AR pijaca klasika: Američki kengur

Pontiac GTO je model koji zauzima veoma bitno mesto u istoriji američke automobilske industrije. Iako nije bio prvi četvorotočkaš „preko bare“ sa kombinacijom lagane školjke i moćnog motora, mnogi ga smatraju začetnikom takozvane „muscle“ revolucije po kojoj su Jenkiji danas i najpoznatiji.

GTO se originalno proizvodio kroz četiri generacije od 1964. do 1974. godine, nakon čega je otišao u istoriju kada je došlo do promena u automobilskom svetu.

Ali, neko se početkom ovog veka dosetio da bi moderni GTO mogao da poboljša imidž brenda. Taj neko je niko drugi do čuveni Bob Laca, tada predsednik General Motorsa i veliki ljubitelja industrije u ostatku sveta. Lac nije želeo da troši novac na razvoj potpuno novog automobila već je preuzeo model Holden Monaro iz Australije, preizmenovao ga u GTO i pojavio se u prodaji 2004. godine.

Nažalost za Pontiac, automobil ni u jednom momentu nije opravdao očekivanja. Proizvodio se samo tri godine i u tom periodu je pronašao tek 40.757 kupaca, iako je dobijao više nego odlične ocene medija. Mnogi će reći da je ključni razlog za tako nešto bila nova generacija Forda Mustanga.

Kao što nam je poznato, debitovao je 2005. godine sa retro stilom i oduševio javnost, pa su mnogi bili razočarani što je Pontiac na australijski model stavio ime kao što je GTO koji nimalo nije ličio na svoje slavne pretke. Kasnije će se pojaviti pretpostavka da bi zabeležio daleko veći komercijalni uspeh da je nosio drugo ime.

Ali za sve one koji su mogli da pređu preko stila i imena, GTO je zaista bio fantastičan automobil. U početku se nudio sa 5,7-litarskim benzincem preuzetim iz modela Chevrolet Corvette sa 350 konjskih snaga, da bi ga zatim zamenio 6,0-litarski takođe iz Corvette sa 50 „grla“ više. Izbor menjača je bio četvorostepeni automatski i šestostepeni manuelni.

Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo manje od pet sekundi uz maksimalnu brzinu od 256 km/h. Pomalo razočarajući brojevi za snagu, ali moramo reći da je masa iznosila ne baš niskih 1,7 tona. Spomenućemo da je za takvo zadovoljstvo bilo potrebno izdvojiti oko 34 hiljade dolara ili 53.845 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnje priče je iz 2004. godine i stiže nam iz grada San Hoze unutar američke savezne države Kalifornije. Prešao je dosta kilometara – čak 252.160, ali su General Motorsovi motori LS poznati po veoma visokoj dozi pouzdanosti, pa takva brojka ne bi trebalo da plaši kupce.

Još jedna kategorija po kojoj je GTO bio bolji od Mustanga, osim naravno snage, jeste ona skrivena u podatku i da je imao nezavisno ogibljenje i mnogo kvalitetniji enterijer, što će nam reći svi testovi iz navedenog perioda. Nažalost, platio je ceh zbog stila, ali svi oni koji su ga posedovali će reći da je zaista reč o fantastičnom četvorotočkašu.

I pored visoke kilometraže, aukcija je donela 26 ponuda od čega je najviša iznosila 10.277 američkih dolara. Ni sam Pontiac nije opstao mnogo duže od GTO-a, pa je ovaj automobil odlično simbolisao stanje u samoj firmi.

AutoRepublika

(342)