Japanski SUV će u prvoj fazi tržišnog života biti ponuđen uz mogućnost izbora nekog od dva dostupna benzinska motora, dok će kasnije Mazda iz rukava izvaditi i elektrifikovane varijante. Pogon na sve točkove je sastavni deo i same uvodne modifikacije krosovera CX-50.
Nova, zapravo prva Mazda CX-50 je predstavljena prošlog novembra i želimo da podsetimo da je ovaj model s povišenim odstojanjem od tla namenjen samo kupcima s prebivalištem na severnoameričkom kontinentu. Proizvođač je dao javno obećanje kojeg se očigledno pridržava jer je bilo predviđeno da se proces masovne montaže organizovane u fabrici izgrađenoj u Hantsvilu u američkoj saveznoj državi Alabami, pod kontrolom zajedničkog poduhvata Mazda Toyota Manufacturing, započne u januaru.
Da bi fabrika profunkcionisala japanski dvojac je morao da uloži 2,3 milijarde američkih dolara, a u istom kompleksu se sklapa i atraktivan krosover namenjen američkom kupcu, a koji se zove Toyota Corolla Cross. Istovremeno, Mazdin CX-50 ima malo toga zajedničkog s modelom iz Toyote. Uzgred budi rečeno, fabrika u Alabami je dizajnirana da iz nje na godišnjem nivou izađe do 300 hiljada četvorotočkaša, što će reći 150 hiljada Mazdi i isto toliko Toyota. Ukupan broj ljudi koji se raduju primanjima s računa zajedničkog poduhvata a na ime redovne zarade, popeo se na četiri hiljade.
Avaa, nemamo informacije o kompletnim tehničkim specifikacijama Mazde CX-50 jer nisu javne i dalje, a kompanija je jedino navela da će u početku krosover biti dostupan jedino s atomsferskim benzinskim pogonskim sklopom koji najbolje opisuje fabrički indeks Skyactiv-G 2.5, kao i s turbo varijantom istog agregata. Oba motora će sarađivati sa šestostepenim automatskim menjačem.
Na primer, na lokalnom SUV-u s oznakom CX-5, ovi motori razvijaju 190 i 230 konjskih snaga, s tim da je logično, turbo motor potentniji. Rekosmo već da CX-50 nudi integralni pogon od početne varijante, dok se u ponudi nalazi opcija izbora režima vožnje. Novi krosover će kasnije pokušati da zavede kupce i kao hibrid.
Japanci su novitetu pokušali da podare što robusniji izgled, stil koji će navesti kupca i okruženje na pomisao da je vozilo prilagođeno eksploataciji u nedođijama, pa je tako krosover „profitirao“ kvadratnim „lukovima“ iznad točkova, a dobio je i masivne plastične oplate u donjoj sekciji karoserije. Ta plastika deluje rudimentarno, s obzirom da nije pacifikovana farbanjem u boju koja je upotrebljena i za lakiranje školjke.
Maska hladnjaka je crne boje baš kao što su i ivice zastakljenih površina. U unutrašnjosti se dizajner opredelio za uspravno postavljene ventilacione otvore, kompaktne kontrole klima uređaja i širokougaonog ekrana multimedijalnog ekrana koji izvire iz centralnog grebena. Lista opreme sadrži i stavku koju obično nazivamo staklenim panoramskim krovnim otvorom.
U međuvremenu, tokom narednih par godina, Amerikanci će moći da biraju i dva nova Mazdina SUV-a. Nosiće nazive CX-70 i CX-90, ali nema pojedinosti o njima. Barem ne za sada, izuzev informacije da će noviteti biti širokotrupna vozila, da se izrazimo terminologijom iz avionske industrije. Azijski brend priprema i premijere koje će omogućiti da se Evropljani ne osete zapostavljenim, pa tako treba očekivati prestižni krosover CX-60, isto kao i CX-80. Oni će debitovati na novoj platformi s longitudinalno (uzdužno) postavljenim motorom i zadnjim pogonom. Da, umalo da zaboravimo, te premijere će biti u kasnijem delu 2022. godine.
AutoRepublika
(1974)
Na neki način, šteta što se ovo ne nudi u Evropi. Mada, sa oba ova motora, zbog eko ograničenja, imala bi „prolaz nula“, iako je ovaj 2,5 turbo baš hvaljen po potentnosti.
Ja imam osjećaj da sve što vrijedi ima ban za Evropu…
Što rekao dr Šešelj „vaketa“ 😂