Zanimljivost dana: Buick & revolucija sa turbobenzincima

Istorijske knjige kažu da je General Motors bio pionir turbobenzinaca u automobilskom svetu. To se desilo 1962. godine kada su svetlost dana ugledali modeli Chevrolet Corvair Monza i Oldsmobile F-85 Jetfire. Nismo sigurni koji je od njih je stigao prvi, mada neki izvori kažu da je Oldsmobile debitovao par sedmica ranije, ali je takva tehnologija stigla sa visokom cenom.

Čak 300 dolara (oko 3.030 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) je bilo potrebno doplatiti da bi se dobila veća snaga postojećeg V8 motora radne zapremine 215 kubnih inča (3,5 litre), ali je vatrena moć tada skakala sa 155 na 215 „konja“. To se smatralo nečuvenom premijum u svoje vreme pa i nije čudo što je prve godine isporučeno tek 3.765 primeraka.

Onaj deo istorije o kome se malo zna sadrži podatak o tome da većinu posla nije obavio Oldsmobile, već njegova bratska divizija Buick. Tehnologija turbo punjača je naravno postojala daleko ranije, ali je Buick bio taj koji je masovno eksperimentisao s turbo motorima posle Drugog svetskog rata.

Takva strategija se nije baš uklapala u njegov imidž premijum četvorotočkaša za starije kupce, pa je dobrovoljno predao rezultate istraživanja Chevroletu i Oldsmobileu, ali desetak godina kasnije mnogo toga se izmenilo u automobilskom svetu.

Naftna kriza i novi standardi na račun izduvnih gasova su primorali proizvođače da smanje zapreminu i kompresiju, pa je svako tražio način kako izvuči više snage iz manjeg agregata. BMW je stigao sa novim modelom 2002 Turbo 1973. godine, dok će Porsche da predstavi prvi 911 Turbo godinu dana kasnije.

Na takvoj tehnologiji je radio i Saab i spremao turbo izdanje modela 99 za 1978. godinu dok je Mercedes želeo isto sa modelom 300SD i napraviće veliku revoluciju u svetu turbodizela.

A gde je sve to ostavilo Buick? Pa američki proizvođač vozila će postati prvi automobilski brend sa punom ponudom turbobenzinaca, a sve je započelo posle spomenute naftne krize iz 1973. godine. Buick je u navedeno vreme bio veoma aktivan u profesionalnom auto-moto sportu, a svake godine je predvodio bolide u ulozi takozvanog „pace cara“, za uglednu trku zvanu Indianapolis 500.

Ta čast je pripala modelu Century i 1975. godine se pojavio sa glomaznim motorom radne zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara), ali godinu dana kasnije je iznenadio javnost kada je Century pokretao 3,8-litarski turbobenzinac sa 306 „grla“. To je bila identična snaga kao ona koju je nudio i prethodni V8, uz značajno manju potrošnju i količinu generisanih izduvnih gasova.

Interesovanje publike je preko noći postalo veliko, ali je Buickov turbo u to vreme bio samo jedan model bez nekih planova o serijskoj proizvodnji. Ali reakcije publike su bile dovoljne novom predsedniku brenda Lojdu Rojsu da razmotri i serijsku proizvodnju. Rojs je želeo da promeni imidž Buicka od vozila za penzionere do „američkog BMW-a“ gde bi karakteristike kao što su visoke performanse i luksuz bile spojene.

Buickov prvi serijski turbobenzinac je debitovao 1978. godine na modelima Regal i LeSabre. Takav paket je u oba slučaja nosio značku Sport Coupe, a odlikovao ga je spomenuti 3,8-litarski turbobenzinac sa 150 i 165 konjskih snaga i maksimalnih 386 Nm obrtnog momenta. Kada znamo da je atmosfersko izdanje istog motora pružalo tek 110 „grla“, dodatnih 55 „konja“ se činilo odličnim, ali je stiglo sa dve velike mane.

Prva od njih je bila ona da je turbobenzinac bio dostupan samo sa trostepenim automatskim menjačem, ali je kupcima još više zasmetala cena. Koštao je 5.853 američkih dolara (oko 27.390 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca ili čak hiljadu najmanjih zelenih novčanica (današnjih 4.680 dolara) više od „atmosferca“.

Uparen sa ovim motorom, Regal je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za manje od deset sekundi dok je LeSabre bio nešto sporiji zbog svoje veće mase. Prve godine je ispotučeno 30.507 Regala, odnosno 8.139 LeSabrea sa ovom opcijom.

Takav uspeh je dao krila Rojsu da ponudi turbobenzinac na još dva modela za 1979. godinu. To su bili Century i Riviera, a snaga biva povećana za maksimalnih 185 „konja“. To znači da je Buick bio jedini automobilski proizvođač na svetu koji je nudio turbobenzinac na čak četiri modela te 1979. godine.

Njegov uspeh nije prošao nezapaženo pošto je bratski brend Chevrolet odlučio za pozajmicu takvog motora za svoj aduti nazvan Monte Carlo, a pomoć je potražio i Pontiac sa svojim sportistom Trans Amom 1980. godine.

Turbobenzinac će ostati deo ponude Buicka sve do 1987. godine i igraće veliku ulogu u popularnosti njegovih modela. Štaviše, brend će zabeležiti najbolju prodaju u istoriji 1985. godine kada je po prvi (i jedini) put u istoriji isporučeno više od milion vozila. Napredak tehnologije kao što je direktno ubrizgavanje goriva je takođe omogućavao da i snaga bude povećana.

Regal se tako mogao pohvaliti sa 200 „grla“ početkom osamdesetih godina i 235 „konja“ do 1984. godine kada je predstavljeno i ekskluzivno izdanje pod imenom Grand National. Ime je dobio po najjačoj seriji šampionata NASCAR-a gde se Regal takmičio sa dosta uspeha.

Vrhunac ponude će se desiti poslednje 1987. godine sa izdanjem Grand National GNX. Reklamiran je sa 276 „konja“ i maksimalnih 488 Nm obrtnog momenta, mada će kasnija istraživanja pokazati da je snaga zapravo iznosila više od 300 „grla“.

S ubrzanjem od mirovanja do 100 km/h za samo 4,5 sekunde, GNX je u svoje vreme bio najbrži američki automobil koji ste mogli da kupite, a napravljeno je tek 547 jedinica po ceni od 29.900 dolara (današnjih 80.305 „zelembaća“). GNX je imao i mnogobrojna unapređenja i bio dostupan samo u crnoj boji, a reklamiran je sa pričom, „Darthe Vadere, vaš automobil je stigao“.

Kao što smo spomenuli, poslednji originalni Buickov turbobenzinac je nestao iz ponude nakon 1987. godine, mada će ga pozajmiti bratski brend Pontiac za svoj model Trans Am dve godine kasnije. Do tada se mnogo toga promenilo unutar same politike kod General Motorsa.

Lojd je napustio Buick, a Pontiac se požalio da gubi mušterije koje žele automobile sa sportskim duhom i da je samim tim njegova pozicija na tržištu ugrožena. Buick penzioniše sve turbobenzince i modele sa pogonom na zadnje točkove i vratio se svojoj staroj formuli privlačenja starijih kupaca sa dosadnim automobilima. Taj plan nije doneo baš najbolje rezultate kod kuće, ali svakako jeste u Kini gde je firma danas jedan od bestselera.

Porsche ili Saab su u dananje doba svima nama asocijacija za turbobenzince, ali bi ta titula trebalo da pripadne Buicku. Ne samo što je razvio takvu tehnologiju za prve serijske turbobenzince, već je kasnije bio jedini na svetu sa velikom ponudom, pa samim tim njegovo ime bi trebalo biti napisano zlatnim slovima…

Svojevremeno smo doneli i ovaj članak o istoriji turbo tehnologije.

Zoran Tomasović

(706)