Istraživanje: Zašto će problem s elektronskim komponentama biti aktuelan i 2023.

Kriza u snabdevanju poluprovodnicima dobija sve dublje korenje. Potražnja za novim auotmobilima sve više premašuje proizvodne kapacitete, imajući u vidu mogućnost nabavke mikročipova, a situacija poprima takve razmere da praktično nema mesta optimizmu u osvit nove 2022. godine. U toku je period, momenat kada mnoge marke moraju da dubinski promisle o tome šta sve treba da preduzmu u smislu prilagođavanja zahtevima sutrašnjice.

Nema naznaka o skrom prevazilaženju delikatne situacije na tržištu novih četvorotočkaša a koju obeležava kontinualan deficit mikroprocesora, čemu su se diskeretno nadali pojedini stručnjaci iz oblasti automobilske industrije, i što su neretko javno i iznosili. Šef velikog Daimlera, Ola Kelenijus je nedavno upozoravao da će se problem protegnuti do kraja 2022. ili čak i do sredine 2023. godine, kada će izlaz početi da se nazire, a da čak ni tada nećemo biti na istom bezbrižnom nivou na kakvom je industrija bila pre par godina.

Sagledavanje realnosti otkriva činjenicu da tražnja značajno nadmašuje dostupnu ponudu, dok se najavljuje i dalji rast tražnje tokom 2022. i to ni manje, ni više nego za dodatnih 17%. Analiza koju je upriličila kuća specijalizovana u oblasti menadžment konsaltinga Roland Berger ne uspeva da sagleda kraj problema pre sredine aktuelne decenije. Jedan od vođa istraživačkog tima ove kuće Majkl Aleksander je ovim povodom objasnio:

“Nemamo na vidiku nikakva značajna unapređenja jer je usko grlo nastalo iz strukturalnih razloga koji se kriju u lancima nabavke kakvi su sada. Kriza u snabdevanju će zaći i u 2023. godinu, uz velike izglede da se nastavi i kasnije. Dodatni proizvodni kapaciteti koji su najavljeni, jednostavno nisu dovoljni kako bi se namirila tražnja.“

Nova generacija poluprovodnika je namenjena električnim vozilima i onim s naprednom opremom

Kako naglašavaju konsultanti, dva velika problema trenutno direktno u glavu pogađaju proizvođače. Prvi se tiče toga da su pojedine marke nagomilale ogromne količine mikročipova na zalihama, dok ih drugi nemaju ni za leka. Ovo je potpuno očito vrlo neetičko, odnosno nemoralno i nerezonsko ponašanje, ali je zakonito, s obzirom na nedostatak bilo kakve regulative koja bi to sprečila. Posledice ovako domaćinskog ponašanja su jasne i neizbežne.

Drugi razlog je još važniji. Uprkos ulaganjima u nove elektronske mreže i softver nove generacije, a koje se mere milijardama evra, veliki deo tražnje za mikročipovima se tiče onih iz starije generacije, na koji način se propušta da se kupcima ponude novije, modernije i efikasnije komponente.

Ovo pitanje praktično nameće pronalazak nekog kompromisnog rešenja, uz opasku da mnogi dobavljači elektronskih komponenti naglašavaju da je samo 5% od aktuelne proizvodnje mikroprocesora ono koje pokriva jedince nove generacije, dok je 95% proizvodnje ono koje se tiče praistorijskih mikročipova. U studiji se navodi da će elektronske komponente druge generacije biti namenjene naprednim sistemima vozačke asistencije, autonomnoj i poluautonomnoj vožnji, savremenim multimedijalnim sistemima i platformama konektivnosti.

Još je jedan problem koji dodatno komplikuje ionako zamršenu situaciju. On se tiče opredeljenja proizvođača da sve veći akcenat bacaju na proizvodnju modela visokih performansi, posebno misleći na segment naprednih električnih vozila. Na ovaj način se takođe ugrožava snabdevanje u proizvodnji hibridnih, kao i vozila pogonjenih motorom s unutrašnjim sagorevanjem.

Tomas Kirštajn, direktor firme Roland Berger, u kontekstu zaključaka analize je osetio potrebu da napomene sledeće reči:

„Proizvođači i komponentaši konačno moraju da shvate da su prinuđeni da pristupe izmeni filozofije kreacije automobila kako bi bili usklađeni s dinamičnim promenama u kapacitetu industrije poluprovodnika. Nesuvislo bi bilo od proizvođača da jednostavno čekaju da kriza prođe, jer to se neće desite samo od sebe. Situacija bi morala da ih prisili da redefinišu elektronsku arhitekturu vozila i preorijentišu je na kompleksne centralizovane sisteme. Za takav zahvat će im biti potrebno oko pet godina razvoja.“

Za kraj želimo da vas uputimo da obavezno pročitate i veoma informativnu i edukativnu analizu na temu aktuelne krize snabdevanja elektronskim komponentama.

AutoRepublika

(341)