AR pijaca klasika: Počeci svetskog bestselera u automobilskom svetu
Prošlo je tri godine od kada je Toyota proslavila proizvodnju pedesetmilionitog primerka modela Corolla i na taj način ispisala istoriju koju verovatno niko neće moći da nadmaši. Da, da, znamo da modeli Volkswagen Golf i Passat imaju priliku da pređu takvu cifru, ali kada smo svesni da putnički četvorotočkaši polako izumiru, šanse su velike da niko neće dostići Corollu.
I šta je onda toliko specijalno i šta je to učinilo ovog Japanca bestselerom? Pa zapravo – ništa, ali je baš to bilo dovoljno kupcima da nastave da ga kupuju u rekordnim brojevima.
Corolla ipak pruža dopadljiv stil, dovoljno prostora za petočlanu porodicu, opremu za 21. vek, čuvenu Toyotinu pouzdanost i sve to veoma pristupačnoj ceni. Japanskom gigantu takođe ide i u korist što se oslanja na takvo ime još od 1966. godine i od tada smo videli dvanaest generacija.
Neki su pružali pogon na zadnje točkove, drugi na prednje ili na sva četiri točka, pa smo mogli da se sretnemo i sa svakom mogućom konfiguracijom karoserije, i na kraju s imenom Corolla na raznim verzijama vozila, i to bez neke direktne povezanosti.
Za današnju pijacu smo izabrali jednu od prvih generacija. Reč je o modelu po kodnom oznakom E20, a proizvodnja se odvijala od 1970. do 1974. godine za limuzinu i kupe, odnosno četiri godine duže za karavan. Toyota je do tada počela da obraća više pažnje na inostrana tržišta, pa je Corolla morala da bude po ukusu celog sveta.
Kako to obično biva kod svake nove generacije, automobil je dobio na dimenzijama, ali je i pored toga bio kraći od četiri metra uz masu od 760 kilograma. Corolla je dobila i svoje prvo sportsko izdanje, sa 1,6-litarskim benzincem ispod haube i za to vreme impresivnih 115 „konja“. To je omogućavalo Corolli maksimalnu brzinu od 190 km/h.
Primerak iz priče je iz 1973. godine i ako bismo sagledali školjku i opremu, reč je sigurno o najpoželjnijoj verziji. Priča o veoma popularnoj modifikaciji kupea, zahvaljujući kojem je Corolla izgledala veoma privlačno. Paket opreme je 1200 SL i sa njim su stizale lepše 12-inčne felne, kožna sedišta i mnogobrojni drveni detalji na instrument tabli i na volanu.
Nažalost, iako je Toyota širom sveta nudila i spomenuti 1,6-litarski benzinac, originalni kupac je želeo da uštedi na benzinskoj pumpi pa je izabrao 1,2-litarski motor sa 77 „grla“. Uparen je samo petostepenim manuelnim menjačem, iako je kompanija u to vreme nudila i trostepeni automatik. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 16,3 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 140 km/h.
Automobil je inače originalno prodat u Portugaliji, da bi se pojavio u oglasima pre pet godina u Grčkoj. Tada je novac na njega potrošio američki kupac i Corolla je završila u saveznoj državi Teksas, gde se nalazi do današnjeg dana. Spomenućemo da na satu stoji brojka od 49 hiljada kilometara, a da je vozilo osveženo 2006. godine nakon što je učestvovalo u sudaru. Tada je otklonjena sva korozija i ofarban je u zelenu boju.
Aukcija je donela 26 ponuda od čega je najviša iznosila 16.253 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(420)
Gledam instrument tablu i dolazim do zaključka da je simetrična.I to nije slučajno. Kod verzija sa desnim volanom instrument tabla i kaseta samo zamijene mjesta, letva volana ide na desnu stranu.Mnogo jeftinije rješenje nego danas kada modeli sa desnim volanom traže potpuno novu instrument tablu.Nekada su automobili tako bili jednostavni.
Da li ste sigurni da je tadašnja Corolla 1,2 (iz 1973.) imala petostepeni menjač?
Mi imali u porodici mazdu 1.200, a posle i 1.800 (sve su iz tog doba, generacija ove Corolle) i sve su imale 4MT.
U oglasu je pisalo 5
Lep mali auto! Ono sto me je kod Japanaca tada odusevljavalo jeste dizajn – americki stil u malom formatu. Uz to veoma dobra oprema enterijera, takodje u americkom stilu. To je formula za uspeh!
Interesantno je da je ova mala Tojota postigla vecu cenu nego onaj Maserati Quattroporte od pre neki dan!
A volan ko na Fapa 🙂
Ne preteruj! Malo je veci nego danasnji jer nema servo.
Ne znam, mozda je slika takva, ali meni i dalje deluje ogromno, kao da je mnogo veci nego danasnji.
Opticka varka – volan je normalan a auto je mali, pravljen za Japance! 🙂