Kina je pobedila Evropu i SAD u ratu sa baterijama

Dok Tajvan dominira industrijom mikročipova, Kina je zemlja koja gotovo u potpunosti monopolizuje industriju baterija. To je od vitalnog značaja u ovim vremenima buma i ekspanzije električnih vozila, kako u automobilskoj industriji tako i u industriji mikromobilnosti.

Da bi se tome stalo na kraj, i Evropa i Sjedinjene Države su pokrenule programe aktivacije i osnaživanja za industriju baterija na svojim teritorijama.

Međutim, ništa ne ukazuje na to da će se kineski položaj dominacije mnogo promeniti u ovoj deceniji.

Postoji nekoliko minerala i sirovina potrebnih za proizvodnju litijum-jonske baterije, tehnologije koja trenutno preovlađuje na tržištu.

I, suprotno onome što se možda misli, Kina nije rudarska sila. U stvari, nije ni relevantna. Umesto toga, kontroliše najmanje polovinu snabdevanja svakog koraka potrebnog za pravljenje litijum-jonske baterije.

„Stalne inovacije u istraživanju i razvoju i tehnologiji, velika brzina izgradnje infrastrukture i fabrika, kao i dostupnost radne snage, pomogli su da se formira kompletan lanac od rudarstva i hemije do proizvodnje električnih vozila“, rezimira Albert Li, analitičar u Benchmarku.

Postoji nekoliko regiona u svetu koji izvlače minerale neophodne za proizvodnju baterije: litijum dolazi uglavnom iz Australije, Čilea i Argentine; kobalt se najvećim delom vadi u Demokratskoj Republici Kongo. Kineski nikl čini samo 18 % tržišta.

Jedini materijal koji se uglavnom kopa u Kini je grafit, tačnije 64 % ukupne proizvodnje prirodnog grafita i 66% sintetičkog grafita.

Pa zašto Kina dominira tržištem? Zato što se najveći deo rezultata svega tog rudarenja šalje u azijsku zemlju na preradu. Oko 60 % svetskog litijuma se rafiniše u Kini, uprkos činjenici da je onaj iz Kine samo  13 %. Štaviše, 75 % rudnika kobalta u Kongu je u vlasništvu Kine. Rafinacija i proizvodnja nikl sulfata porasla je na 69 % u Kini.

Prema podacima Benchmarka, ove godine će Kina proizvoditi 70 % svetske proizvodnje baterija. Pored toga, 78 % proizvodnje katoda i 91 % proizvodnje anoda će takođe biti njihova. Ono što najviše upada u oči je da prognoze za 2030. ne ukazuju na smanjenje, već upravo suprotno, uprkos naporima SAD i Evrope da to izbegnu.

Jedan od glavnih ključeva ove situacije bila je odluka kineske vlade da stranim kompanijama oduzme pristup subvencijama namenjenim baterijskoj industriji 2015. godine.

Ovo je praktično učinilo da neke nekineske kompanije ne mogu da se takmiče, izbacujući čak i kompanije sa fabrikama u Kini kao što su LG i Panasonic iz igre.

Godine 2019. ovaj veto je ukinut, ali te 4 godine omogućile su azijskom gigantu da postavi temelje za domen koji sada izgleda nemoguće ugroziti. „Kina je uz pomoć Bele liste preuzela glavne i važne godine od 2015. do 2019.“, potvrđuje Li.

„Počeli su da neguju sopstveni lanac snabdevanja baterijama, a zatim su izgradili snažnu flotu domaćih proizvođača ćelija zajedno sa svim ostalim industrijama vezanim za baterije koje su zajedno napredovale.

Sve ukazuje na to da će Evropa i Sjedinjene Države još dugo zadržati mrvice sektora baterija.

AutoRepublika

(475)