Intel gradi osam fabrika elektronskih komponenti u Americi

Uprava Intela namerava da uloži stotinu milijardi američkih dolara kako bi na noge stavila osam novih fabrika mikročipova na teritoriji Amerike. Šef ove grupacije, šezdeset godina star Pet Gelsinger želi da predvodi konglomerat u pohodu na ostvarivanje nekada uobičajene veličine i dominacije Intela. Međutim, to neće biti lak zadatak, posebno imajući u vidu da napreduje i azijska konkurencija.

Intel je tako u petak najavio širenje proizvodnih kapaciteta u sred krize u snabdevanju poluprovodnicima, uz izdvajanje ogromne fabrike koja bi trebalo da nikne u američkoj saveznoj državi Ohajo. Pored ideja vezanih za američko tržište, kompanija planira gradnju novih kompleska za proizvodnju i u Evropi, ali još uvek ćuti o kandidatima za lokaciju, što bi trebalo da se obelodani u predstojećim mesecima. Verovatno je da će Nemačka biti izabrana, a u tom kontekstu se pominju Drezden, Penzing i Magdeburg.

Samo na pomenutom lokalitetu smeštenom u Ohaju, Intel će upumpati u početku 20 milijardi dolara, što će doneti i tri hiljade novih radnih mesta, rekao je Gelsinger kog vidimo pored predsednika Amerike Džoa Bajdena na naslovnoj ilustraciji. „Investicija će narasti na sto milijardi dolara i osam fabrika čineći to mesto najvećim proizvodnim kompleksom na planeti.“

Intel namerava da se više uključi i na tržište uslužne, ugovorene proizvodnje. Grupa za sada neće preuzeti vođstvo zbog nedostatka čipova. Prema navodima u listu Wall Street Journal (WSJ), Gelsinger očekuje da bi problemi u snabdevanju čipovima mogli da opstanu u narednoj godini, a možda čak i do 2024. Proizvođači automobila i elektronike sada već hronično pate od nestašice i bivaju prisiljeni da zatvore sopstvene pogone.

Iz ove američke firme su objavili da bi fabrika pored Kolumbusa mogla krenuti s radom u 2025. Tamo će uhlebljenje naći sedam hiljada ljudi, samo tokom gradnje kompleksa. Partneri i dobavljači Intela, kao što su kompanije Air Products, Applied Materials i LAM Research su već izrazili interes i za sopstveno prisustvo u toj regiji, dok Intel namerava da uloži sto miliona dolara u partnerstva s obrazovnim institucijama kako bi ojačao istraživačke programe u regionu i kako bi animirao i doprineo razvoju novih talenata, izvestio je Wall Street Journal.

U prošlosti je konkurencija počistila Intel. Proizvođač čipova za grafiku Nvidia je nadmašila Intel u matičnoj državi i postala firma iz te delatnosti s najvećom tržišnom kapitalizacijom u 2020. godini. Prošle godine je i Samsung Electronics prestigao Intel, što smo shvatili nakon objave kvartalnih rezultata. Analitičari očekuju da Korejci zadrže poziciju i kada se budu saopštavalji svežiji podaci u kasnijem delu ove nedelje.

Više od dve trećine savremene proizvodnje mikročipova je u ovom trenutku skoncentrisano na Aziju. Ako se ostvari vizija Gelsingera, stvari će se suštinski promeniti. S najavljenim ulaganjem, Intel ponovo ide u prvi plan, ali je problem s tom idejom i taj što ni konkurencija ne spava, pa mnoge vlade planirau subvencije za postavljanje proizvodnje poluprovodnika u svojim zemljama. Samsung takođe ulaže, čak 200 milijardi dolara i to već u naredne tri godine u proizvodnju poluprovodnka. Između ostalog, gradiće i fabriku u Teksasu. Takođe, i najveći svetski uslužni proizvođač čipova, firma Taiwan Semiconductor Manufacturing, namerava da s istim ciljem uloži sto milijardi dolara.

Kako bilo, Gelsinger očekuje da se tržište elektronskih komponenti više nego udvostruči do kraja ove decenije. Intel očito želi svoj deo kolača, rekao je on izveštaču lista WSJ.

AutoRepublika

(282)