AR test: Mazda CX60 2.5 e-Skyactiv PHEV Homura

Sumo iz Hirošime

Sa impozantnim SUV-om po imenu CX-60, Mazda ima ambicije da konkuriše nemačkoj premijum trojci, delikatna opklada koju kao i mnogi drugi proizvođači pre nje, rizikuje da izgubi…

Mazda je oduvek bila proizvođač po mnogo čemu drugačiji od ostalih. Često pliva uzvodno i  primenjuje nesvakidašnja i originalna tehnička rešenja, spomenimo samo rotacioni motor Wankel, odnosnu u novije doba povećenje zapremine svojih agegata bez turbo punjača, umesto danas toliko popularnog smanjivanja (downsizing). Čak i u dizajnerskom smislu proizvođač ne prati uvek modne trendove, za šta je najbolji primer mitski roadster MX-5, kao i električni MX-30.

No, bez obzira što su ovakve specifičnosti odavno uspisane u DNK Mazde, htela ne htela ne može izbeći realnost i zakone tržišta. A realnost kaže da se danas bez hibridne tehnologije ne mogu zadovoljiti norme o količini izduvnih gasova, posebno kada se radi o jednom SUV-u kao što je CX-60 (u segmentu hibrida čine čak 60 % prodaje), te je eto i Mazda po prvi put u svojoj istoriji lansirala model sa spoljašnjim punjenjem, odnosno PHEV ukoliko više volite.

Dakle po pitanju dizajna nema nimalo dileme, već na prvi pogled jasno je da se radi o „golemom“ SUV-u, s brojnim estetskim atributima koje Mazda danas praktikuje. Mislim pre svega na ogromnu prednju masku u stilu modela CX-5, sa sićušnom i uvečenom svetlosnom grupom (nije u ravni s maskom već je desetak santimetara iza nje).

Gledan od pozadi, CX-60 nema ništa što bi trebalo istaći, ukoliko to nije lažna izduvna grana 2×2. Lepo deluje no tek kada sam zalegao uverih se da realno ima „samo“ dvostruki izduv.

Opšte forme su dakle klasične, za moj ukus i previše, sve u svemu „džipčina“ od 4,75 metra dužine, koja cilja BMW X3, Audi Q3 i Mercedes GLC, kao i Volvo XC60 i novi Lexus NX.

Što bi rekli „niti smrdi – niti miriše“, mada je evidentno, kao i u slučaju Alfe Romea Tonalea, da boja karoserije igra veoma važnu ulogu. Naime, po dolasku u pres vozni park ugledah uredno parkiranih 6 do 7 primeraka CX-60-ice, raznih boja, mlada i simpatična „atašeica“ za štampu Eugenie reče mi da mogu da biram! Šta bi, zapitah se u sebi, da li su osim mene svi test vozači već izređali na ovoj Mazdi, ili ih u pres centru imaju u (pre)velikim količinama?

Bez oklevanja pokazah na jarko crvenu (na jednoj od fotografija pored voženog belog), s predivnim svetlim kožnim enterijerom i nekakvom tradicionalnom japanskom tkaninom na centralnoj konzoli. Smestismo se oboje u nju, kada dobih kraće upustvo o tome kako personalizovati vozačevu poziciju pre polaska. Naime, ovo je novitet kod Mazde, unesete u program vašu visinu i odgovorite na par pitanja, na osnovu kojih vam CX-60 samostalno podesi sedište, upravljač (oba s električnom asistencijom), spoljašnje retrovizore, grejanje, željenu temperaturu sedišta, upravljača…

U mom slučaju bez greške, tako da umemorisah poziciju, kako bi me prilikom svakog ponovnog ulaska kamera u retrovizoru prepoznala. Čista sreća, sumnjam da je sistem sposoban proceniti samo na osnovu težine i visine poziciju koja odgovara vozaču, pojedini imaju ruke kao orangutan, duže noge i kraći trup, odnosno obrnuto, o čemu nam mnogo toga može reči naš kolega „moron“…

I taman pre nego li krenuh, primetismo da je baterija prazna, po rečima moje atašeice opet ju je izneverio punjač! Poznata mi je to priča, rekoh, te teška srca pređoh u beli pored, u jednom sportskijem izdanju, nazvanom Homura. Osim crnih lakiranih felni i prednja maska je ovde nešto drugačija, u obliku saća!

Znatno je drugačiji i ambijent u unutrašnjosti, umesto bele ovde je potpuno crna, s umecima od aluminijuma, umesto drvenih aplikacija od javora kod crvene, u najvišem završnom nivou Takumi. Uz to, vožena bela poseduje i veliki panoramik krov na otvaranje (doplata od 1.400 evra), reče ova „moja“ da je to novina kod Mazde, navodno do sada ga nisu ugrađivali u svoje modele… Grešim?

Najsnažnija Mazda do sada

Nova Mazda CX-60 označava tako povratak u segment velikih SUV-ova, nakon što je pre bezmalo desetak godina prekinuta proizvodnja modela CX-7. Tu nije kraj, već dogodine najavljena je još veća Mazda CX-80 od nekih 5 metara dužine, sa sedam sedišta.

Ambicije znači ne nedostaju proizvođaču iz Hirošime, zbog čega je u tehnološkom smislu model CX-60 morao značajno evoluirati. Platforma na kojoj je postavljen je potpuno nova, što se odnosi na elektromotor od 175 konjskih snaga, napajan baterijom kapaciteta 17,8 kWh. Osnovna pogonska jedinica je atmosferski četvorocilindarski benzinac od 2,5 litara sa 191 KS (dakle bez turbo punjača ali s direktnim ubrizgavanjem), tako da na kraju Mazda deklariše maksimalnu snagu od čitavih 327 KS, koja se prenosi na sva četiri točka, čak i kada je izabran 100 % električni režim (naravno, pod uslovom da baterija nije prazna).

Ovo je za sada jedina raspoloživa verzija, no već su najavljene još tri, čisto benzinska R6 3.0 i, pazite sad, šestocilindarski dizel motor 3.3 lit od 200 KS s pogonom na zadnje točkove, odnosno snažniji od 254 KS, s integralnim pogonom!

Kako će ovaj uspeti da prođe sve ekološke norme videćemo početkom naredne godine, vratimo se voženom hibridu s kojim izađoh iz podzemnog parkinga u potpunoj tišini. Normalno, do vrha puna baterija po polasku pokazuje 100 % električnu autonomiju od 67 km, više nego li što navodi fabrika (63 km).

Tako nastavljam još nekoliko kilometara sve do izlaska iz gradića Saint-Germain-en-Laye, nadomak Pariza, da bi se tek po izlasku na otvoreni put „probudio“ SUS agegat. Diskretno ukoliko je stopalo na gasu lako, u protivnom snažno zareži, dok čitavo vozilo prosto poskoči od priliva snage, za neupućene maskimalni obrtni moment iznosi odličnih 500 Nm, pri 4.000 o/min.

Posebno ukoliko se izabere program Sport (predviđena su još tri, Normal, EV i 4×4), kada i zvuk agregata postane agresivniji. Opa bato, pre nego li uzeh ovu Mazdu nisam ni pogledao šta je sve navedeno u vezi karakteristika, bogami prijatno me je iznenadila perfomansama, kako međubrzanjima tako i ubrzanjem „do stotke“ za manje od 6 sekundi!

Za pohvalu jer prazan CX-60 ima 2 tone, što se i te kako oseća u krivinama, kada dolazi do naginjanja i transfera mase. Uprkos tome iznenađujuće dobro drži put, verujem da zasluga pripada niskom težištu (baterije), perfomantnim gumama dimenzija 235/50 R20 i tvrdo podešenom ogibljenju, koje znatno kvari opštu udobnost. Suvo prenosi udarce prilikom prelaska preko neravnina i „ležećih policajaca“, što pre svega osećaju putnici na zadnjoj klupi.

Za sada u ponudi je samo sa klasičnim amortizerima, ne i elektronski konrolisanim kao kod pojedinih konkurenata. Čak je i upravljanje slabo potpomognuto električnom asistencijom, na upravljaču CX-60 je preterano težak. Pohvalno na putu ne i prilikom gradske vožnje, što u kombinaciji s izdašnim spoljašnjim dimenzijama komplikuje posao vozaču.

Nije ovo vozilo za urbanu sredinu, bez obzira što u električnom režimu rada ima neophodnu „propusnicu“ za ulazak u njega (u mnogim evropskim gradovima sve je više zona gde je „prljavim“ automobilima zabranjen pristup). Dok radi samo na baterije nema u njemu agresivnosti, jednostavno klizi bešćujno i „glatko“ sve dok se ista ne iscrpi, iako realno ova nikada nije potpuno ispražnjena, bez obzira što pokazivač na instrumet tabli kaže da je na nuli.

Kao i kod drugih modela iz segmenta PHEV, u njoj uvek ima skrivena rezerva kako bi se pomoglo SUS agregatu, u vožnji ju je moguće i dopuniti ukoliko se izabere za to predviđen program. Naravno da će u tom slučaju potrošnja značajno porasti, u zavisnosti od okolnosti i do 50 %! Naime, veoma je nezahvalno meriti potrošnju jednog hibrida plug-in, uz izdašnu asistenciju elektromotora iznosi samo litru/dve, odnosno nakon prvih stotinak kilometara zabeležih nekih 4 – 4,5 litara.

Kažem stotinak jer toliko SUS motoru pomaže električni, no kada se na otvorenom putu baterija isprazni, te malo jače pritisne na gas, lako postaje dvocifrena. U gotovo idealnim uslovima, opet na putu za brvnaru na jezeru (brzina kretanja između 50 i 120 km/h), s ispražnjenom baterijom zabežih potrošnju od nekih 8, bez da sam aktivirao program da je benzinac dopuni u vožnji. U istim okolnostima po povratku, ali s uključenom opcijom za njeno punjene, popela se na dobrih 12 litara!

Naravoučenije, za punjenje služe spoljašnji punjači, CX-60 sposoban je prihvatiti maksimalnu snagu punjenja od 7,2 kW, što će reči da se na adekvatnom punjaču baterija kompletno napuni za nekih 2h i 30 min. Na klasičnoj kućnoj utičnici računajte na 5-6 sati. Verujem da nema potrebe ponoviti da jedan PHEV ima svrhu jedino ukoliko se redovno puni, no čak i tada često je nemoguće amortizovati razliku u ceni.

U slučaju CX-60 za sada nema te dileme jer ni nema izbora, ili PHEV ili ništa! Uostalom zašto da ne, izuzmemo li težinu i cenu, elektromotor pruža dragocenu pomoć. Čak i na autoputu gde benzinac vodi glavnu reč, jer čim se snažno pritisne na papučicu gasa elektromotor se odmah aktivira. Treba spomenuti i osmostepeni automatski menjač, dobar, no po želji prenosni odnosi se mogu korigovati i ručicama uz upravljač. Jasno, izbor se može korigovati, ne i sami prenosni odnosi koji su kao takvi utvrđeni od proizvođača i fiksni su.

Zahvaljujući njemu. režim rada motora pri višim brzinama je nizak (oko 2.500 o/min pri 130 km/h), dok su šumovi od vetra i buka od kotrljanja neutralisani obilatom izolacijom! Naprotiv, prilikom električne vožnje, i pri nižim brzinama mogu se čuti zvuci od podvozja, kao i svi ostali parazitski šumovi od kočnica i amortizera. Inače, CX-60 u programu EV (dakle bez pomoći SUS motora) veoma dobro ubrzava, zasluga pripada velikom obrtnom momentu elektromotora od 270 Nm.

Ja ga bez problema pogurah na nekih 135 km/h, no u ovakvim okolnostima baterija se previše brzo isprazni, mudrije je izabrati hibridni program, kada sistem sam proceni šta je najefikasnije. Jednom prazna i s većinskom upotrebom SUS motora, potrošnja iznosi oko 9 litara benzina, odnosno i do 10 litara u vožnji na autoputu. Koliko toliko prihvatljivo za jedan veliki i težak SUV, posebno jer je i rezervoar za gorivo ostao dovoljno velik, s 50 litara zapremine izvodljivo je preći najmanje 500 km.

Ekonomičnom gradskom vožnjom moguće je prevaliti dobrih 70 kilometara u 100 % električnom režimu, normalno baterija se dopunjuje prilikom usporenja i kočenja. Nažalost postoji samo jedan nivo usporenja, za razliku od pojedinih konkurenata kojima ručice pored upravljača služe da se ovaj efekat pojača ili smanji.

Kucajući na nebeska vrata premijuma

Aluzija na ovaj podnaslov potiče iz legendarne pesme Bob Dilana „Knocking on the Heavens’s Door“ (Kucajući na nebeska vrata), koju je mnogo godina kasnije maestralno obradio Brajan Feri, do te mere da ovu verziju nalazim još uspešnijom od orginalne (za mlađe čitaoce preporuka da je obavezno poslušaju ukoliko nisu do sada).

Elem, san mnogih proizvođača je ući u taj elitni premijum klub, bez obzira koliko je to danas relevantno. Mazda očigledno želi, jer kako drugačije objasniti toliku brigu za detalje i bogatu opremu s kojom se srećemo u modelu CX-60. Kome su deca porasla i nema opasnosti da će razmazati čokoladu ili prosuti sok po sedištima, preporučio bih svetlu unutrašnjost, gde kvalitet kože i upotrebljenih materijala dolazi do izražaja.

Jer crna deluje previše „strogo“, mada i to asocira na taj magični nemački premijum… Što bi opet rek’o Bob Dilan u spomenutoj pesmi; „It’s gettin’ dark, too dark to see“ (postaje previše mračno da bih video), nalazim da tolika količina „crnila“neutralizuje finese, ne vidi se dobro koliki je trud posvećen podizanju opšteg kvaliteta.

Prijatno se ipak  osećamo u unutrašnjosti bilo koje verzije, iako tu nema nikakvih  posebnih dizjnerskih bravura. Francuzi bi rekli „Déjà vu“ (već viđeno), ima tu elementa koji podsećaju na aktuelne modele kuće. Mislim pre svega na koncepciju komandne table, s masivnom centalnom konzolom, na kojoj je poveća ručica automatskog menjača.

Udobno zavaljen u široko i udobno sedište sa zavidnom amplitudom podešavanja, vozač pred očima ima veliku instrument tablu, pogodili ste numeričku. Radi se o ekranu od 12,3 inča, na kom se mogu izabrati brojne kombinacije i boje, u zavisnosti od programa vožnje (opet ste pogodili, crvena kada se izabere Sport). Za ljubitelje klasičnih instrumena samo informacija da ih odlično imitira, a kome je i to malo, tu je i „Head up“ pokazivač, koji projektuje brojne informacije na vetrobransko staklo.

Na gornjem delu komandne table je još jedan ekran od isto tako 12,3 inča po dijagonali, no kao što smo se navikli kod Mazde u vožnji ne reaguje na dodir, te se izbor raznih funkcija i informacija vrši velikim kružnim „džojstikom“, pored ručice menjača. Ne preterano praktično i traži izvesno adaptiranje, kako sam samo jednu sedmicu ranije vozio Alfa Romeo Tonale, kod koga je jedan ovakav kružni selektor u funkciji menjača, dešavalo mi se da greškom posegnem za njim.

Kao izvesnu manu mogao bih navesti i nedovoljno prosora za odlaganje sitnica, posebno uzevši u obzir da je kabina prostrana. Police u vratima su relativno uske, da bi stala flaša od 1,5 litara vode, mora malo izgnječiti, dok je centralni naslon za laktove preterano plitak. Pozadi mesta ima na nivou očekivanja, kao što rekoh CX-60 ima potpuno novu platformu, s međuosovinskim rastojanjem od „lepih“ 2,87 m.

Ukoliko i nije rekorder obezbeđuje dovoljno prostora za 2-3 korpulentnija putnika, uz lak pristup zahvaljući vratima koja se otvaraju pod bezmalo pravim uglom. U voženom su čak i sedišta pozadi grejana (tri nivoa snage grejanja), uz sav komfor koji se podrazumeva za jedno ovakvo vozilo (podešavanje grejanja/hlađenja, USB briključi i utičnica od 220 V, snage 150 W).

Naslon je deljiv u odnosu 40/20/40, praktično ukoliko se žele transportovati dugački predmeti po sredini, kao što je rolna tepiha koji kupih u poznatoj švedskoj prodavnici nameštaja, plus udobno smestiti još dve osobe pozadi. Tako dođosmo i do prtljažnika, velikog i prostranog (570 litara), nažalost bez razervnog točka. Peta vreta otvaraju se električnom komandom, podrazumeva se i nogom koja se podvuče ispod branika.

Najmanje 55 „hiljadarki“

Nakon svega navedenog jasno vam je da CX-60 Hybrid ne može biti jeftin, ulaznica u Mazdin premijum klub iznosi najmanje 54.650 evra (cene su realno nešto više, nego li u priloženoj listi ali sam je ostavio jer tako možete videti i cene za dizel motor), bez uračunatih eventualnih povlastica za PHEV vozila. Odnosi se na najniži završni nivo u Francuskoj nazvan Prime Line (cena u Srbiji je nepoznata), pored njega tu su još Exclusive, Homura i Takumi.

O detaljima opreme nećemo jer često nije identična za sva tržišta, a i lista je preduga. Za najskuplji Takumi treba 61.750 evra, no iako je odlično opremljen i tu se mora mora doplatiti za par opcija, kao što su navedeni panoramik krov (1.400 evra), metalizirana boja (750 evra), Pack Ambiance 2.850 evra (snažno zatamnjenih zadnjih svetala, 2 priključka od 220V, kamera od 360°, audio sistem Bose s 12 zvučnika…), Pack Driver Assistance 1.800 evra (adaptivni farovi, sistem za detekciju prepreka napred i pozadi, „inteligentni“ regulator brzine, retrovizori protiv zaslepljivanja…), kao i Pack Comfort od 1.700 evra (prednja ventilirajuća sedišta, navedeni sistem za memorisanje vozačeve pozicije, zadnja sedišta s grejačima…).

Šta još reči za kraj druženja? Možda da je CX-60 generalno uzev dobar SUV, ali da bi se uspešno nadmetao s navedenim nemačkim konkurentima moraće još malo da se usavrši. Nakon intezivne jednosedmične upotrebe, zaključih da automatski menjač često zna da cimne, posebno kada treba sinhronizovati rad oba agregata.

Ni udobnost nije za pohvalu, još manje prosečna potrošnja benzinca kada se baterija isprazni, dok je medija sistem previše komplikovan, da ne kažem prevaziđen. Sve su to možda samo detalji, no u premijum segmentu letvica je podignuta veoma visoko, teško ju je preskočiti!

Igrom slučaja neposredno pred test vožnju proveo sam par dana za upravljačem jednog Audija Q5 2.0 TFSI/252 KS Quattro iz 2020. godine, iako slabiji ovaj se pokazao prijatnijim, lakšim za vožnju. Finese su tu u pitanju, ali razmaženi kupci s punim kontom u banci žele samo najbolje…

Dakle, između veoma dobar i odličan postoje kvalitativne razlike, u svakom slučaju treba pohvaliti ambicije Mazde da se nadmeće sa najboljim u klasi. Početak prodaje obećava, te iako CX-60 može samo da sanja prodajne rezultate „Švaba“, posebno u Evropi, verovatno će im preoteti par hiljada kupaca. Ako ništa drugo onda na „egzotiku“, uostalom zašto bi se svi morali povinovati normama i kriterijumima ovih, zar ne?

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Ukupne perfomanse, električna autonomija i perfomanse električnog agregata, integralni pogon, vozna dinamika, unutrašnji prostor, kvalitetan i bogato opremljen enterijer, pozicija za upravljačem
	Loše strane:
	Težina, potrošnja s praznom baterijom, nedovoljna električna asistencija upravljača, sistem multimedija, previše tvrdo ogibljenje

(3279)