AR pijaca klasika: Tito se u grobu okreće

Amerikanci će vam uvek reći da je naš Yugo bio najgori novi automobil koji se ikada prodavao u njihovoj državi, ali zapravo, danas ima solidnu vrednost kao polovnjak, pa i kao klasik. Očekujte platiti par hiljada dolara čak i za one „leševe“ koji više i nisu u voznom stanju i uglavnom služe za rezervne delove. Oni primerci u voznom stanju koji pokazuju godine koštaju tu između tri i pet hiljada najmanjih zelenih novčanica, a ako želite kabriolet ili sportski GVX sa 1,3-litarskim motorom, onda budite spremni izdvojiti i preko deset hiljada dolara.

Daleko su ove brojke od onih zaista vrednih klasika, ali će vas Yugo koštati više nego mnogi premijum modeli koji su u svoje vreme koštali i po osam do deset puta više.

Ponuda našeg mališana je startovala od modela GV sa 1,1-litarskim motorom i četvorostepenim manuelnim menjačem po famoznoj ceni od 3.990 dolara (oko 11.050 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Tu su bili i GV Sport sa nešto atraktivnijim stilom, zatim GVC (sa šiberom), GVL (sa „luksuznijim“ enterijerom), GVX (sa moćnijim 1,3-litarskim motorom) i na kraju veoma retki kabriolet.

U periodu od 1985. do 1992. godine će biti isporučeno 141.651 primerak, a na američkim putevima je još uvek registrovano 408 jedinica. Relativno se često pojavljuju u oglasima i većina spada u onu kategoriju „već viđeno“. Ali tokom radnim jutarnjih sati ovog dana, kada nisam mogao da spavam u tri časa ujutro jer sam još uvek na evropskoj vremenskoj zoni, naleteo sam na oglas koji me je baš razbudio.

Naime, čovek po imenu Kori Roč je postavio oglas na stranici „Yugo America Chat/Talk/Buy/Sell“ na društvenoj mreži „Facebook“ za limuzinu Yugo iz 1988. godine. Kori živi u gradu Pirc unutar američke savezne države Minestore. Ironično, i ovaj grad ima balkanske veze pošto je dobio ime po katoličnom fratru Francu Pircu koji je rođen na teritoriji današnje Slovenije, a onda se u devetnaestom veku, preselio u Minesotu i osnovao osvaj grad.

Populacija Pirca je tek 1.418 stanovnika, ali tamo možemo da pronađemo najunikantniji Yugo na svetu ili kako ga vlasnik naziva – Wego. Odnosi se na šalu u engleskom jeziku gde ime našeg modela zvuči kao „You Go“ ili u prevodu „Ti Ideš“ dok se ovo „We Go“ odnosi na „Mi Idemo“.

U svakom slučaju, Roč kaže da je njegov deda kupio dva nova primerka 1988. godine kada su se prodavali uz jake popuste i onda je iz nepoznatih razloga odlučio da ih spoji i napravi limuzinu za sedam putnika. Posao je urađen relativno profesionalno kada znamo da je deda na ovom projektu radio u supstvenoj garaži tokom slobodnog vremena.

Jedan Yugo je izgubio svoj prtljažnik dok je onaj drugi ostao bez prednjeg dela, a kada su spojeni, dobili smo „Frankenštajn“ za kojim se morate okrenuti kada ga vidite na putevima. Automobil je zatim vozio nešto više od 67 hiljada kilometara i pakirao ga u hangar. Yugo je tada još uvek bio u voznom stanju, ali godine „ležanja“ su rezultirale time da mu sada ipak treba mehaničko osveženje. Roč tvrdi da sve što je potrebno je da se zameni karburator i limuzina opet može u akciju.

Zanimljiv je podatak da je automobil ofarban u dve boje, ali vozačeva i suvozačeva strana imaju dve potpuno drugačije boje. Ona sa vozačeve strane je plava, a sa suvozačeve zelena, dok je gordnji deo u braon boji. Yugo inače pokreće 1,1-litarski benzinac sa 55 „konja“ i kada je bio novi mogao je maksimalno da juri 135 km/h. Međutim, dodatna masa i naravno godine su rezultirali da brzina danas bude značajno manja.

Roč kaže da njegov deda danas ima 82 godine i više ne vozi, pa je spreman da se odrekne svog ljubimca. Cena je zapravo veoma pristupačna i iznosi četiri hiljade dolara, a vlasnik tvrdi da u celim Sjedinjenim Američkim Državama trenutno postoji samo još jedno limuzinsko izdanje ovog vozila.

Na priloženim fotografijama možete da vidite kako je automobil napravljen i kako je izgledao tokom boljih dana. Neko će reći „žali Bože truda i vremena“, a drugi „ala vera“… Ali ne sumnjamo da bi se svako od nas okrenuo za njim da ga kojim slučajem vidi negde.

Zoran Tomasović

(10991)