Japanska prezentacija Mazde CX-60 donosi novu nadu za industriju

Japanski krosover Mazda CX-60 je debitovao pre oko mesec dana u Evropi i tako je postao prvi model ove marke na novoj platformi klasične postavke. Ali, tada je firma predstavila samo najpodesniju hibridnu verziju, onu za koju smatra da će najviše animirati Evropljane. Sada, kada je Mazda i u domovini predstavila novitet, u prilici smo da vam prenesemo značajno više informacija u vezi s atraktivnim azijskim četvorotočkašem!

Kući će se CX-60, inače dugačak 4,74 metara i s klirensom od 180 milimetara, nuditi u četiri izdanja. Bazična verzija predviđa implementaciju dobro poznatog atmosferskog četvorocilindraša zapremine 2,5 litra. Prepoznatljiv je po geometrijskom kompresionom odnosu od 13:1 i deklarisanom snagom od 188 „grla“, uz relativno skromnih 250 njutn metara najvišeg obrtnog momenta.

Identičan motor, ali blago ojačan (191 konjskih snaga i 261 Nm obrtnog momenta), je ugrađen i u prvi dopunjivi hibrid Mazde koji će nositi indeks e-Skyactiv PHEV. Električni motor je postavaljen između benzinskog motora i menjačke kutije i on proizvodi 175 konjskih snaga i 270 Nm.

Ukupna moć ovako koncipiranog pogonskog sklopa doseže cifru od 327 konjskih snaga i 500 Nm, na koji način ovakvo izdanje dobija titulu najsnažnijeg drumskog četvorotočkaša Mazde u istoriji.

Hibrid je opremljen litijum-jonskom trakcionom baterijom kapaciteta od 17,8 kWh, a koja je locirana ispod poda putničke kabine. Kada je puna trebalo bi da je dovoljna za 63 kilometra bešumne autonomije, uz dodatno ograničenje u vidu maksimalne brzine kretanja od 100 km/h. Dekarisana je potrošnja goriva od samo litru i po na stotinu kilometara, a kada napne sve raspoložive mišiće, do „stotke“ iz mesta ubrza za 5,8 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 200 km/h.

Promocija ovog krosovera je poslužila konstruktoru da po prvi put ugradi redni šestocilindarski turbodizel Skyactiv-D, koji krasi radna zapremina od 3,3 litre. Osmišljen je na temelju četvorocilindarske jedinice s 2,2 litra zapremine, što će reći da je prečnik cilindra zadržan na 86 milimetara, dok je hod klipa smanjen sa 94,3 na 94,2 mm, uz kompresioni odnos od 15,2: 1. U bazičnoj verziji novi motor razvija 231 konjsku snagu uz 500 njutn metara maksimalnog obrtnog momenta.

Na temelju turbodizela ne treba očekivati pravi, već lažni, pardon laki hibrid s oznakom e-Skyactiv D. Zasnovan je na sistemu koji funkcioniše na naponu od 48 volti (M Hybrid Boost). Električni dodatak pomaže sa 17 konjskih snaga i 153 njutn metara obrtnog momenta, a radi se o produženoj ruci (dodatnoj funkciji) sistema start-stop.

Trakciona baterija ima kapacitet od 0,33 kWh i nalazi se ispod sedišta kopilota. Dizel motor blagog hibrida je navijen na 254 konjskih snaga i 550 Nm. Zato je i maksimalna brzina nešto viša i iznosi 220 km/h. Do 100 km/h iz mirovanja stiže za 7,3 sekundi.

Sve četiri modifikacije sarađuju s istim menjačem. U pitanju je osmostepeni „automatik“ koji je nastao kao plod sopstvenog razvoja, to jest unutar Mazde. Poseduje tradicionalnu konstrukciju se četiri seta planetarnih zupčanika, ali umesto konvertora obrtnog momenta nudi vlažnu spojnicu. Slično rešenje koristi i AMG već neko poduže vreme.

Avaj, ranije plasirana informacija da će Mazda CX-60 posedovati permanentan pogon na sva četiri točka se pokazuje netačnom. Sistem zvan i-Activ AWD poseduje stalni zadnji pogon i višeslojnu spojnicu JTEKT koja povezuje prednju osovinu. Međutim, pošto spojnica uvek radi s predopterećenjem, genijalci iz odeljenja marketinga japanske marke su uzeli sebi za pravo da navedu da se radi o kontinuiranom pogonu na sva četiri kraja karoserije, što baš i nije tačno.

Krosoveri s oznakom Mazda CX-60 će se na japanskom tržištu naći u izlozima izložbeno-prodajnih salona domovine negde tokom jeseni. Međutim, u Evropi će biti moguće pazariti dopunjive hibride već tokom leta. Uzgred budi rečeno, očekuje se da se u gami pojavi barem jedna modifikacija s rednim šestocilindrašem koja sagoreva benzin. Nosiće oznaku e-Skyactiv X i nudiće radnu zapreminu od 3,0 litra. Sve pobrojane varijante pogona će biti implementirane i kod ostalih „velikih“ modela (Large Product Group).

Za kraj ćemo još reći da je u toku razvoj nove generacije arhitekture namenjene konkretno električnim vozilima. Nosiće naziv Skyactiv EV, a prvi automobili utemeljeni na istoj, trebalo bi da siđu s proizvodnih traka u nekom trenutku tokom 2025. godine.

AutoRepublika

(752)