Regulativa Evropske unije postaje sve komplikovanija i maksimalno otežava život proizvođačima automobila, barem kada su ekološki standardi u pitanju i eventualna želja konstruktora da očuva široku ponudu, zapravo ikakvu ponudu vozila pokretanih motorima s unutrašnjim sagorevanjem goriva. I iako je prelazak na transport s nultom emisijom izduvnih gasova viđen tek za 2035. godinu, proces je već započeo.
Najveći deo ovog procesa se u ovoj fazi odnosi na odustajanje od dizela, koji iako emituju manje količine ugljen-dioksida i dalje imaju lošije ekološke predispozicije od benzinaca. Razlog su ozloglašeni azotni-oksidi. Dizelu su najpre presudili Nemci i njihov dizelgejt koji je doveo do kazni u visini od više desetina milijardi evra, do hapšenja i do potpunog gubitka kredibiliteta i integriteta ličnosti.
Sve pobrojano je jako uticalo i na obim prodaje dizel vozila, pa je Asocijacija evropskih proizvođača automobila (Association of European Automobile Manufacturers) da je udeo dizela u 2022. godini u ukupnoj floti novoregistrovanih automobila spao na samo 16,4%! Kolika je to promena, možda najbolje ilustruje podatak iz 2016. kada je tržišno učešće četvorotočkaša koji sagorevaju naftu, na našem kontinentu bilo skoro polovično (49,9%), a impresivnije od benzinskih (45,9%)! Tako dođosmo do današnjih dana kada proizvođači lagano, verovatno zauvek napuštaju dizel.
Sećam se koliko pažnje je našem, tada još uvek malom i relativno nepoznatom portalu, te 2017. godine privukla vest o tome da se javlja Volvo, kao prvi proizvođač koji odustaje od dizela. Još tada su Skandinavci, na događaju koji je trajao nedelju dana i koji je bio posvećen klimi, a održan je u Njujorku, obećali da će 2024. ugasiti ponugu dizela. Naznačili su početak naredne godine kao kritičan momenat, a on stupa za svega par meseci!
Volvo čak planira da do 2030. godine ugasi kompletnu ponudu motora SUS, dok bi do 2040. godine želeo da postane ugljenično neutralna firma. Izršni direktor firme Volvo Cars, Džim Rovan, je u komentaru ove vesti, napomenuo da je logičan korak bio i onaj koji je podrazumevao prestanak rada na daljem usavršavanju motora s unutrašnjim sagorevanjem, što se zbilo krajem prošle godine. Rovan je tada naglasio „da je došlo vreme da se privrednici i kreatori politike isprse i preduzmu smislene akcije kako bi se sprečile dalje klimatske promene”.
Evropski portfolio trenutno ima dizelaše u ponudi za sledeće modele: S90, V90, V60, XC40 i XC90. Uvek su to laki hibridi, dok se punomasni hibridi švedske marke nude jedino u kombinaciji s benzinskim agregatima. Skandinavci tvrde da i u doba kada je aktuelan pad tražnje vozila, rast prodaje beleže elektrifikovani modeli (porodica Recharge).
Rast prodaje vozila iz tog skupa u Evropi, kao prioritetnom tržištu Volvoa, je bio 3,9%, dok je udeo „zelenih“ automobila dosegao 54,9% (135.714 prodatih jedinica tog tipa od ukupno plasiranih 247.413 komada). Elektrifikovani Volvoi i nisu preterano sanjani od strane Kineza, pa zauzimaju samo 7,5% učešća u odnosu na ukupan broj isporuka (12.215 spram 162.322), s tim da je i ovde prisutan pozitivan trend prodaje (plus 3,3%). Udeo vozila iz palete Recharge je u Americi tokom prošle godine bio 27,4% (27.909 od 102.038 komada), uz rast plasmana od 22,3%.
Imajući sve ove informacije u vidu, da li ikog čudi odluka Volvoa?
AutoRepublika
(129)
