Pojava električnih vozila sa lako zamenljivim baterijama može pomoći u rešavanju zabrinutosti oko nestašice materijala, troškova i vremena punjenja, kao i pravilnog upravljanja životnim ciklusom proizvoda potencijalno opasnog po životnu sredinu, piše Kloi Glin za Thematic Research, GlobalData.
Električna vozila (EV) su hvaljena kao rešenje problema korišćenja fosilnih goriva u vozilima od 1997. godine kada je Toyota lansirala Prius hibrid.
Od tada, tržište električnih vozila je dramatično povećano, sa samo par desetina hiljada prodatih jedinica u 2010. na desetine miliona u 2020. godini.
Međutim, uprkos rastućoj potražnji za električnim vozilima, potrošači su se borili sa troškovima električnih vozila i prilagođavanjem na duga vremena punjenja.
Pored toga, GlobalData predviđa da će verovatno doći do ozbiljnog, ali privremenog svetskog nedostatka baterija do 2025. godine zbog naglog povećanja potražnje za električnim vozilima i nestašice ruda skupocenih metala koji se koriste za baterije.
Prema GlobalData, putnički automobili i komercijalna vozila ubrzavaju rast industrije baterija, čineći 80% prihoda industrije do kraja ove decenije. Ali je verovatno da će doći do kratkoročnog povećanja cene baterija zbog ograničenja lanca snabdevanja oko sirovina.
Kineski proizvođač automobila Nio razvio je zamenjive baterije za električna vozila kako bi smanjio strah kupaca od nestanka baterije i smanjio vreme čekanja da se napuni baterija automobila, o čemu smo pisali u više navrata. Razvoj zamenljivih baterija za automobile omogućava kupcima da uđu, brzo zamene baterije i odu sa „zdravim“ i potpuno napunjenim baterijama.
Štaviše, potrošači više ne bi kupovali najskuplji deo električnog automobila (baterija) što bi smanjilo cenu za oko devet hiljada evra. Umesto toga, plaćali bi mesečnu pretplatu uzmeđu 140 i 250 evra, u zavisnosti od veličine baterije. Ovaj razvoj je uspešno implementiran širom Kine i širi se dalje. Nio se udružio sa Shellom na implementaciji stanica za zamenu baterija širom Evrope, počevši od Norveške.
Tržište zamenjivih baterija za automobile takođe bi moglo da igra značajnu ulogu u smanjenju trošenja baterija i potencijalno ublažavanju predstojeće nestašice. Na primer, primarne baterije će se na kraju istrošiti, a ova šema bi mogla da produži životni vek sekundarnih baterija ako se o njima brinu stručnjaci.
Tretman koji korisnici trenutno daju svojim baterijama će verovatno izazvati preranu štetu. Ako baterije poseduju, pune i održavaju kompanije kao što je Nio, to će verovatno optimizovati njihov životni vek, smanjujući potrebu za ranom zamenom baterija. Ovo bi takođe moglo pomoći u rešavanju problema odlaganja baterija. Baterije mogu da ispuštaju toksične hemikalije, a industrija reciklaže baterija još uvek zahteva određeni razvoj.
Produženje životnog veka baterija trebalo bi da smanji broj baterija koje se odlažu i postaju beskorisne pre nego što tretman recikliranja uzme maha.
Malo je verovatno da će svaki proizvođač automobila ponuditi zamenjive baterije do 2025. Radi lakšeg snalaženja kupaca, stanice za zamenu bi morale da budu široko rasprostranjene i da sadrže različite baterije za različite tipove vozila i proizvođača. Međutim, uspeh zamene baterija u Kini sugeriše da bi ovo mogla biti popularna inicijativa u Evropi, posebno uz pomoć Shella.
To će nesumnjivo imati finansijske koristi za potrošače, posebno za one koji traže najnoviju tehnologiju i željni da ažuriraju svoje baterije čim ona bude predstavljena. Iako je malo verovatno da će postati dovoljno mejnstrim da pomognu u smirivanju potražnje za baterijama u kratkom roku, one bi mogle da obezbede održiviji način za kompanije koje se bave baterijama da rade dugoročno.
AutoRepublika
(500)
“potrošači više ne bi kupovali najskuplji deo električnog automobila (baterija) što bi smanjilo cenu za oko devet hiljada evra. Umesto toga, plaćali bi mesečnu pretplatu uzmeđu 140 i 250 evra, u zavisnosti od veličine baterije… To će nesumnjivo imati finansijske koristi za potrošače …”
Ako baterija ima životni vek od 8 godina, znači da bi kupac (vozila bez baterije) kroz rent baterije za 8 godina platio izmedju 13.440 i 24.000.
Zaista je u pitanju korist za – potrošače, ali, do moga …
Bravo, baš sam posao da napišem isto.
Mišljenja sam da zamenljive baterije nemaju lepu budućnost.
Ove fiksne, su ugrađene u pod automobila, imaju nisko težište, zauzimaju manje koristan prostor.
Dok bi ove zamenljive, zbog sopstvene težine, a da bi se olakšala zamena morale da budu na dostupnijem mestu. Samim tim bi koristile dragocen prostor.
Zamenu bi radila stručna lica, koja koštaju, punjenje baterija bi radile firme koje moraju da zarade. Tako da bi cena te energije bila višestruko uvećana od bilo koje punjene na kućnoj struji.
Jednostavno skup pristup, u želji da se brže „dopuni“ auto.
Logično.
Ovo što radi kineski Nio su potpuno automatizovane stanice,Baterije su i dalje u podu vozila i prilično teške.Prednost je što punu bateriju dobiješ za manje od 5 minuta.
Koliko košta ta stanica i koji obrtni kapital mora imati – na lageru desetke i stotine baterijskih modula svaki vrijednosti više desetaka tisuća eura ? Misliš li da će biti na svakom koraku – točno tamo gdje ti treba ?
Samo se sjeti kakve su gužve na zimu kada ljudi mijenjaju pneumatike – najveći napredak za EV je potreban u brzini punjenja (za daleka putovanja) te dovoljan broj punjača (u gradu mogu i sporiji).
Ovdje imamo situaciju gdje tehnika nudi rješenje (negdje manje, a negdje više primjenjivo) ali onda ljudska pohlepa i strast z profitom sve to obesmisli 😳
Po ko zna koji put…