SmartMoto: Stilovi vožnje motocikla

Na izbor stila vožnje motocikla utiče dosta faktora, ali su dva dominantna: stil motocikla koji voziš i motivi tvoje vožnje. Hajde da saznamo nešto više na ovu temu.

Adekvatan izbor stila motocikla

Stil motocikla je važan jer uglavnom zadaje i maksimalni bočni nagib u krivini i način pozicioniranja tela. Neki motocikli po konstrukciji prosto imaju značajnije limite bočnog nagiba, na primer konkretno ovaj, dole prikazan motocikl ostvaruje maksimalan ugao nagiba od oko tridesetak stepeni, dok motocikl iz klase enduro može da dostigne nagib i od oko pedesetak stepeni, a sportski motocikl u nagibu premašuje i kotu od 60 stepeni.

Pored bočnog nagiba, i konstrukcijom motocikla je zadat neki prirodan položaj tela vozača, što značajno opredeljuje i stil vožnje. Dva upečatljiva primera su sportski i čoper stil motocikla, posebno pojedini modeli preuređenih motocikala (custom).

Stilovi vožnje motocikla

U nauci i praksi postoje razni prihvaćeni i neprihvaćeni stilovi vožnje, ali suštinski ih možemo podeliti u tri osnovne grupe. Za to ćemo koristiti podelu nemačkog Instituta za bezbednost motociklista koji izdvaja tri osnovna stila za ulazak u krivinu i nabrojaću ih redom.

Kao prvi izdvajamo stil uspravne pozicije tela, to jest sedenja (na engleskom poznatiji kao: “Pushing” Cornering Style);

Potom ide stil nagnute pozicije tela (na engleskom poznatiji kao: “Leaning” Cornering Style);

Naposletku, tu je i sportski stil koji viđaš na šampionatu Moto GP, onaj kada telo vozača doslovno „visi pored motocikla“ (na engleskom poznatiji kao: “Hanging Off” Cornering Style).

Stil uspravne pozicije tela

Krećemo do stila takozvane uspravne pozicije tela, koji je izvorno preuzet iz off-road sporta.

Kako funkcioniše u praksi?

Vozač doslovno gura motocikl ispod sebe u levu ili desnu stranu, sve vreme zadržavajući uspravan položaj gornjeg dela tela. Sve je zasnovano na izraženom guranju i povlačenju ručica upravljača, primenom tehnike kontra upravljanja, poznatije kao Countersteering.

Ruka bliže centru krivine se ispravlja, a druga se povija uz telo. Naginjanja kičme ka centru krivine su minimalna, a često se zadnjica vozača aktivno kreće po sedištu motocikla, kada se primenjuje tehnika balansiranja, posebno pri manjim brzinama. Mi to kažemo žargonski: „motocikl radi ispod tebe“.

Prednosti ovog stila su sledeće:

1. Preglednosti na pravcu i u krivini. Zbog uspravne pozicije kičme vozača u odnosu na motocikl, ova pozicija sedenja pruža odličnu preglednost, to jest maksimalno iskorišćenje „alata“ pogled i predikcija, jer je glava visoko i imaš preglednost ogledala (retrovizora). To će ti omogućiti pravovremeno prepoznavanje problema, posebno u krivini.
2. Brzina skretanja i nagib. Idealan je za brze i efikasne promene pravca i pozicije motocikla u saobraćajnoj traci i primenom ovog stila se postiže maksimalan bočni ugao motocikla u najkraćem vremenu. To ti omogućava izrazito oštra skretanja koja su ti potrebna za izbegavanje, onda kada se eventualno nađeš u opasnoj situaciji.
3. Maksimalan nagib u kratkom vremenskom periodu. Izdvojio bih jednu važnu prednost ovog stila u izvesno poprilično zanimljivoj rizičnoj situaciji, kada se dogodi da krivina ima neočekivano „dodatno zakrivljenje“ i kada moraš dodatno da oboriš motocikl u stranu. To vozače ume da neprijatno iznenadi i tu postoji izražen rizik takozvanog „ispravljanja“ krivine. Ovaj stil će ti omogućiti da bezbedno rešiš ovu situaciju, a potrebno je samo kičmu blago pomeriti ka napred, zatim da dodatno gurneš upravljač od sebe i gotovo trenutno ćeš dobiti dodatni nagib koji će ti omogućiti da ispratiš željenu putanju i ostaneš u svojoj traci.

Ovaj stil vožnje zahteva uspravnu poziciju sedenja i ne umara vrat, čak ni na dužim relacijama, jer je telo sve vreme u uspravnom položaju. Pored toga, ovaj stil omogućava i bezbedno forsirano kočenje. Definitivno, uspravna pozicija tela je bezbedno rešenje u situacijama kada mora da se forsirano koči.

Mane ovog stila su:

Ovim stilom motocikl se brzo dovodi u veći nagib, što može da bude problem za motocikle koji imaju ograničenja nagiba, recimo za skuter i čoper, pa ćeš čuti karakterističan zvuk grebanja. Kod primene ovog stila budi svestan da i guma brže dostiže svoj maksimalni ugao nagiba. Takođe, ovaj stil upravljanja nije baš “prirodan” za sportski motocikl zbog položaja upravljača i manjeg hoda skretanja.

Stil nagnute pozicije tela

Njega koristi veći broj vozača i često se primenjuje u vožnji.

Kako funkcioniše u praksi?

Gornji deo tela vozača i motocikl su u istoj liniji u nagibu. Sličan je prvom stilu, s tim što kičma vozača prati nagib motocikla, ka centru krivine. Glava je u uspravnom položaju u krivini, a linija centralnog vida paralelna sa podlogom.

Prednosti su navedene:

Stil je pogodan za većinu motocikla. S njim dobijaš najbolji osećaj ugla. Razlog je jednostavan. Tečnost u ušnim školjkama daje informaciju mozgu pod kolikim je bočnim nagibom naše telo, i na taj način održavamo ravnotežu.

Pomeranjem, to jest naginjanjem tela i glave ka centru krivine dobija se izraženiji osećaj nagiba i sve postaje zabavnije, jer mozak ima informaciju o jakom bočnom nagibu i postaje više stresno za vozača. Ovim stilom možeš ostvariti željeni bočni nagib, samo bi trebalo biti svestan mogućeg ograničenja prijanjanja na podlogu, zbog izmeštenog centra mase. Drugim rečima, stabilnost u krivini nije na nivou koji obezbeđuje prvonavedena tehnika, to jest stil vožnje (s uspravnom pozicijom tela).

Mane:

Prva je izloženost vozača povređivanju u slučaju nezgode. Primenom ovog stila u nepreglednoj krivini, telo vozača je manje zaštićeno i prvo na udaru, ukoliko drugo vozilo seče krivinu.

Lošija preglednost. Prilikom korišćenja ovog stila, vozači greškom drže vrat pod uglom koji prati liniju kičme. Tada linija centalnog vida nije paralelna sa podlogom, to je takozvani efekat iskrivljene slike. To može negativno da utiče na ravnotežu i dobija se pogrešna slika o značajnim informacijama u saobraćaju.

Mentalna blokada. Ovaj stil može da napravi i mentalnu blokadu i stvori strah pri uglovima većim od četrdesetak stepeni, posebno ako ugao vrata prati liniju kičme. Em je glava u nagibu, em imaš dodatni nagib motocikla. Mozak to detektuje kao opasnost od pada, telo se grči i stvara se osećaj straha, neprijatnosti i naglog propadanja. Često u tim momentima sledi trenutni pritisak na prednju kočnicu i ukoliko motocikl nema ABS PRO (sistem koji sprečava blokadu točkova prilikom aplikacije kočnice kada je vozilo pod nagibom), može biti poprilično rizično.

Sportski stil vožnje

Kako funkcioniše u praksi?

Telo vozača je gotovo potpuno izmešteno sa motocikla ka centru krivine. Neću se previše zadržavati oko tehnike sportske vožnje jer je to veoma kompleksna tema.

Prednosti ovog stila su navedene:

Izmešten centar mase. Omogućava motociklu da bude više uspravan, posebno na izlazima iz krivine. Na ovaj način se obezbeđuje bolje prijanjanje pneumatika i više gasa se može primeniti ranije.

Efikasna ubrzanja i kasna kočenja. Odličan za efikasna ubrzanja, postizanje maksimalnih brzina kretanja u kratkom vremenu i za takozvana kasna kočenja. Kada je vozač telom van motocikla i sistem vešanja je rasterećen, što omogućava kasnije kočenje pre nastupanja krivine, i izvođenje tehnike kočenja u krivini (trailbreaking).

Ludački zabavan. Naravno ovaj stil vožnje je ludački zabavan, tu nema dileme, ali…

Mane donose „ali“:

Zahtevan tehnički i fizički. Podrazumeva specifično pozicioniranje tela, putanje, tehniku vožnje i dobru fizičku pripremu vozača. Ograničen kontakt vozača sa motociklom. Ovaj položaj tela znači i potpuni ili delimični gubitak vidljivosti na retrovizorima i smanjenu preglednost u krivini.

Izloženost tela vozača u krivini. Na primer, zamisli motociklistu koji ovim stilom vožnje i putanjom želi da prođe kroz nepreglednu krivinu u saobraćaju, dok automobil nailazi iz suprotnog smera i seče krivinu. Ako se u krivini dogodi problem, dok je vozač smaknut sa motocikla, telo motocikliste je jako izloženo udaru.

Rizik klizanja. rizik od klizanja koji je veoma visok kod eksperimentisanja ovom tehnikom. Ako dođe do klizanja može se dogoditi da telo vozača udari u nešto pored puta i imamo efekat trenutnog zaustavljanja, a tada ni oprema ne pomaže puno.

Na moto stazi postoje jasna pravila, sve je pregledno, nema prepreka, odličan je asfalt, svi se kreću u jednom smeru i zato je moguće na bezbedan način upravljati ovim stilom.

Ovaj stil vožnje ume i da tera vozača na brzinu i agresiju u saobraćaju, što može da bude ekstremno rizično.

Važno upozorenje

Molim te zaboravi na sve klipove na YouTubeu u kojima se spušta koleno u saobraćaju. Takvi influenseri možda deluju kul (zabavno), ali veruj mi da jako dobro znam tamnu stranu njihovih klipova. Ponoviću, nisi na stazi, nemaš grejače da kontrolišeš pritisak guma, prijanjanje se često menja jer je kvalitet asfalt različit, ogibljenja su „fabrička“ i tako dalje. Sve to može da dovede do pada. Takođe, korišćenje ovog stila vožnje na dužim putovanjima je izrazito naporno za telo i brzo ćeš se umoriti. Za mudre, dovoljno odvraćajućih činjenica.

Ukoliko te zanima sportska vožnja na stazi kao i off-road vožnja, prijavi se na naš Newsletter i budi prvi obavešten o onome što vas očekuje.

Zaključak

Ovo su bile prednosti, mane i rizici ova tri stila vožnje i vreme je da donesemo neke zaključke. Pre nego što krenemo dalje, podsetiću još jednom da nam je motiv bezbedna i relaksirana vožnja i sve je predodređeno tome, pa i osnovna pozicija tela i zato je naša preporuka da u saobraćaju koristiš stil takzvane uspravne pozicije sedenja, eventualno stil nagnute pozicije tela.

Naravno izbor je na tebi i ovo je samo naša sugestija.

Vladimir Jevtić

Izvor: SmartMotoTrening

PS: Uči i treniraj, da bi u sreći bezbedno vozio godinama!

(468)