Zanimljivost dana: Lotusov Opel

Za jednu korporaciju koja je imala toliko različitih divizija širom sveta, zanimljiva je činjenica da General Motors nije uvek voleo da one sarađuju u bliskom maniru. Štaviše, svaka od njih je imala potpunu slobodu da razvija sopstvenu mehaniku iako bi takvi motori često bili iste radne zapremine i slične snage.

Situacija se naglo promenila početkom osamdesetih godina prošlog veka, i od tada je saradnja bila značajno temeljnija, a nije bila retkost da u nekim slučajevima jedan brend u potpunosti razvije i napravi model za drugu diviziju. Jeda od njih je Opel Speedster koji je zapravo bio Lotus u novom odelu.

General Motors je bio vlasnik Lotusa od 1986. do 1993. godine i tokom navedenog perioda je koristio britanskog proizvođača za razvoj mehanike zbog svog vrhunskog inženjerstva. Amerikanci su takođe finansirali veoma uspešnu prvu generaciju modela Lotus Elise, ali taj model nije mogao da prođe kroz šumu novouvedene regulative na temu bezbednosti, a koja je trebalo da stupi na snagu početkom 21. veka.

Iako General Motors više nije bio vlasnik Lotusa, dve strane su postigle dogovor po kom bi Jenkiji opet finansirali drugu generaciju Elisea, a za uzvrat bi Britanci napravili novi model za Opel i bili zadužni za njegovu proizvodnju.

Ovo je ipak bio period kada su sportski dvosedi bili dosta popularni, pa je BMW Z3 debitovao 1995. godine, a Porsche Boxster i Mercedes SLK godinu dana kasnije. Izbor imena je pao na Opel Speedster, ali će se takođe prodavati pod sledećim nazivima: Vauxhall XV220 i Daewoo Speedster.

Iako su Speedster i Elise delili istu platformu, dva modela ipak nisu bila identična. Štaviše, dve strane će kasnije reći da je samo 8% delova bilo isto između njih. Aluminijumska šasija i centralno postavljen motor odmah iza vozača su bili isti, ali je Speedster bio nešto duži i širi.

Dužina vozila je iznosila nešto manje od 3,8 metara, uz masu od samo 870 kilograma, što je postignuto zahvaljujući obilatom korišćenju laganih materijala. General Motors takođe nije mogao da dozvoli da njegovog velikana pokreće Toyotin turbobenzinac kao u slučaju Elana, pa je izabrao svoj 2,2-litarskog benzinac iz Opela Astre.

Razvijao je 147 konjskih snaga i maksimalnih 203 Nm obrtnog momenta dok je menjač bio petostepeni manuelni. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je iznosilo (oduzimalo) 5,8 sekundi uz maksimalnu brzinu kretanja od 211 km/h. Kasnije će da debituje i 2,0-litarski turbobenzinac sa 200 „grla“, što je smanjilo vreme za ubrzanje do 100 km/h za oko sekundu, uz maksimalnu brzinu od 238 km/h.

Speedster je debitovao u konceptnom izdanju na Salonu automobila u Ženevi 1999. godine, da bi serijska proizvodnja bila zakazana za godinu dana kasnije. Za proizvodnju se postarao Lotus u Velikoj Britaniji, a planom je bila predviđena godišnja isporuka od 3.500 jedinica.

Mediji su imali dosta pohvala na račun ovog sportiste. Iako je bio za 125 kilograma teži u poređenju sa Eliseom zahvaljujući većem motoru, ABS-u i vazdušnim jastucima, Speedster je ipak bio lakši za 100 kilograma od Toyote MR2 i čak 400 kilograma lakši od Honde S2000.

Najdalje je otišao čuveni Džeremi Klarkson i 2003. godine će reći da je turbo konfiguracija najzabavniji automobil koji možete dobiti za svoju cenu. Spomenućemo da je cena u Velikoj Britaniji iznosila 23 hiljade funti ili oko 49.615 američkih dolara u današnjoj vrednosti novca.

Ipak, kada serijska proizvodnja bude okončana pet godine kasnije, zajednička prodaja sva tri modela će iznositi tek 7.207 jedinica. Speedster nije imao direktnu zamenu sve do 2007. godine kada će da debituje trio novih modela (Opel GT, Saturn Sky i Pontiac Solstice).

Razloga zašto nije uspeo ima nekoliko, a uglavnom se spominju ne baš atraktivan stil i nemoć značke Opela da opravda tako visoku cenu. Ipak, Speedster je otišao u istoriju kao jedan od najboljih modela ovog nemačkog giganta, a to ne može umanjiti ni činjenica da je većinu posla zapravo uradio Lotus.

Zoran Tomasović

(1246)