Analiza: Može li Mazda da ostane nezavisna marka?

Proizvodni plan Mazde za naredne godine

Da li bi Mazdina nezavisnost mogla biti dovedena u pitanje ako se ispostavi da neelektrična vozila, na koja se proizvođač iz Hirošime kladi, nemaju nikakvu budućnost?

Japanska kompanija je ovih dana u daleko boljem stanju nego pre deset godina. Iskustvo sa Fordom je  izazvalo traumu, ali i novi pristup razvoju modela.

U potrazi za novim savezima, Mazda je našla voljnog partnera u Toyoti, plus je nastavila da proizvodi automobile i SUV-ove u Kini sa FAW-om i Changanom. Isuzu je još jedan partner, kao i Suzuki.

Čak i sa svojim višestrukim zajedničkim poduhvatima, hirošimska marka veoma ceni svoju nezavisnost. Ovo je očigledno iz velikih investicija koje je Mazda uložila u nove platforme i porodice motora.

Poseban naglasak je na benzinskim i dizel jedinicama većeg kapaciteta, a nova linija i jednih i drugih sada počinje da dolazi u prodaju. Ali zar ova kompanija, koja je dva puta doživela finansijsku propast tokom poslednjih pola veka, ne bi trebalo da ulaže mnogo više u elektrifikaciju?

Mazda sebe vidi kao pripremljenu za sve mogućnosti i u tome ima istine. Za proizvođača automobila srednje veličine, ona ima odličnu rasprostranjenost tehnologija, uključujući decenije stručnosti za gorivo koje su Japanci izabrali za budućnost – vodonik. Da ne pominjemo uverenje kompanije da SUS motori imaju još mnogo života u sebi – nešto što deli sa izvesnim džinovskim partnerom koji se zove Toyota.

Automobili

Postoji nekoliko Kei Mazda, od kojih je Carol jedna. Trenutni model je lansiran u Japanu tokom decembra prošle godine. Isporučio ga je Suzuki, ovaj hečbek dug 3,4 m je blago modifikovani Alto. Fejslifting je predviđen za 2024. godinu, a nova generacija za 2026. godinu.

Carol dolazi sa dve opcije pogona. Iako su oba motora zapremine 0,7 litara, jedan proizvodi 49 konjskih snaga (36 kW), dok je alternativa blagi hibrid koji dodaje 2 kW zahvaljujući integrisanom starter-generatoru. Motor je Suzukijev i ima tri cilindra.

Mazda 2, ili Demio, naziv na japanskom tržištu sa kojim je lansiran 2014. godine, imao je dug životni vek, nešto što je neobično za Mazdu. Ovaj hečbek i sedan iz B segmenta se proizvodi u Japanu i Tajlandu. J20, naslednik, verovatno će stići 2023. godine i trebalo bi da bude uglavnom za zemlje u Aziji.

Postoji još jedan model koji se zove 2, odnosno 2 Hybrid, ali je u pitanju drugačiji automobil. Kažemo drugačiji, jer je to u stvari Toyota Yaris sa promenjenim amblemom, proizvodi se zajedno sa Yarisom u Toyotinoj fabrici Onnaing u severnoj Francuskoj.

Kao i kod donatorskog automobila, pogonski sklop je trocilindrični benzinski motor od 1.490 „kubika“ plus dva elektromotora koji pokreću prednju osovinu. Snaga i obrtni moment motora su 116 „konja“ (85 kW) i 169 Nm. Prvi motor proizvodi 80 „grla“ (59 kW) i pomaže u pogonu automobila, dok drugi pokreće motor i puni bateriju.

U drugoj polovini 2023. trebalo bi da dođe do fejsliftinga, a naslednik do 2024. godine.

Peta generacija modela MX-5 je verovatno daleko (pre 2025. godine sigurno ne). Automobil bi trebalo da se proizvodi u Japanu osam do deset godina.

Postoji šansa da će ovo vozilo biti dostupno sa Mazdinim rednim šestocilindričnim benzinskim motorom. Takođe je moguće da će hibridni i/ili električni pogon biti dostupni u Japanu i Evropi.

Naslednik deceniju starog modela 6 (Atenza) je odavno zakasnio. Četvrta generacija ove limuzine (a verovatno i karavana) trebalo je da bude zasnovana na arhitekturi SkyActiv 2, a proizvodnja će se ponovo odvijati u Japanu, Kini i Rusiji.

Izvori tvrde da je projekat prebačen na Mazdinu arhitekturu sa pogonom na zadnje točkove (i pogonom na sva četiri točka), kao što je debitovao CX-60. To takođe znači da bi trebalo da budu dostupni redni šestocilindrični motori. Međutim, ne postoji garancija da će automobil biti ponuđen u Severnoj Americi.

Mazda 6 bi trebalo da ima sedmogodišnji životni vek sa dva fejslifta. Automobil bi mogao ostati u proizvodnji u Kini nekoliko godina nakon što se proizvodnja završi u Japanu. To je bio slučaj sa prethodnim generacijama.

SUV modeli i krosoveri

MX-30, mali električni krosover sa dometom koji bi se mogao opisati istom rečju, nije baš postigao veliki uspeh. Lansiran pre dve godine u Japanu, prvi serijski proizvodni EV brenda je usko povezan sa CX-30. Najveći problem je maksimalni domet od 200 km, uglavnom zato što je kapacitet baterije samo 35,5 kWh.

Mazda takođe nudi MX-30 kao blagi hibrid u Japanu i nekim drugim zemljama, ova varijanta se zove e-Skyactiv G. Mazda 3 i CX-30 su takođe upravo ažurirani sa ovim dvolitarskim motorom, zamenom za stari motor iste zapremnine na domaćem tržištu.

Kasnije 2022. godine trebalo bi da dođe do fejsliftinga, ali će MX-30 EV verovatno biti ukinut u SAD jer je njegova prodaja bila minimalna.

Zamena bi trebalo da koristi platformu koja bi trebalo da stigne 2025. Ime je Skyactiv EV Scalable Architecture.

Predstavljen u novembru prošle godine, CX-50 je poseban SUV za Severnu Ameriku. Proizveden je zajedno sa Corollom Cross u Mazdinoj i Toyotinoj fabrici u Hantsvilu, Alabama, SAD. Obim proizvodnje svakog modela biće 150.000 jedinica godišnje.

U početku je ova fabrika trebalo da proizvodi Mazdine terence i Toyotu Corollu. Ovi planovi su se promenili i Toyota je u julu 2019. godine rekla medijima da će njen model umesto toga biti novi SUV. Toyota je počela da proizvodi Corollu Cross u fabrici prošlog septembra, dok je Mazda ušla u proizvodnju nešto više od četiri meseca kasnije.

Iako je platforma Mazdina sopstvena, kompanija je rekla medijima u novembru 2020. godine da će postojati Toyotin hibridni pogonski sklop. Godinu dana kasnije, ova izjava je bila deo medijskih informacija Mazde USA jer je otkrila detalje i slike:

„U narednim godinama, CX-50 će se takođe nuditi sa elektrifikovanim pogonskim agregatima, uključujući tradicionalni hibridni model. Više informacija o našim elektrificiranim modelima će biti podeljeno kasnije”.

Dve opcije za pogon su najavljene u novembru prošle godine. Prva je Skyactiv-G 2,5-litarski četvorocilindrični motor koji proizvodi 190 konjskih snaga (139 kW) i 252 Nm, a njega smo testirali u modelu CX-5, a druga je Skyactiv-G 2.5-litarski turbo motor koji proizvodi 253 „konja“ (186 kW) and 434 Nm.

Za CX-50 je predviđen fejslift 2025. i naslednik 2028. godine.

CX-60, još jedan novi SUV koji će biti lansiran 2022. godine, namenjen je mnogim tržištima, ali nijedno nije u Severnoj Americi. Najavljen u martu, ovaj SUV sa pet sedišta dužine 4.745 mm je prvo vozilo sa svežom RWD i AWD arhitekturom.

Mazda je takođe predstavila svoje visokoefikasne redne šestocilindrične motore sa turbopunjačem u novom modelu. To su trolitarski benzinci sa tehnologijom blagih hibrida pod naponom od 48V kojima će se pridružiti 3,3-litarski dizel s istom hibridnom tehnologijom.

Proizvodnja je počela u Hofu fabrici broj 2 u prefekturi Jamaguči 11. marta. Ovo je bilo nekoliko nedelja pre nego što je CX-60 postao dostupan na svom prvom tržištu – japanskom.

Kompanija je medijima rekla u oktobru 2021. da će CX-60 biti uglavnom za Evropu i Japan, a Australija je takođe pomenuta kasnije.

Dostupan je i priključni hibrid u modelu CX-60. On kombinuje 2,5-litarski atmosferski četvorocilindrični benzinski motor od 141 kW i 261 Nm sa elektromotorom od 100 kW i 250 Nm. Obrtni moment ide na obe osovine preko osmostepenog menjača sa mokrom spojnicom.

Ovaj novi PHEV je Mazdin najmoćniji pogonski sistem do sada. Kombinovana snaga je 324 „grla“ (238 kW) i 501 Nm. Kapacitet baterije je 17,8 kWh, dok maksimalni domet u EV režimu iznosi 50 km. Od nule do 100 km/h potrebno je navedenih 5,8 sekundi, dok je maksimalna brzina ograničena na 200 km/h.

Mazda nije objavila specifikacije dizel motora sve do pre nekoliko nedelja. Trebalo bi da postoje dve verzije rednog „šestaka“ sa 3.283 „kubika“: 200 konjskih snaga (147 kW) sa pogonom na zadnje točkove i 254 „konja“ (187 kW) sa pogonom na sva četiri točka.

Životni ciklus Mazde CX-60 bi trebalo da bude sedam godina, uz fejslift predviđen za 2026. godinu.

Razlog zašto ovaj model nije dostupan u Severnoj Americi je taj što će Mazda umesto njega tamo ponuditi CX-70. Jednostavno rečeno, to će biti CX-60, ali modifikovan sa širim tragom točkova, promenama u stilu i različitim pogonskim sklopovima. Početak prodaje se očekuje 2023. godine.

Predviđen uglavnom za Japan, Evropu i Australiju, CX-80 je predstojeći veliki SUV, takođe zasnovan na novoj RWD i AWD arhitekturi kompanije.

Potvrđena je snaga četvorocilindričnog PHEV-a, a pretpostavlja se da će biti ponuđeni i šestocilindrični benzinski i dizel hibridni motori. Pretpostavlja se da će CX-80 zameniti CX-8 na relevantnim tržištima od kraja sledeće godine.

Još jedan veliki SUV biće uglavnom za Severnu Ameriku počevši od modelske 2024. godine. CX-90 će imati tri reda sedišta i redne šestocilindrične motore. CX-90 će naslediti CX-9 i šira je verzija modela CX-80.

AutoRepublika

(636)