AR pijaca klasika: Porsche 911 Speedster
Moram da priznam da nikada nisam bio veliki ljubitelj Porschea 911. Ne zato što je kao „unapređena Volkswagenova Buba““ ili da joj dodeljujem neku sličnu titulu koja mu se često pripisuje, već zapravo generalno ne volim „hladnoću“ nemačkih automobila, sa izuzetkom nekoliko Mercedesa koje je, gle čuda, dizajnirao Italijan. Ajde, oni raniji modeli i mogu da prođu „u mojoj knjizi“, ali kako smo ušli u osamdesete godine prošlog veka, gde je bezlična plastika zamenila prelepi hrom, tako je i meni 911 prestao da se dopada.
S jednim izuzetkom. Njegovo ime je 964 Speedster i originalno je debitovao u želji da nastavi tradiciju takvih konfiguracija koje je poslednji put još imao model 356. Poprilično sam se obradovao kada sam ga ugledao na sajtu za preprodaju „Bring a Trailer“ i odmah je jasno da je možda najprivlačnije izdanje ovog sportiste u istoriji.
Speedster je debitovao 1989. godine kada nam je Porsche podario novu generaciju modela 911 pod kodnom oznakom 964. Međutim, po mnogim karakteristikama je bio sličniji svom prethodniku (kodna oznaka 930) i debitovao je na Salonu automobila u Frankfurtu. Napravljeno je svega 2.102 jedinice, od čega je čak 641 primerak imao „wide-body turbo“ stil.
To nam govori da je pozajmio dizajnerske linije s modela indeksiranog kao 911 Turbo, koji kao što znamo pruža agresivniji stil sa širim krilima, iako Speedster zapravo nije imao takvu opciju. Pokretao ga je 3,2-litarski benzinac sa šest cilindara koji je razvijao 228 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. I pored toga je imao fantastične performanse za svoj period. Mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 5,7 sekundi i dostigne maksimalnu brzinu od 234 km/h.
Primerak iz naše priče je iz spomenute 1989. godine koja je u to vreme bila jedina za Speedster u ponudi (ponovo će biti dostupan 1994. godine). Jedan je od samo 823 primeraka koji su završili na američkom tržištu po ceni od 69.500 dolara (oko 166.077 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).
Trenutno se prodaje preko izložbeno-prodajnog salona Sandbox Motors u gradu Los Anđelesu unutar američke savezne države Kalifornije. Prešao je svega osam hiljada kilometara, a salon ga je kupio od privatnog kupca pre nekoliko meseci, detaljno osvežio i odlučio da preproda.
Dokumentacija pokazuje da se nije štedelo (doduše, teško da se na Porscheu tako nešto uopšte i može) i da je uloženo dosta novca da se otklone sve mane. To se pre svega odnosi na klima uređaj i još nekoliko sitnica na račun brave i elektronike za zadnju svetlosnu grupu.
Nismo sigurni koliko je ovaj automobil imao vlasnika imao do sada. Jedan od dokumenata kaže da je prodat na aukciji Barrett-Jackson 1999. godine za tadašnju sumu od 76 hiljada najmanjih zelenih novčanica (današnja 132.172 dolara). Ako je još uvek u rukama istog vlasnika, on će dobro unovčiti ovu investiciju pošto dva dana pre kraja aukcije najviša ponuda iznosi 200 hiljada „zelembaća“.
Šta da kažemo osim „alal vera domaćine“…
Zoran Tomasović
(280)
U ovakvom jednom sličnom sam se vozio, jedanput a i to mi je previše… Meni je to smiješno, pa i žalosno vozilo… Neka crvena koža unutra, prostora nigdje, glava viri iznad krova… K’o neka igračka…
Nisu imali na umu dinarski tip kad su konstruisali Porschea 🤣
Pun ih je logor bio u fabrikama dok je još rat trajao, ali nisu skontali da će i među tim genetskim kodom biti kupaca 😜
Vozač Poršea kad uđe u tvoj Berlingo misli da je u džambo džetu i verivatno se pita gde je King Kong koji bi to kupio 🙂
Nego kako sluša Mokka? Kad će test Mokka protivu Berlingo 🙂