Zanimljivost dana: Promašaj Lincolna u želji da sklopi manji automobil
Kada pomislimo na klasične američke luksuzne automobile, verovatno nam prvo na pamet padne neka grdosija dugačka šest metara sa kamionskim motorom, i to sa opravdanim razlozima. Upravo su takvi četvorotočkaši dominirali putevima i u velikoj meri možemo da ih vidimo do današnjeg dana.
Situacija se iznenada promenila nakon prve naftne krize 1973. godine, kada je zavladala nestašica goriva, a cene derivata skočile u velikoj meri. U takvim uslovima su požureni neki gradski automobili kao što su Ford Pinto i Chevrolet Vega, ali u kategorijama velikih limuzina od strane Cadillaca, Lincolna i Imperiala, i dalje smo viđali možda još veće modele nego one desetak godina ranije.
A onda, nova generacija Mercedesove S Klase pod kodnom oznakom W116 je počela da osvaja američke kupce. Nemački gigant je dostigao svoju najveću prodaju na američkom tlu 1975. godine kada je pronašao 45.159 kupaca. Navedena brojka je bila daleko od one kojom su se Cadillac i Lincoln mogli pohvaliti, ali opet dovoljno ozbiljna da je konkurencija primeti.
Prvi je reagovao Cadillac i iste godine je predstavio svoj novi model Seville. Zadržao je sve one poznate dizajnerske linije sa većih modela, ali je bio značajno manji i skuplji. Već prve godine je privukao 43.772 kupca i pored visoke cene od 12.479 američkih dolara (oko 61.145 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), pa se odjednom učinilo da su manje dimenzije rešenje, posebno zato što se naslućivala još jedna naftna kriza.
To nas dovodi do Fordovog premijum brenda Lincolna, koji je u spomenutom vremenu uživao u velikoj popularnosti. Modeli Continental i Mark Serija su se prodavali u rekordnim brojevima, ali je i politika unutar same firme bila zabrinjavajuća.
Stariji Henri Ford II je postao paranoičan da legendarni Li Ajokoka (inače otac legendarnog Forda Mustanga) hoće da ga izbaci iz kompanije, pa među njima praktično nije ni bilo komunikacije. Italijan je imao odličan nos šta budućnost dolazi i još početkom sedamdesetih godina je želeo da investira u novi manji model Lincolna na bazi evropskih Fordova, o čemu smo ranije i pisali. Henri II je tada odbio ponudu, ali nakon uspeha spomenutog Sevillea odobrio je minimalan budžet za sličan model od strane Lincolna.
Ruku na srce, moramo odmah priznati da Seville nije bio „čistokrivni“ Cadillac već je delio jeftiniju platformu K-Body zajedno s modelima Chevrolet Nova, Pontiac Phoenix, Oldsmobile Omega i Buick Skylark, dok je motor bio pozajmljen od Oldsmobilea.
Ali, Lincolnu se žurilo pa ne samo što je pozajmio platformu već je to učinio s celokupnim modelom. Reč je o blizancima zvanim Ford Granada (nije bio povezan sa istoimenim automobilom sa britanskog tržišta) i Mercury Monarch. Dok je Cadillac odlično sakrio svoje korene, u slučaju Lincolna već na prvi pogled je bilo jasno da je samo reč o prepakovanom Fordu. Izbor imena je pao na Versailles po istoimenom dvorcu u Francuskoj.
Moramo priznati da se Lincoln zaista jeste potrudio da napravi Versailles drugačijim od Granade i Monarcha. Prednji deo je bio u tradicionalnom stilu ovog brenda, vrata prtljažnika su davala impresiju da se rezervni točak tu nalazi (iako je bio pozicioniran u podu prtljažnika) dok je krov bio prekriven kožom.
Versailles je postao prvi serijski automobil na svetu prekriven bezbojnim lakom dok je enterijer bio samo preslikana verzija onog sa konfiguracije Ghia na spomenutom Monarchu. Ispod haube se krio Fordov V8 motor „Windsor“, zapremine 351 kubnog inča (5,8 litara) sa 135 „konja“, dok se snaga prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača.
Kasnije je zamenjen onim zapremine 302 kubna inča (5,0 litara) i 133 „grla“. Versailles je takođe imao i modifikovano ogibljenje zarad boje udobnosti, kao i disk kočnice. Početna cena je iznosila 11.500 dolara ili oko 52.910 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca. To je učinilo Versailles, ne samo najskupljim Lincolnom, već i približno tri puta skupljim nego što je bila Granada na kojoj je bio zasnovan.
Kompanija se nadala godišnjoj proizvodnji od oko 50 hiljada jedinica, ali Versailles nikada neće prići takvoj brojci. U periodu od 1977. do 1980. godine je prodato samo 50.156 primeraka pre nego što je tiho povučen iz prodaje. Do tada Henri II je bio u penziji, a Ajakoka je dobio otkaz.
Novi Fordov predsednik Filip Kaldvel je imao neke druge ideje, pa je pomerio Continental na manju platformu Fox da bude predstavnik Lincolna u borbi sa Mercedesovom S Klasom pomenute generacije. Ovaj potez se pokazao veoma popularnim, i tokom osamdesetih godina Lincoln je dugo godina bio najprodavaniji premijum brend „preko bare“.
Versailles je otišao u istoriju kao veliki promašaj ovog brenda, ali nažalost nije bio jedini i pokazao je koliko se vremena menjaju. Mercedes, BMW i Lexus su do početka ovog veka preuzeli kontrolu tržišta, a Cadillac i Lincoln su ostali samo senke nekadašnjih giganata, što je priča za neki drugi put.
Zoran Tomasović
(2291)
Ako bih zanemario dužinu i oblik dupeta ( posebno one izbočine na poklopcu gepeka u obliku rezerevnog točka ), meni je ovo veoma skladan i lep automobil tog doba. I kao klinac, uobičajeno sam tako crtao američke limuzine. Kao precrtano. Amfas mi je bio 1/1 u odnosu na ovo. A možda i jesam kao dete „kopirao“ baš njega.
To sa „grbom“ na vratima gepeka je uvek bio zastitni znak Lincolna – iako u vecini slucajeva rezervna guma uopste nije tu bila vec u podu gepeka.
Pade mi na pamet, zbog (mislim, u osnov sličnog „kocka“ ) dizajna sa vozilom koje je predmet ovog članka.
Iranski šah Mohamed Reza Pahlavi je imao neku besnu „amerikanjsku“ limuzinu, koja je posle njegovog svrgavanja (1979.) prodata.
„Pamtim to kao da je bilo danas“, tu vest u novinama o prodaji tih kola i „u glavi“ mi je i sama slika tih kola.
Znaš li koji je to model bio?
Gledam po internetu, vidim da je najvise Rolls-Royce/Bentley limuzine imao. Od Americkih sam video samo 1949-1951 Lincoln Cosmopolitan ako je to na sta mislis.
Nesto ovako izgleda sa staklenim krovom. Tradicionalna predsednicka limuzina tada.
Ne, ne … Sećam se tog teksta i slika tog vozila ( tekst je bio o tome da je tadašnja nova iranska vlast stavila to vozilo na prodaju ). I sve to bilo odmah po padu šaha. 1979. godina. Bila je to klasična „američka kocka“, nalik upravo ovoj iz članka. „Kopiran“ prednji deo.
Bice da je Cadillac Fleetwood onda, on je bio relativno popularna limuzina u to vreme.
Nešto baš takvo ( to su bile te linije, i takva svetlosna grupa, bez greške ), ali, mislim da je poslednji iranski šah bio skromniji i da je bila u pitanju skraćena ( normalna ) verzija. Ali, naravno, blindirana 😊
Inače, da je bio ovaj dugački, ne bi slika stala celih kola u onaj članak u tadašnjem NIN-u 😊
Imao je i Lincoln svoju limuzinu, ali je imala skrivene farove.
Ovome se „ne gadja lajsna“ na spoju izmedju prednjih desnih vrata i prednjeg blatobrana 😊
Nije bilo ovakvo vozilo u pitanju.
Nego, ispred prednjeg točka, ono donje, belo „bočno svetlo“, koja je bila njegova funkcija ?
Kapiram da je u to vreme postojao neki zakon da te drugi vozaci mogu videti, isti kao i sa naradzastim iznad njega. Verovatno svetli u mraku.
Bez obzira kako je nastao, ovaj auto mi se dopada – i ako je manji, ima tipicne proporcije americkih krstarica i deluje luksuzno. Ono sto mi se ne dopada, to su: imitacija kucista rezervnog tocka i zadnji kraj koji sa stilom prednjeg (prave linije, horizontale i vertikale) nema bas nikakve veze i, sto je najgore, lici na zadnji kraj Mercedesa! Dalje – potrosnja se ne smanjuje smanjenjem snage vec smanjenjem zapremine. Motor V8 sa 5,8 litara i samo 135 KS je pravo rasipnistvo – taj motor u leru trosi vise nego neki od 2 litra u voznji! 🙂
Da, da, oblik zadnjeg dela se nikako ne uklapa u sve ostalo. Obožavao sam ovakav „nos“ kola, sa ovim duplim (kvadratnim) prednjim svetlima, u dva reda.
To je za USA bilo baš popularno. I to ne samo kod USA brendova. Čak je i volvo za USA tržište tako dizajnirao prednje svetlosne grupe za npr. serije 240/260, 740/760 koje su bile za tamo namenjene.
Evo npr. kakva su bila prednja svetla na 240 turbo iz 1990. za USA tržište:
Postoji razlog zasto su automobili na americkom trzistu imali ovakve farove – zove se „sealed beam heaadlight“ – mogao bi mozda Zoran da napise nesto na tu temu, jako je zanimljiva iz perspektive auto-istorije u USA …
Voleo bih to pročitati. Valjda će da napiše 😊
Odvojeni farovi su u USA zakonska obaveza. Ne znam da li to i danas vazi. Cetvrtasti ili okrugli – mislim da je to nebitno.
Ovaj „Bertone“ odličan.
Mnogo lep. Skladan.
Daleko lepši nego npr. 262C Bertone, koji je imao predebeo C stub.
https://www.ultimatespecs.com/car-images/Volvo/3440#
Elegantan auto skladnih proporcija, samo zadnja hauba „plače“ za brusilicom. ✂️✂️✂️
Kljucni problem Versaillesa je bio taj sto se gotovo identicni Ford Granada i Mercury Monarch mogli dobiti za daleko manje novca. A poreklo Versaillesa je ocigledno na prvi pogled.
Ista pr. svetla kao na mazdi 929 iz 1979 😊
https://www.facebook.com/photo/?fbid=10208308817347404&set=o.302365253147772
Dizajn sa takvim farovima je zapoceo Chevrolet Monte Carlo 1975. godine. Posle su ga pratili Ford/Mercury, Plymouth/Dodge/Chrysler, Mazda i drugi.