Zanimljivost dana: Ferrari 330 P4 – nezasluženo zaboravljeni velikan

Pre nekoliko godina u bioskopima se pojavio film „Ford v Ferrari“ koji prati duel dva giganta na trci izdržljivosti održanoj 1966. godine. Pomalo očekivano najviše je prikazana američka strana viđenja, pošto je film ipak iz Holivuda, a istovremeno i automobilski mediji su najviše pažnje posvetili modelu Ford GT40. I ovde možemo da kažemo „pomalo očekivano“ jer svet ipak pamti pobednika, a tog dana u Francuskoj, to je svakako bio Ford.

Klasični primerci i moderne kreacije GT40-a su eksplodirali po pitanju cena i potražnje. U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na model Ferrari 330 P4 iz 1967. godine.

Primetili ste sigurno, on nije jedan od onih koji je izgubio od Jenkija godinu dana ranije, ali je 1967. godine doneo titulu italijanskoj firmi u ratu protiv favorizovanog rivala.

Svima nam je poznato da je Ferrari bio na krovu sveta tokom pedesetih i ranog dela šezdesetih godina prošlog veka. Nije postojalo to takmičenje koje stari Enco nije pokorio, ali je 1963. godine naljutio Forda posla propalih pregovora i dobio velikog konkurenta.

Ferrari je i dalje uspeo da pobedi na nadmetanju 24 sata Lemansa 1964. i 1965. godine, koje se tada smatralo najvećim na svetu, ali je iznenada poražen 1966. godine, gde niti jedan fabrički primerak nije ni završio trku. Njegov model 330 P3 je imao dosta mehaničkih problema, posebno po pitanju pregrevanja motora i menjača, pa je Enco naredio razvoj naslednika koji će popraviti sve mane.

Za posao se postarao inženjer Mauro Forgijeri, a kao rezultat je nastao prvi Ferrari sa tri ventila po cilindru. Glava motora je preuzeta sa bolida iz šampionata Formule 1, dok je direktno ubrizgavanje goriva razvio Lucas. Krajnji rezultat je bio benzinac sa dvanaest cilindara koji je razvijao oko 450 konjskih snaga, ali još bitnije, bio je veoma pouzdan.

Novitet je dobio ime 330 P4 i po dizajnu je jako ličio na svog prethodnika, ali je zapravo bio kraći. Ferrari je proizveo tri primerka, i to sve Berinette kupee, dok je jedan stariji P3 dobio novu mehaniku i bio poznat kao P3/4. Italijanska ekipa je takođe uspela da privuče i vozača Krisa Ejmona, koji je samo godinu dana ranije sa Fordom slavio na LeMansu.

330 P4 je testiran tokom vožnje na čak 560 krugova na američkoj stazi Daytoni, a upravo je i debitovao na ovoj lokaciji, i to na trci 24 sata Daytone. Od prvog do zadnjeg kruga Ferrari je u potpunosti dominirao i slavio, a tri primerka su zajedno prošli kroz cilj sa namerom osvete za identičan potez Amerikanaca u Francuskoj. O ovome smo ranije i pisali.

Ford je uzvratio dva meseca kasnije na Sebringu dok je Ferrari slavio na domaćem tlu, odnosno u Monci. Na naredne dve trke nijedan favorizovani favorit nije uspeo da pobedi, pa se opet spremao veliki duel na Lemansu. Italijani su se pojavili sa tri fabrička primerka modela 330 P4, i još nekoliko starijih primeraka razvijenih od strane privatnika.

Njihov glavni vozač Lorenco Bandini je postavio rekord staze tokom slobodne vožnje sa vremenom od tri minuta i 25,4 sekundi. Međutim, tokom kvalifikacija održanih dva meseca kasnije, Ford se pojavio sa značajno poboljšanim primerkom GT40 Mk IV, koji je bio nestabilan pri višim brznama, ali značajno brži nego bilo koji drugi automobil vožen na stazi.

Pol pozicija je pripala legendarnom Brusu Meklarenu sa vremenom od tri minuta i 24,4 sekunde, a među pet prvoplasiranih, čak četiri su bili Fordovi proizvodi (na drugom mestu se našao Fil Hil i njegov Chaparral). Najbrži Ferrari se nalazio tek na sedmoj poziciji sa vozačem Majkom Parksom.

Nije trebalo da prođe dugo vremena pre nego što je postalo jasno da samo kvarovi mogu da spreče Amerikance da pobede. Posle svega dva sata trkanja, vodeći Ej Džej Fojt u Fordu GT40 je već imao krug prednosti nad najbržim Ferrarijem. Do narednog jutra, Fojt je namerno usporio i lagano pobedio, a Ferrari se morao zadovoljiti sa drugim i trećim mestom sa preko pet krugova zaostatka.

Da li to znači da je 330 P4 bio neuspešan? Zapravo ne, pošto je do kraja sezone ostalo još čak sedam nadmetanja, od maksimalnih četrnaest, koliko je sezona izdržljivosti imala. Međutim, samo pet najboljih rezultata se računalo u generalnom plasmanu, pa iako Italijani nisu slavili do kraja sezone, skupili su dovoljno poena da osvoje šampionsku titulu konstruktora ispred Porschea i Forda.

Zanimljiv je podatak da je Ferrari preradio sva tri primerka modela 330 P4 u roudstere za trku u Velikoj Britaniji, a zatim i u takozvane Can-Am trkače na američkom turu. Jedan od njih je uspeo i da preživi i poslednji put je promenio vlasnika pre dvadesetak godina, za sumu od čak devet miliona američkih dolara.

Ali visoka vrednost je samo jedan od razloga zašto je ovaj sportista toliko bitan. Doneo je Ferrariju poslednju šampionsku titulu u kategoriji izdržljivosti, posramio je Amerikance na njihovom sopstvenom tlu, a mnogi ga smatraju najboljim trkačem u zlatnom periodu profesionalnog auto-moto sporta. Možda je izgubio jednu ili dve bitke od Forda, ali je svakako dobio rat.

Zoran Tomasović

(387)