BMW-ovi automobili će posedovati kineski „veštački mozak“

Bavarski proizvođač luksuznih automobila, kompanija BMW razmatra mogućnost uvođenja neuromorfnih mikroprocesora koji bi u vozilu odigrali ulogu „veštačkog mozga“. Ove elektronske komponente svojom građom podsećaju na mozak čoveka, dok neuronske mreže stvorene na njihovoj osnovi rade stotine puta brže od konvencionalnih. 

U želji da ideju prevede u stvarnost, grupacija BMW se ortači s kineskom firmom zvanom SynSense. Portfelj proizvoda ove kompanije iz Azije uključuje neuroprocesore sa posebnom kamerom, a što može biti od koristi u smislu raspoznavanja pešaka i analize saobraćajnih dešavanja. Nije poznato kada bi se ovakav, neuromofrni procesor mogao pojaviti na nekom masovno proizvedenom vozilu.

Neuromorfni procesori su složene spravice koje poseduju neurone i ekvivalente sinapsi, organizovane u šiljaste, impulstne nervne mreže. Čipovi podržavaju metode „dubinskog učenja“ i ne zahtevaju prisustvo spoljne baze podataka. Karakteriše ih mala potrošnja energije i visoka brzina. Ali primeri njihove upotrebe u automobilima su tako malobrojni, da se mogu pobrojati na prste jedne ruke.

Tako je u 2020. godini, Mercedes-Benz je najavio početak saradnje s istraživačkim odeljenjem Intela koje se zove Intel Labs. Nemci su bili zainteresovani za kompjutersku neuromorfnu tehnologiju koja bi mogla u značajnoj meri unaprediti funkcije glasovnog upravljanja sistemom, kao i onim putem gestova. Sudeći po stavovima Intela, njihov čip je trošio hiljadu puta manje električne energije i radio je za 0,2 sekunde brže od konvencionalnog GPU-a.

Neuromorfni procesori su se ove zime po prvi put pojavili i na automobilu. Doduše, bio je to konceptni model Vision EQXX, koji je ovih dana u središtu pažnje i usled činjenice da je uspeo da prevali više od hiljadu kilometara bez druge dopune baterije. Za potrebe ugradnje u Mercedesov koncept, istakla se kalifornijksa kompanija BrainChip koja je obezbedila i hardverske i softverske uslove za funkciju sistema glasovnih, ali i komandi gestovima.

I iako trenutni nivo razvoja tehnologije omogućava da se tačnost određivanja fraze „Hey Mercedes“ poveća za nekih pet do deset puta, sama oblast neuromorfnog računarstva je još uvek u povoju, pa je sledstveno još uvek prerano govoriti o nekakvoj komercijalizaciji koja će verovatno uslediti.

U međuvremenu se i BMW takođe opredelio za sličan eksperiment, ali s idejom da neuromorfne procesore koriste u sistemima za poboljšanu vidljivost. Pričamo o kompjuterskom čipu zvanom Speck koju je razvila kineska firma SynSense, a koji kombinuje sliku procesora sa konvulacionalnom nervnom mrežom i kamerom na jednom čipu (SoC). Taj čip predstavlja asinhroni senzor koji reaguje na lokalne promene u osvetljenju koje prevazilaze determinisane granične vrednosti.

Posebna kamera registruje samo pokretne objekte, što je informacija koja se šalje jedino iz aktivnih piksela. Shodno tome, sistem SoC konzumira samo jedan milivat struje, dok je vreme kašnjenja na nivou od svega 0,005 do 0,01 sekundi. Takve spravice bi, teoretski mogle biti korišćene za detekciju objekata, prepoznavanje lica, praćenje pešaka i analizu saobraćajnih zbivanja. Međutim, u kojoj meri će neuromorfni procesori biti oslonac u BMW-u, ostaje nepoznato.

AutoRepublika

(627)