Izveštaj sa Salona automobila: Peking u Parizu (MEGAGALERIJA)

Salon automobila Pariz 2022. godine

Nakon što je 2020. godine otkazan zbog epidemije korone, Salon automobila u Parizu ponovo je otvorio vrata posetiocima, ruku na srce u znatno izmenjenoj formi i lišen bezmalo svih renomiranih proizvođača.

Do ne tako davno, saloni automobila bili su nezaobilazni hramovi svih poklonika četvorotočkaša, na koje se nestrpljivo čekalo i odlazilo na drugi kraj sveta! Danas, ovakve manifestacije, barem u Evropi, su na samrti, organizatori Salona automobila u Ženevi su definitivno „bacili sunđer u ring“, otkazavši tri poslednja okupljanja, najavivši da će se sledeći održati 2023. godine u… Kataru!

Što se tiče Frankfurta, koji se kao i pariski salon održavao svake druge godine, zamenjen je prošle znatno manjim u Minhenu. Tako dođosmo i do Pariza, koji je recimo 2004. godine zabeležio rekordnih 1,46 miliona posetilaca, da bi ove godine ponovo otvorio vrata u neuporedivo manjenom obimu. Umesto dve sedmice, koliko je ranije trajao, sada je sveden na jednu nepunu (od 18. do 23. oktobra), i što je još gore od njega su odustali mnogi renomirani proizvođači.

Nema ove godine nijednog „Švabe“, još manje Japanca, odsutni su čak i „generalisti“ kao što su Ford, Opel, Citroen, grupacija Fiat, Kia, Hyundai, Volvo…  Primetilo se to osipanje još 2018. godine, no ovogodišnja „suša“ do sada nije zabeležena. Otvoreno se, dakle može postaviti pitanje kakav je to salon i ima li budućnost, ukoliko mene pitate verujem da je ovo poslednji koji sam posetio…

Ako ćemo iskreno samo sam se izmaltretirao i izgubio vreme, tih nekoliko domaćih proizvođača koji su izložili par modela ionaku ću uskoro biti u prilici voziti i predstaviti vam. Mislim pre svega na Renault Austral, dok prototipovi R4L, R5 i Scenic, sigurno neće tako brzo ugledati svetlost dana.

Prisutni su bili i „sateliti“, to jest Dacija i Alpina, prvi navedeni ima novu uniformisanu masku, no najveću pažnju privukao je nekakav prototip Dacije nazvan Manifesto, zaista atraktivna kreacija. Od francuskih proizvođača treba navesti još Peugeot (Opel i Citroen su kao što rekoh odsutni), koji je predstavio 408 i nekakav trkački prototip, dok je DS izložio osveženi DS3 i DS7, sada bez oznake Crossback i isto tako prototip nekakvog električnog sportiste.

Odmah pored njih Jeep je dovezao novi mali gradski SUV Avenger, i još nešto pod ciradom, što ne uspeh da vidim pre nego li sam razočaran napustio salon. U međuvremenu prošetah se po ostalim halama, gde su svoja vozila izložili brojni kineski proizvođači, kao i jedan vijetnamski, nazvan VinFast.

Rođen tek 2018. godine, izložio je 4 interesantna električna modela VF 6, VF 7, VF 8 i VF 9. Uostalom i svi ostali kineski proizvođači poseduju samo električne verzije, spomeniću samo nekoliko imena koje verovatno ni vama ni meni mnogo ne govore. Jedan od većih štandova imala je grupa GWM ORA (Great Wall Motors), gde se posebno istakao model ORA FUNKY CAT.

Obavezno moram spomenuti i grupu BYD (Build Your Dreams) nastalu 1995. godine, koja je pravi gigant u svojoj zemlji, a onda jasno i u svetu. U početku se bavila samo proizvodnjom baterija no ubrzo je lansirala sopstvene modele, kao što su velika limuzina Han (5 metara i 516 ks), SUV Tang i još jedan omanji Atto 3. Često ste imali prilike da o ovim kineskim vozilima čitate na našim stranicama, jer očito je to budućnosti.

Od Kineza prisutan je bio i Seres (Seres 3 i Seres 5) i MG (novitet je model Marvel). Ne bih više ulazio u „sitna creva“, no ipak ću morati spomenuti još dva mala proizvođača, francuska po svemu sudeći, s modelima Hopium i NamX, oba u poslednjoj fazi prototipa, pogonjeni vodonikom.

Što se mene tiče, a sve u vezi električnih automobila, najviše su me zaintrigirali mali, mikro električni, „ubili“ se za gradsku vožnju. Navešću modele kao što su T03, e.GO (nemački proizvođač), XEV Yoyo (Italijan fabrikovan u Kini), City Transformer i pre svega m-ero Microlino, koji neodoljivo podseća na nekadašnji model po imenu BMW Isetta iz 1956. godine (švajcarska firma).

Postoji verzija koja se tera bez vozačke dozvole i, ona snažnija za koju je ova neophodna. Lično nalazim da ovakva električna vozila zaista imaju smisla, relativno su pristupačna u finansijskom smislu i čista, te zgodna za parkiranje i probijanje kroz grad (City Transformer je širok samo 1 metar), električni tenkovi od po 2 i kusur tone, vredni i do 100.000 evra, čist su atak na inteligenciju vozača!

Rekoh to u prolazu i francuskom predsedniku Makronu koji se s ministrom za privredu, izvesnim Bruno Le Maireom, prošetao po štandovima, kao i šta mislim o nestašici goriva koja već nedeljama blokira Francusku, obećao mi je da će se situacija ubrzo popraviti. Nadam se, jer umesto da k’o gospodin čovek sednem u moj matori Megan dizel, bio sam prinuđen transportovati se podzemnom železnicom čitavh 1h30m, koje je uostalom od sutra u generalnom štrajku.

Požurih zato na brzinu kući s gorčinom u ustima, izem ti salon na kom ne izjedoh ni jednu pljeskavicu ili neki od kineskih specijaliteta, o šampanjcu koji je nakada tekao u potocima da ni ne pričam…

Perica Rajković

(1955)