AR pijaca klasika: Istorija je za malo mogla biti drugačija

Volkswagen Type 1 ili kako ga većina nas poznaje pod imenom „Buba“ je možda najveća ikona automobilskog sveta. Iako nije bio preterano dobar automobil, imao je tu posebnost koja se kupcima jako dopadala uz već poznatu jednostavnost, visoku pouzdanost i naravno pristupačnu cenu.

Bubu su posebno voleli Amerikanci, a kupili su rekordna 399.674 primerka 1968. godine. Međutim, istorija je za malo mogla biti drugačija samo da je Renault posvetio više pažnje na model Dauphine.

Ovaj mališan je bio deo najezde pristupačnih gradskih automobila koji su bili jako popularni u razrušenoj Evropi u posleratnom periodu. Proizvodio se od 1956. do 1967. godine i biće prodato čak 2.150.738 jedinica, pa je samim tim svakako ostvario veliki komercijalni uspeh za Renault.

Za našu priču je najbitnija njegova američka avantura. „Preko bare“ je stigao 1957. godine nakon što je Volkswagen godinu dana isporučio Jenkijima oko 40 hiljada „Buba“, pa su i Francuzi smatrali da imaju velike šanse za uspeh.

I baš kao i Buba, i Dauphine je imao motor postavljen pozadi (znam da će Matija da me ubije što opet hvalim ovu konfiguraciju) i pogon na zadnje točkove. Pokretao ga je maleni benzinac radne zapremine 845 „kubika“, što je bilo dovoljno za tek 27 konjskih snaga, a izbor menjača sa svodio na manuelni sa tri ili četiri stepena prenosa i trostepeni automatski. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 37 sekundi uz maksimalnu brzinu od 112 km/h.

Tjunerska kuća Gordini vam je mogla isporučiti izdanje sa dodatnih devet „grla“, čime je maksimalna brzina skočila na 130 km/h, ali takva konfiguracija nije bila dostupna u Sjedinjenim Američkim Državama. Takvo zadovoljstvo je koštalo 1.700 dolara ili 18.658 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Prodaja je započela fantastično „preko bare“ i Dauphine je bio najprodavaniji strani automobil 1959. godine kada je pronašao 102 hiljade kupaca. To je bilo za oko 25% više nego „Buba“ i da je Renault kojim slučajem ispunio obećanja, možda bi ovaj francuski gigant danas bio veliki igrač u Americi umesto Volkswagena. Kupci su na prvi pogled zaista bili zadovoljni, a jedno istraživanje iz 1959. godine je pokazalo da je čak 85% vlasnika dalo pozitivne ocene ovom automobilu.

Međutim, nije trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što je stiglo nezadovoljstvo zahvaljujući niskoj pouzdanosti. Situacija je postala toliko loša da su banke počele da odbijaju izdavati kredite zato što su mnogi vlasnici prestali da plaćaju mesečnu ratu u znak protesta za slabu pouzdanost. Dauphine će da bude jedini automobil ikada nuđen na američkom tržištu sa takvom situacijom.

Primerak iz današnjeg oglasa je iz 1959. godine i nalazi se u gradu Loderhil unutar američke savezne države Floride. Do sada je prešao tek 33.600 kilometara. U oglasu se navodi da ga je prethodni vlasnik ofarbao u originalnu crnu boju i osvežio hrom i doboš kočnice dok je enterijer manje-više kao kada je napustio fabriku.

Aukcija je donela jedanaest ponuda, a najviša je iznosila dvanaest hiljada dolara.

AutoRepublika

(162)