AR pijaca klasika: Japanac koji je trajao večno
Ne može se reći da je javnost nešto preterano oduševljena modernim Hondama, koje često umeju da izgledaju ne baš atraktivno, i da pritom koštaju dosta više od konkurencije, ali je nekada davno postojao jedan period kada je kupovina vozila ovog japanskog brenda označavala da ste „mirni“ dugo vremena. Pritom naravno mislimo na mehaničku pouzdanost, pa je samo bilo potrebno redovno servisiranje i vaša Honda bi vas služila dok ste živi i zdravi.
Ali čak i u takvim uslovima javnost je očekivala nešto više, a to se pretežno odnosi na američko tržište gde je ova firma prodavala više četvorotočkaša nego bilo gde drugde u svetu.
Da, Civic je uspeo da uvede Hondu u nova vremena kada je debitovao početkom sedamdesetih godina, ali su Jenkiji opet očekivali više (čitaj: veće). Ta pozicija će konačno biti popunjena 1976. godine kada je svetlost dana ugledala prva generacija velikog Accorda. Nudio se kao limuzina sa četvoro vrata i heč sa troje vrata, a po prvi put je omogućio Hondi da zabeleži veći komercijalni uspeh i s vozilima na četiri točka (pre toga je većinski deo prodaje dolazio od motocikala).
Pionir Accord će se proizvoditi pet godina, a za današnju pijacu klasika smo izabrali heč iz 1981. godine. Bila je to poslednja godina kada ste ga mogli kupiti u originalnom izdanju pre nego što je debitovao moderniji naslednik.
Ovaj automobil se Jenkijima nudio sa samo jednim motorom i to 1,8-litarskim benzincem sa 79 konjskih snaga. Iako je u izboru bio i petostepeni manuelni menjač, Accord iz ovog oglasa je napustio fabriku sa trostepenim automatikom.
Bilo mu je potrebno 11,6 sekundi da ubrza od nule do 100 km/h i pritom je maskimalna brzina iznosila 172 km/h. Veoma impresivni brojevi kada znamo da je Ford Mustangu iz iste godine, sa svojih osam cilindara ispod haube, zapravo bilo potrebno 0,3 sekunde duže da dostigne 100 km/h. Doduše ni cena Accorda nije bila baš mala, i za bazni heč je bilo potrebno izdvojiti 7.645 dolara ili 25.060 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Za navedenu sumu kupac je dobijao solidnu opremu, sa 13-inčnim felnama, kožnim enterijerom, disk kočnicama, grejačem i još mnogo toga.
U oglasu se ne navodi mnogo detalja o njegovoj istoriji, sa izuzetkom onoga da je celu karijeru proveo u američkoj saveznoj državi Kaliforniji i da je do sada prešao nešto više od sto hiljada kilometara. Ovaj lokacija je izuzetno bitna pošto su japanski automobili iz ovog perioda bili veoma skloni koroziji, pa suva klima Kalifornije može samo da pripomogne. Dok nas s mehaničke strane neće iznenaditi ako bude u besprekornom stanju i tokom naredne četiri decenije.
Aukcija je tek otvorena, do sada su prošla dva dana, a trenutno najveća od devet ponuda iznosi 4.444 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(527)
U tekstu pomenuti V8 Mustang je deklarisanim ubrzanjem baš bio bruka za V8 porodicu.
Posle naftne krize iz 1979. godine (druga u 6 godina), Ford je iznenada odlucio da smanji zapreminu svog V8 motora da bi auto bio nesto ekonomicniji. Zapremina je smanjena sa 5,0 na 4,2 litre. Snaga pala sa 140 na 120 ks. Bio je deo ponude samo 1981. i 1982. godine. Dok se 1981. godine mogao dobiti 2,3-litarski turbobenzinac (132 ks), a 1982 godinu ovaj V8 sa 120 ks je bio najmocniji Mustang, sto je zaista bilo najvece dno. I onda 1983. godine debituje novi 5,0-litarski small block sa 175 ks, a 1984. godine i 200 ks.