Zanimljivost dana: Ovo je najstariji Ford Mustang na svetu… I nakaza je

S karijerom koja traje već približno šest decenija, malo je reći da je Ford Mustang ikona i legenda za sebe. Debitovao je 1964. godine s relativno malim očekivanjima, pre nego što je postao kultni model i privukao preko deset miliona kupaca. Ono što je možda još impresivnije u celoj priči, jeste podatak da su ga svi voleli – mladi, stari, muškarci, žene, ljubitelji sporog krstarenja i performansi i sve ko još.

Generalna formula se nije izmenila od prvog dana, a to je kupe, fastbek ili kabriolet, motori sa četiri, šest i osam cilindara i bogat izbor modifikacija po ličnom ukusu kupca. U današnjem izdanje zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na najstariji Mustang na svetu i verovatno će vas iznenaditi kada ga ugledate na priloženim fotografijama. Da, on liči na Mustanga, ali je dvosed i nosi nadimak Shorty („Kratki“).

U jednom ranijem izdanju smo pisali o tome s kakvim dizajnerskim idejama je Ford svojevremeno eksperimentisao, a zatim i kakve sve karoserije su razmatrane. A kako je Shorty onda najstariji? Zar nismo još pre nekoliko godina pisali kako se onaj najstariji nalazi u muzeju Henrija Forda u američkoj saveznoj državi Mičigen?

Odgovor je potvrdan, ali je Shorty jedan od retkih koncepata koji je uspeo da preživi i pre nego što je serijska proizvodnja startovala.

Njegov kreator Li Ajakoka je originalno želeo sportski dvosed koji bi bio viđen kao duhovni naslednik prve generacije modela Thunderbird. Kada je Mustang dobio poslednje odobrenje sredinom 1963. godine, Ford je ručno sklopio oko 200 jedinica za testiranje, promocije i marketing.

Većina njih je završila pod presom, neki su prerađeni u trkačke primerke i takođe uništeni, a samo tri su preživela sa VIN brojem koji je neophodan da bi četvorotočkaš bio legalan za uličnu upotrebu. Shorty je jedan od njih, i kao što možete da vidite na priloženim fotografijama, ideja o dvosedu je još uvek postojala, čak i u vreme kada je odluka donešena da model sa četvoro sedišta bude onaj u masovnoj proizvodnji.

Posao je poveren firmi Dearborn Steel Tubing (DST) iz istoimenog grada gde je takođe sedište Forda. Zanimljivo je da je njima poslat kabriolet, a glavni inženjer je bio čovek po imenu Vinsent Gardner. On je imao dugogodišnje iskustvo u firmama kao što su Auburn, Budd i Studebaker, a sve je započelo sa skraćivanjem međuosovinskog rastojanja.

Ono je na serijskom modelu iznosilo 274 centimetara, a Gardner ga je smanjio na samo 228 cm. Od prednjih vrata pa ka napred, Shorty je ostao isti, ali je ostatak vozila naravno pretrpeo veće izmene. To se odnosi i na fastbek stil krova, koji će debitovati u serijskoj proizvodnji 1966. godine, dok je enterijer bio identičan, sa izuzetkom zadnjih sedišta.

Ispod haube se krio V8 motor čija je zapremina povećana sa fabričkih 260 kubnih inča (4,3 litre) na 302 kubnih inča (5,0 litara). Menjač je bio trostepeni automatski i snagu je prenosio na zadnje točkove, a preostala mehanička izmena se odnosila na modifikovano ogibljenje, zahvaljujući kojem je visina vozila snižena.

Automobil je zatim ofarban u crvenu boju i dobio zvanično ime Mustang III pošto je bio treći projekat koji je DST kompletirao za Ford. Na raznim salonima automobila se našao početkom 1965. godine, a neki mediji su najavili da je zbog velikog interesovanja, odobrena i limitirana serijska proizvodnja.

Ali s druge strane, kasnije finansijske analize će pokazati da kompanija nikada nije ni razmatrala takav potez. Matematika je jasna, pa u vreme kada je Ford prodavao svakog Mustanga kog je mogao da proizvede, nije bilo mesta za još jednu konfiguraciju koja je koštala DST čak deset hiljada američkih dolara (oko 87.080 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) da proizvede.

Shortyju se iznenada izgubio trag u maju 1965. godine kada je ukraden iz hangara koji je pripadao DST-u. Osiguravajuća kompanija je isplatila punu sumu odštete, a pronađen je sedam meseci kasnije nakon što je istragom otkriveno da ga je ukrao baš kreator Gardner u želji da ga sačuva od prese.

I to se nije ni trudio da ga sakrije već ga je parkirao u sopstvenoj garaži. Pošto je osiguravajuća kompanija Aetna već ispatila odštetu, automobil je pripadao njima. Da bi nadoknadili izgubljeni novac, prodali su ga privatnom kupcu i to jednom od zvaničnika Forda.

Ovaj ga je prodao 1968. godine čoveku po imenu Bil Snajder, a Shorty je zatim dugo godina korišćen za svakodnevni prevoz. Restauriran je tek 2013. godine posle čega je promenio vlasnika za sumu od 511.550 američkih dolara.

Kao što smo spomenuli, Shorty je jedan od samo tri Mustanga iz 1963. godine sa VIN brojem, što ga čini najstarijim primerkom ovog legendarnog četvorotočkaša. Ford nam nikada nije ponudio Mustang sa dvoje sedišta i verovatno nikada ni neće, čime je važnost ovog koncepta još bitnija u automobilskom svetu.

To je verovatno znao i sudija kod koga je dospeo slučaj Vincenta Gardnera, pa iako je priznao krađu, nikada nije osuđen za krivično delo. Možda mu je zaista tekla Fordova plava boja kroz vene kao i autoru ove priče…

Zoran Tomasović

(812)