdje se postavlja retoričko pitanje šta je Mini u 4,4 metra dužine?

Za američke standarde je vjerovatno Mini, ali u evropskim okvirima gornja gabaritna granica je odavno probijena…

Onaj prošli je bio neki maksimum do kojeg je Mini trebao ići, ali eto neko je uspio da progura ideju da bude punopravan porodični automobil i da mu dizajn mutira do neprepoznatljivosti…

BB

Ovaj nek se zove Minimax 😂

BB

Paradoks današnjice je da funkciju parkiranja rade programeri koji obično u stvarnom životu i ne znaju da parkiraju 🤣
Rezultat vidljiv…

Mini me pozitivno iznenadio prostorim, pa čak i cijena nije pretjerana za jedan „premium“…

MRN

A, evo kakav je komfor za moj trup i glavu u panoramskoj Toyoti Highlander ( dužina 4.966 mm i visina 1.755 mm).

Mada je Contryman niži oko 10 cm (a i kraći oko pola metra), u odnosu na Highlander ovaj MINI Countryman nudi mnogo više prostora za visoke ljude.

comment image

comment image

comment image

Zvezdan Božinović

Dok je Mini mini, nema mu ravnog. Čim Mini postane Countryman, gubi od BMW-a X1, i to ubedljivo. Valjda otuda i razlika u ceni.
Inače, konkretno vozilo mi je bilo parkirano u dvorištu, nažalost, nadovhat kandži i zuba zlatnog retrivera (sorte magarac) koji je oštetio branik i peta vrata i metlicu brisača. Ukupna šteta je došla u vidu par dana van upotrebe vozila, što mi u Delti nisu želeli da naplate (hvala!) i 48,500 dinara za popravku štete.

MRN

Znaš po čemu X1 i X2 svakako ubedljivo gube od Countryman-a? Kod tih BMW-a (a i još nekih) „mečku da rodiš“ dok promeniš postavku vozila. Svakako treba da gledaš u tablet dok voziš i da taktilno par puta „udariš“ gde treba. I tako svaki put. Kod MINI-a sve to ide tasterom (koji se lako i „na slepo“ napipa ), a pošto je promena svake postavke praćena karakterističnim tonom ( a „posebno usklikom oduševljenja“ ubacivanje u Sport postavku ), sve te promene i možeš da radiš „na slepo“. A mislim da je to veoma bitan detalj, gde je BMW „pao“ (sa… Pročitaj više »

Zvezdan Božinović

Živeo bih s tom manom X1-ice 🙂 Dobro bih živeo 🙂

MRN

Ako ništa drugo, tvoj pas nije imao bilo kakvih primedbi na BMW X1, dok ga je ovaj Countryman zbog nečeg očito dosta nanervirao … 😊 Moguće da je na njemu bilo suviše onih provokativnih kontrastnih crvenih detalja …😊 Ili prosto i on smatra da „ovo“ ne može da nosi značku MINI … Jer se apsolutno ne uklapa u ono što je nekada bio MINI. I što je danas ostao samo MINI hečbek.

Renault Terminator🇷🇺Z

E neće ti Saša moj MM oprostiti tu lijevu šaku između glave i krova😂…

MRN

Znam da mi MM to neće oprostiti, ali, ta „šaka“ koja slobodno staje izmedju glave vozača (i putnika) i najbližeg dela unutrašnje oplate krova je garant bolje pasivne bezbednosti.

😊

Renault Terminator🇷🇺Z

To je neosporiva činjenica.

DOLF

Kao da je neko iz JLR dizajnirao ovaj Mini. Vuče malo na Defender.
Prednja maska je totalni promašaj, što je prava šteta jer mi je ovaj MINI privlačniji za kupovinu od X1, a ovde pročitah i da je primetno jeftiniji što je plus.

M M

Na ovom auto, kao da se neko trudio da uradi sve naopako. Sledi tradiciju, i svoju popularnost zasniva na gej populaciji. Jeste da je danas popularno biti peder, umesto stret da vodaš ribu – švalerku, ali što je mnogo mnogo je. Ovo nije baš po meri, jer običan mini daje mesta za dvoje, da se zbju, a ova kočija aludira na „proširenje – usvajanje“ ili ti dečačke swinger igranke…. Žao mi je što se moron ovde iskazao s merenjem visine od pameti, ali eto. Neće valjda uzeti ovu spodobu….. Što najavi neki dan a da nije azijat!? I azijata bi… Pročitaj više »

MRN

Ja pomislih da ćeš barem ti da se obraduješ nečem što u 2024. godini ima klasičan agregat, sa „nula hibridizacije“, kad ono „cvrc Milojka“… E, pa, onda ništa, ne brini, uskoro ćemo ovde čitati Pekijev test nečega skoro pa slične cene ( na Sajmu u BG u 2024. je bio izložen po ceni od 59.990 ), što pogoni hibridni sklop, koji je na bazi 3-cilindričnog SUS-a od 1,2 litra. To će sigurno više da ti se dopadne, pošto to valjda nije za „toplu braću“ kao ciljnu grupu. A vidi kako se novi Contryman dopao ovom ( savremenom ) „čvrstom momku“… Pročitaj više »

M M

Upravo to sam ti rekao . Lakirani noktići i sl…..
Prepade me, reko nećeš valjda.

Tek, jeddnog „seljačkog dečka“ sam rasturao pre par godina. Turbo benzin, zakovala zverka. Đubre, i opet đubre. Hebo ga BMW……

MRN

Da li se i ovo uklapa u teoriju „lakiranih noktića“ ? 😊

„Small Premium SUV of the Year 2024: MINI Countryman“

https://www.autoexpress.co.uk/mini/countryman/363552/small-premium-suv-year-2024-mini-countryman