Nezavisni testovi potvrđuju da priključni hibridi emituju do tri puta više CO2
Upotreba hibridnih plug-in automobila (PHEV) kao srednjeg rešenja za prelazak na potpuno električnu mobilnost već neko vreme se dovodi u pitanje.
Poslednji primer za to je studija koju je sprovela organizacija Transport & Environment, evropska nevladina organizacija sa sedištem u Briselu koja je posvećena promovisanju održivije i ekološki prihvatljivije transportne politike.
„Plug-in hibridi se prodaju kao savršeni strojevi, ali testovi u stvarnom svetu pokazuju da je to mit“.
Ova studija pokazuje da, iako su ova vozila sposobna da se kreću u električnom režimu, u praksi su manje efikasna nego što proizvođači oglašavaju u pogledu emisije ugljen-dioksida (CO₂).
Studija primećuje da plug-in hibridni automobili emituju tri puta više CO₂ nego što ih oglašavaju proizvođači, čak i kada kreću na putovanje sa potpuno napunjenom baterijom.
Štaviše, korišćenje ovih vozila od strane kompanija, čiji zaposleni retko pune baterije i neretko voze u režimu upotrebe termičkog motora, dodatno pogoršava situaciju u pogledu emisije štetnih gasova.
Rezultati ove istrage naveli su organizaciju Transport & Environment da zatraži povlačenje pomoći i oslobađanja od poreza za hibridne plug-in službene automobile koje i dalje postoje na nekim evropskim tržištima.
Istraživači ističu da su plug-in hibridi medijum za prelazak na potpuno električnu mobilnost, ali ako se koriste nepravilno, umesto da pomognu u smanjenju emisija, mogu da ih povećaju.
Efikasnost hibridnih plug-in automobila u velikoj meri zavisi od toga kako se koriste. Ako se pravilno koriste, mogu biti interesantno rešenje za vozače koji još nisu spremni da pređu na potpuno električnu mobilnost.
Međutim, ako se koriste kao izgovor da se ne pređe na čisto električne automobile, mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu.
Tri nedavna modela PHEV, BMW serije 3, Peugeot 308 i Renault Megane, emitovali su više CO₂ nego što je oglašeno kada su testirani na putu, čak i kada su krenuli u vožnju s punom baterijom.
Prema testovima obavljenim na Tehnološkom univerzitetu u Gracu, koje je naručio T&E, BMW je imao tri puta lošije rezultate u odnosu na svoju zvaničnu ocenu kada je vožen tipičnom rutom.
Peugeot 308 i Renault Megane PHEV su imali bolje rezultate, ali su i dalje zagađivali 20% i 70% više nego što se tvrdi, respektivno, uprkos relativno kratkoj udaljenosti (55 km).
U gradskoj vožnji, Peugeot je pokrio nešto više od polovine (53%) svog reklamiranog električnog dometa sa jednim punjenjem, dok je BMW završio samo 74%. Samo Reno je ispunio zahtevani električni domet. Međutim, njegov domet od 50 km sa jednim punjenjem i bez mogućnosti brzog punjenja, ograničava njegovu mobilnost na prigradskim rutama u evropskim gradovima.
Ana Krajinska, menadžer za emisije vozila u T&E, primetila je da se „plug-in hibridi prodaju kao savršena kombinacija baterije za lokalne potrebe i motora za velike udaljenosti“.
„Ali dokazi iz stvarnog sveta pokazuju da je ovo mit“, kaže ona. „U gradskom testiranju, samo jedan od PHEV-ova ima oglašeni električni domet, dok sva tri emituju više nego što se tvrdi u vožnji na kratke udaljenosti. Kreatori politike treba da tretiraju PHEV-ove na osnovu njihovih stvarnih emisija.“
AutoRepublika
(3601)
„…ali ako se koriste nepravilno, umesto da pomognu u smanjenju emisija, mogu da ih povećaju.“ Ključna stavka u svemu… Navikli dmo da uzimamo stvari zato što su moderne, fenseraj, „daj najbolje“, „najnoviji Mercedes“ itd… Umjesto da kupujemo prema potrebama. Pitam se koliko je kupaca kupilo Plugove zato što su redovno preko 200 konja 🤔. Evo i konkretno: Kako kupiti, recimo, napucani Peugeot 508? Ili kako uzeti 3008 4×4? Jednostavno, samo sa plugovima i NIKAKO drugačije… Druga stvar, ova istraživanja nisu rekla jednu bitnu stvar: Koji lika je realna razlika između Plugova i običnih auta i/ili hibrida u potrošnji goriva i… Pročitaj više »
Svak čast na komentaru.A ja tvrdim da ovi nazovi zeleni nisu nikakvi ekolozi i nije ih briga za planetu već da se od naroda uzmu pare.Razlog tome je činjenica da je pogon na plin čistiji od tih EV a koliko je trenutno automobila koji su već u upotrebi i zagađuju a mogu se prepraviti na plin i biti eko,ali tu nema zarade za gore navedene pa tako da taj vid zaštite planete nije baš pametan.
Bio je tekst gde se za kompanijska vozila kupuju plug in ovi, ali da mali broj vozača zapravo koristi opciju dopune baterija, nego ih onako kako se voze službena kola, i cepaju samo na benzin. Otuda i visoka emisija štetnih materija.
Kada bi se koristila, kako je proizvođač preporučio, punila noću, svakodnevno se vozila 40-50km na struju, bila bi daleko ekološkija.
E da mi je jedan takav, kod mene bi se punio po PSu svake noći. Ja spavam, on se puni.
Gledah neki dan Jurin test RAV-4 Plug in, valjda u Švedskoj.
I na kraju Jura „pita“ (kao) sam sebe da li ima ekonomskog smisla doplatiti oko 13.500 više za Plug-in umesto za HEV.
I veli da ima i ekonomskog smisla. Jer, kaže, ako GODIŠNJE prelaziš NA STRUJU 15.000 km, tada godišnje štediš 2.000 evra i onda si VEĆ za 7 godina uštedeo početnu razliku u ceni …
I posle tih 7 godina ( i „samo“ 105 kkm „na struju“ ) ti sa PHEV RAV-4 već valjda počinješ „da zaradjuješ“.
Bravo za Juru za ekonomsku arumentaciju isplativosti …
Toyota svoju PHEV tehnologiju naprosto previše naplaćuje u odnosu na HEV. Nije kod svih marki isto. PHEV tehnologija “vrijedi” oko 2.000 EUR više od HEV; uz to, treba dodati 3.000 EUR za veću snagu sustava i 1.000 za toplinsku pumpu. Dakle, cca 6.000 EUR, a ne 13.500 EUR.
Zamisao plug-in-hibrida bila je da vozilo u gradu koristi e-pogon a na otvorenom gorivni. Medjutim problem kod plug-in-hibrida jeste da ne postoji propis koji bi precizirao minimalnu potrebnu distancu voznje sa cisto e-pogonom! Elektricna autonomija prepustena je u potpunosti proizvodjacu i krece se od (teorijskih) 30 do 50 km, kako ko shvata potrebu za voznju u gradu. Na sve ovo nadovezuje se jos WLTP metoda za merenje potrosnje, koja sa praksom nema skoro nikakve veze.
Svi znamo pricu da automobili na TNG i CNG daleko manje stete okolini od disela pa i od ovih hibrida ali nikako da vidim te testove koji to dokazuju. Bilo bi jako uputno kod pisanja tekstova o stvarnim emisijama CO2 da se uporedno prikazu i ove varijante koriscenja vozila, kako bi smo imali pravu sliku. A nesto razmisljam da ako vecina sveta koristi CNG za grejanje i kuvanje, zar nije bilo logicnije da se taj energent koristi i za svakodnevnu upotrebu u saobracaju nego da se trose silne pare na razvoj elektricnih automobila i kopanja litijuma ?
Zašto jednostavno kada može komplikovano.
Pisao sam nešto slično, zamenom benzinskih i dizel motora, sa pogonom na TNG i CNG, što je u svakom smislu tehnološki potpuno osvojeno, mnogo brže i efikasnije bi se smanjila emisija štetnih gasova.
Oba goriva su na pumpama, naravno trebalo bi ih omasoviti.
ALI, neko ne želi to, već EV, koji se puni strujom dobijenom na termoelektranama, atomskim, kao i manji procenat dobijen solarno, vetrom ili sl…
Razlika u stvarnim emisijama CO2 benzin vs. LPG je oko 8% (niže kod LPG), tako da nije neka senzacija. Dizel ima i niže emisije CO2 od LPG. Glavna ekološka prednost LPG bi trebala biti u nižim emisijama čestica čađi, ostalo je sve rekla-kazala kako kada državi i naftnim kompanijama paše.