Zanimljivost dana: Poslednja evolucija modela DeTomaso Pantera

Istorija modela DeTomaso Pantera je takva da je verovatno ni sam Holivud ne bi mogao smisliti. Ovaj automobil se toliko puta menjao, ili kako firma voli da nam kaže „prolazio kroz evolucije“, ali je na kraju imao karijeru dugačku 21 godinu i pronašao je 7.260 kupaca.

Ideja o njemu se rodila nakon što Ford nije uspeo da kupi italijanske gigante zvane Alfa Romeo i Lancia, pa je pronašao jednog drugog italijanskog partnera. Ruku na srce, firma DeTomaso nije bila „jedan kroz jedan“ iz ove države pošto je njen osnivač po imenu Alehandro Detomazo rođen u Argentini, a u Italiju se preselio 1955. godine.

Za tako nešto su postojala dva razloga, zavisno kojoj priči verujete. Ona zvanična kaže da je to učinio s ciljem da se oproba u profesionalnom auto-moto sportu, ali neki izvor kažu da je prebegao zato što je policija tragala za njim nakon neuspelog atentata na argentinskog predsednika Huana Perona.

Prvi model brenda je bio Vellelunga i delio je platformu i mehaniku sa Fordom, što je privuklo pažnju američke firme. Model Mangusta će debitovati 1966. godine, a Pantera pet godina kasnije. Pantera će pružati fantastičan egzotični stil osmišljen od strane italijanske firme Ghia, kao i Fordov motor radne zapremine 5,8 litara sa 330 konjskih snaga.

Cena od deset hiljada američkih dolara (oko 74.900 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) je bila za oko tri puta niža nego kod konkurenskog Ferrarija ili Lamborghinija. Fabriku će napustiti 5.500 jedinica tokom prve četiri godine proizvodnje, što je u to vreme bila nezamisliva brojka za jedan egzotični četvorotočkaš. Većina ih je prodata „preko bare“ zahvaljujući izložbeno-prodajnim salonima Fordovih luksuznih brendova Mercuryija i Lincolna.

Ford se povukao iz saradnje nakon 1975. godine, ali to ne znači da je i Alehandro bio spreman da se preda. Proširio je ponudu modelima Deauville i Longchamp, zatim kupio dizajnerske kuće Ghia i Vignale, motociklističke kompanije Benelli i Moto Guzzi i automobisle brendove Innocenti i Maserati.

Pantera će nastaviti da bude kičma DeTomasa i proizvodnja će trajati sve do 1992. godine. Model je definitivno počeo da pokazuje godine tokom osamdesetih prošlog veka, kada je bio star petnaestak godina, a Alehandro je zaposlio čuvenog italijanskog dizajnera Marcela Gandinija i od njega zatražio da ga osveži. Dobio je ime Pantera 90 Si da se razlikuje od prethodnika.

Iako je novitet u velikoj meri ličio na moel koji je zamenio, između njih je ipak postojalo dosta razlika. Šasija je ostala ista, ali su inženjeri posvetili dosta pažnje ogibljenju zahvaljujući čemu je 90 Si mogao da parira najboljim svetskim četvorotočkašima. Kočnice su bile iste kao na Ferrariju F40-u, a za mehaniku se ponovo postarao Ford.

Prethodni 5,8-litarski benzinac više nije zadovoljavao zakone o izduvnim gasovima, pa je Alehandro pozajmio novi Fordov mali blok „small block“ radne zapremine 5,0 litara. Ugrađivao se između ostalih i u model Mustang, gde je razvijao 225 „konja“, ali su italijanski inženjeri ugradili dosta modifikacija. Rani testovi su pokazali da je u stanju da razvija 400 konjskih snaga, ali se tim na kraju zadovoljio sa 305 „grla“ i maksimalnih 450 Nm obrtnog momenta. Menjač je ponovo bio petostepeni automatski, a Pantera 90 Si je mogla da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 5,4 sekunde uz maksimalnu brzinu od 265 km/h.

Naravno, sve mehaničke promene ne bi bile bitne ukoliko ovaj DeTomaso ne bi izgledao moderno, a tu je Gandini primenio svoju magiju. Ovaj Italijan je ipak bio zaslužan za legendarne Lamborghinijeve modele kao što su Miura, Countach i Diablo, a ovaj put je krenuo od originalne Pantere i izmenio sve što mu se ne dopada. Na kraju će se ispostaviti da nijedan deo metala nije bio originalan, već da je svaki modifikovan u nekoj meri. Pantera 90 Si će na kraju da deluje veoma moderno, i na momenat biti u stanju da zavara kupce u pogledu toga šta se krije ispod lima.

Ovaj automobil nije imao one visoke performanse kao što jesu Ferrari F40 ili Lamborghini Diablo (bio je za sekundu sporiji od nule do 100 km/h), ali je takođe bio pristupačniji. Koštao je „samo“ 80 hiljada dolara ili 185.685 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, što je bilo za četiri puta jeftinije od F40.

Nažalost za DeTomaso, Pantera 90 Si se pojavila u prodaji 1990. godine baš kada se svetu „smešila“ nova ekonomska kriza. Planirana proizvodnja je bila u obimu od 75 jedinica, ali će biti napravljen samo 41 primerak. Dva su uništena tokom testiranja, još jedan se nalazi u muzeju, što znači da je privatne kupce pronašlo tek 38 vozila.

Tri decenije nakon što je konačno penzionisan, ovaj automobil važi za veoma pristupačan egzotični klasik iz devedesetih godina. Obično menja vlasnika za sumu od oko 200 hiljada dolara, a vozilo koje vidite na priloženim fotografijama je prodato za 240.800 najmanjih zelenih novčanica na aukciji pre četiri godine. Možda nije bio najpopularnija konfiguracija Pantere, ali je svakako najlepša i na najbolji način poslao legendu u istoriju.

Zoran Tomasović

(345)