Zanimljivost dana: Ubica divova – Porsche 550
Mnogi će reći da je Porsche 550 proslavila smrt Džejmska Dina davne 1955. godine i donekle će biti u pravu. Slavni holivudski glumac je stradao u američkoj saveznoj državi Kaliforniji za volanom nemačkog sportiste i dan-danas internetom kruže priče da je Porsche bio uklet, i da je doneo prokletsvo svakom sledećem vlasniku. Međutim, to je samo deo istorije ovog automobila, a zapravo su ga obeležili sportski uspesi protiv značajno većih i moćnijih rivala.
Ovo je zapravo priča o Davidu i Golijatu, a kao što nam je poznato, svet voli autsajdere i navija za njih, pa makar dolazili sa „pogrešne strane“ istorije, ona koja prati Drugi svetski rat.
Feri Porše možda nije legendaran kao njegov mnogo poznatiji otac Ferdinand, ali mnogi eksperti smatraju da je igrao još veću ulogu u razvoju ovog nemačkog brenda. Dok je Ferdinand još uvek bio u francuskom zatvoru zbog saradnje s nacistima tokom ratnih godina, Feri je razvio malog sportistu na bazi Volkswagena Typea 1 (u svetu poznatiji kao „Buba“) koji će kasnije da postane prvi serijski Porsche.
Nosio je značku 356 i prodavao se dovoljno dobro da obezbedi budućnost kompanije. Feri je takođe bio veliki ljubitelj sportskih automobila, ali ne onih gde je najviše snaga dolazila do izražaja. Jednom prilikom je izjavio da je njegov omiljeni automobil Buba kabriolet sa ugrađenim kompresorom jer je više voleo „solidnu snagu u malom pakovanju nego mnogo „konja“ u glomaznom četverotočkašu“. Upravo je model 356 razvijen sa takvom konfiguracijom i postao je jako popularan na stazama.
Amaterski vozač Volter Glokler je kontaktirao Ferija 1951. godine s ciljem da napravi poseban prototip na bazi modela 356. Nakon što se pokazao zadovoljavajućim na testovima, Feri je osnovao posebno odeljenje za razvoj sličnog modela koji će vremenom da postane 550.
Prva dva prototipa su bila kompletirana 1953. godine, sa laganom šasijom i jednako laganom školjkom napravljenom od aluminijuma. Za razliku od konkurencije koja je forsirala veće motore, 550 je pokretao relativno mali 1,5-litarski benzinac sa oko sto konjskih snaga. Motor je postavljen iza vozača radi boljeg rasporeda mase, čime je 550 postao jedan od pionira trkačkih četvorotočkaša sa centralno postavljenim agregatom.
Ova prva dva prototipa su imala i aluminijski krov koji se sa lakoćom skidao po potrebi, ali na svom debiju 1953. godine na čuvenoj nemačkoj stazi Nirburgring, pojavio se samo kabriolet. Pomalo čudna odluka s obzirom na činjenicu da je tokom cele trke padala kiša, ali na kraju dana Porsche je iznenadio sve kada je Helmut Glokler (rođak spomenutog Voltera) pobedio u klasi sa zapreminom motora do 1,5 litara.
Onaj drugi primerak je imao svoje „vatreno krštenje“ mesec dana kasnije na trci dvanaest sati d’Hyeres u Francuskoj, gde je odustao zbog mehaničkih problema. Međutim, mehaničari su uspeli da ga poprave za veliku trku 24 sata LeMansa, gde je pobedio u svojoj klasi i završio na ukupnoj 15. poziciji.
Nakon početnih uspeha, Porsche odlučuje da usavrši dizajn i napravi još trinaest jedinica. Dok je školjku za prva dva primerka napravila firma Weidenhausen iz Frankfurta, za ostatak se postarao mnogo veći partner Weinsberg. Oni su modifikovali prednji deo za veću aerodinamičnost, krov je skinut da se oslobodi još niža masa od samo 550 kilograma, dok je novi 1,5-litarski benzinac razvijao 117 konjskih snaga.
Debi su imali na čuvenoj trci izdržljivosti Carrera Panamericana u Meksiku gde je Hans Herman pobedio u svojoj klasi i završio na ukupnom trećem mestu. Novi motor se pokazao toliko pouzdanim da ga je Porsche ponudio kao opciju i na modelu 356. Sportista će nastaviti da se takmiči u raznim takmičenjima, sve do 1955. godine i da niže pobede u praktično svakoj kategoriji.
Porsche je konačno debitovao i sa serijskim modelom tokom 1955. godine. On se nije razlikovao u velikoj meri od trkačke verzije osim podatka da je snaga snižena na 108 „konja“. Menjač je bio četvorostepeni. Prema fabričkim podatcima ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je iznosilo 8,2 sekunde dok je maksimalna brzina bila 220 km/h. Za svoj period 550 je imao više nego pozavidne performanse i nije postojalo mnogo četvorotočkaša u sličnom cenovnom rangu koji su bili brži.
Među prvim privatnim mušterijama je bio slavni holivudski glumac Džejms Din koji je izdvojio sumu od 6.800 američkih dolara (oko 70.740 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) da penzioniše nešto stariji Porsche 356. Neki izvori kažu da je Din originalno želeo Lotus Mark IX, ali kada mu je rečeno da će morati čekati nekoliko meseci na isporuku, odlučio se za nemačkog sportistu kome je dao nadimak „Little Bastard“ (Malo Kopile). Nažalost, stradao je nekoliko meseci kasnije u sudaru koji nije bio njegova krivica, a o tome možete više da pročitate ovde.
Iste godine Porsche predstavlja i posebno trkačko izdanje sa oznakom 550A. Sa još nižom masom, moćnijim motorom sa 135 „grla“ i petostepenim manuelnim menjačem, 550A uspeva da završi na ukupnoj prvoj poziciji na svojoj prvoj većoj trci. Reč je o stazi Targa Florio, izgrađenoj u Italiji gde je Umberto Maglioli uspeo da nadmaši značajno skuplje i moćnije rivale kao što su Ferrari 860 Monza, Maserati 300S i Mercedes 300SL, posle čega je 550A dobio nadimak „ubica divova“. Ovaj sportista će biti penzionisan posle 1956. godine, a zameniće ga moderniji Porsche 718 koji će nastaviti sa uspesima.
Proizvodnja modela 550 će se zaustaviti na brojci od 90 jedinica ako uračunamo sve trkačke i drumske primerke. I pored pogibije Džejma Dina, ovaj sportista je jako privlačan za kolekcionare i ukoliko želite „pravi“ primerak, cena svakako nije mala.
Jedan od njih je prodat pre četiri godine za sumu od čak 4,9 miliona dolara, ali na sreću postoje i jeftinije alternative. Odnose se na samostalne kuće koje poseduju licencu Porschea da proizvode identičnu školjku koja kasnije bude uparena sa mehanikom nekog modernog automobila. U tim uslovima moguće je pronaći „lažni“ 550 već za 40 hiljada dolara.
Neko će reći da je Mercedes 300SL bio taj koji je proslavio „Švabe“ u posleratnom periodu kada su Nemci bili dežurni krivci za sve probleme i doneo im preko potrebnu radost. Ne sumnjamo da su u pravu, ali i Porsche 550 je legenda za sebe iz identičnog razloga …
Zoran Tomasović
(654)
Na slici Dzemsa Dina u pozadini desno stoji crni Kadilak – meni je on mnogo interesantniji nego ovo parce aluminijumskog pleha zvanog Porse! 🙂
Šta kaže Džejms Bond kad se napije (pretjera sa onim Martinijem)?
My name is Bond, James Dean…. 🍾
Iako sam veliki ljubitelj klasicnih americkih automobila, ne postoji taj Cadillac koga bi izabrao umesto Porschea 550.
Tako je, nažalost, i Džejms mislio…
Bolje i tako nego da je zavrsio kao njegov rival iz mladosti Brando …
Ako je princip „umri mlad da bude zgodan leš“ onda si u pravu…
On je proživio više za svog kratkog života nego 99 odsto od nas za naših života koje ćemo živjeti.
„If a man can bridge the gap between life and death, if he can live on after he’s dead, then maybe he was a great man.“
Inače to je njegova misao, i u potpunosti je u pravu.
Sigurno imas nemacko poreklo! 🙂
U pozadini te fotografije se inace moze videti Deanov ’55 Ford Country Squire karavan sa prikolicom za automobile. Originalni plan je bio da Dean vuce Porsche do trke, ali kako mu je tek bio isporucen (a ranije je vozio Porsche 356) odlucio je da mu treba mala praksa u voznji pred trku. Istorija je lagano mogla biti drugacija…
Fatalna greska mladog vozaca, veruje drugome! Tako sam ja jednom verovao da me vozac kamiona vidi, u sred Beograda, kasno nocu. Nije me video ili nije hteo da me vidi i raspalio me s leve strane i bacio na banderu! Srecom vec sam usporio. Bio je to moj prvi Jugic. Preziveli smo obojca.
Sa tim se slažem 100%.
Jamezdin…
Danas na licu mesta… Mali gradic, malo groblje, okolo samo njive… Tiho i mirno do te mere da covek moze sebe da cuje kako dise, kao u horor filmu.
Ocekivao sam da ce spomenik biti veci, prosao sam pored njega 3 puta pre nego sto sam ga primetio. Citao sam da ljudi cesto cekicem polome deo spomenika i odnesu kuci kao suvenir, zato je valjda sad ovako malo. Ali bilo vredno voznje…