Zanimljivost dana: Pinzgauer je planirao i civilni model za američko tržište
Svi mi koji smo odrasli na ratnom Balkanu smo se sigurno barem jednom sreli s čuvenim Pinzgauerom. Proizvodio se od 1971. do 2007. godine i pokazao se izuzetno popularnim i sposobnim za sve terene, do te mere da je bio omiljen kod vojnih jedinica širom sveta. Nekadašnja Jugoslovenska Narodna Armija je u svom vlasništvu imala 3.975 primeraka, u verzijama sa pogonom 4×4 i 6×6, a mnogi od njih su nakon vojne karijere prodati privatnim kupcima i prerađeni u kampere i ekstremne terence.
Pinzgauer se nikada nije prodavao na američkom tržištu i njegova civilna verzija direktno iz fabrike je bila veoma retka. Kompanija ih je proizvodila samo po specijalnoj narudžbi, ali malo je falilo da ulični model završi „preko bare“ u velikim brojevima. Ovo je priča o civilnom Pinzgauer koji su Austrijanci planirali prodavati Jenkijima.
Ne sumnjamo da je američka vojska i ranije dobavila određeni broj jedinica za testiranje, ali istorijske knjige kažu da je prva zvanična kupovina stigla tek početkom devedesetih godina. Tada je uvezeno dvadesetak primeraka, prvo za potrebe testiranja, a zatim i za korišćenje tokom sukoba na Bliskom istoku. Amerikanci su ipak imali svoje modele i to prvo Jeep, a zatim i Humvee, pa potreba za kupovinom stranog terenca nije ni postojala.
Kada je Pinzgauer zvanično debitovao 1971. godine, njegov proizvođač Steyr-Daimler-Puch (SDP) je već imao određeno iskustvo na američkom tržištu. Divizija Puch je uveliko prodavala skutere i gradske motocikle preko lanca prodavnica bele tehnike Sears.
Tržište laganih terenaca je eksplodiralo do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, sa vozilima kao što su Ford Bronco, Chevrolet K5 Blazer, Dodge RamCharger, International Scout i naravno celokupnim brendom Jeep. Takav trend je primetio i čovek po imenu Robert Jang, koji je u spomenuto vreme predvodio SDP-ovu američku diviziju.
On je kontaktirao čelnike svoje kompanije u Austriji i predložio im proizvodnju civilne verzije vojnog modela Pinzgauer 710. Međutim, brzo je dobio negativan odgovor, pošto bi se terenac morao prodati po ceni od čak 30 hiljada dolara (oko 112.800 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) da bi se opravdala investicija. Radi poređenja, spomenuti Chevrolet K5 Blazer je bio čak šest puna jeftiniji.
Ideja je na neko vreme pala u zaborav sve do 1980. godine kada je mala firma iz američke savezne države Teksas kontaktirala SDP sa istom idejom. Vlasnik ove firme se zvao Ed Rasel i njegova kompanija je izrađivala specijalne terence po narudžbi. Uskoro je osnovao novu firmu Pinzgauer of America i saznao da je austrijska divizija već razvila nekoliko prototipova u vreme kada je Jang želeo da ih uvozi.
Rasel je imao neke druge ideje, kao što su luksuzniji enterijer i po mogućnosti veći motor, a godišnja isporuka bi bila ograničena na oko hiljadu jedinica. Izrađena su dva nova prototipa u američkoj saveznoj državi Džordžiji i činilo se kao da će ova priča ipak imati srećan kraj.
Ali tokom jednog razgovora sa medijima, u ruke Rasela je dopalo izdanje uglednog magazina Car & Driver iz 1978. godine u kom je pisalo o tome kako su američki novinari imali prilike da testiraju vojni Pinzgauer. Većinski deo priče je bio pozitivne prirode, posebno onaj po pitanju vožnje u gotovo svim terenskim uslovima, ali istovremeno, magazin nije mogao ni da pređe pored nekih mana koje bi morale biti unapređene na civilnom modelu.
Naime, motor se nalazio između prednjih sedišta i emitovao je veliku buku i toplotu. Istovremeno, ovaj motor zapremine 2,7 litara je razvijao svega 99 konjskih snaga i bilo mu je potrebno preko trinaest sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h. Takve brojke su bile nezamislive probirljivijim Jenkijima, ali to je zapravo bio tek početak problema.
Za početak, novinari nisu mogli da sakriju iznenađenje koliko je Pinzgauer visok (čak 206 centimetara), pa još pritom i koliko je bio relativno uzan. Čak i oni sa opštim znanjem fizike mogu lako zaključiti da nije bilo potrebno mnogo, da bi neiskusan vozač mogao da uđe u krivinu, čak i samo malo brže, pa da potom završi s vozilom prevrnutim na krov.
Ovaj problem nije mučio samo austrijskog terenca već zapravo većinu terenaca na američkom tržištu. Jeep je čak morao da penzioniše legendarni model CJ (Civilian Jeep), koji je bio ulična verzija vojnog modela iz Drugog svetskog rata, baš iz tog razloga, o čemu smo ranije i pisali. Naravno, usledile bi tužbe protiv proizvođača, a novi zakoni po pitanju bezbednosti su označili da bi žrtve u većini slučajeva s lakoćom izlazili kao pobednici na sudu.
Ne znamo zbog čega se Rasel toliko uspaničio, posebno zato što se vojni Pinzgauer pokazao stabilnim, ali se iznenada povukao iz cele priče i prodao oba prototipa privatnom kupcu u Austriji.
Priča se ni tu ne zadržava pošto je novi industrijalac Robert Miler pokušao da nastavi s realizacijom inicijalnih planova koje je odnegovao sam Rasel tokom 1986. godine, ali s novim dizel motorom. I on je razvio još jedan prototip sa sličnim linijama kao što su to činili Raselovi prethodnici, ali nije uspeo da dobije potrebna finansijska sredstva od potencijalnih investitora.
Spomenućemo i činjenicu koja govori da je njegov primerak prototipa završio u rukama slavnog glumca Arnolda Švarcenegera.
U Sjedinjenim Američkim Državama postoji zakon koji dozvoljava uvoz svih vozila starijih preko 25 godina, čak i ukoliko se nikada nisu prodavali na ovom tržištu. To praktično znači da je Pinzgauer zvanično postao legalan na američkim putevima još 1996. godine, i s vremena na vreme se može videti u oglasima u kojima se za prenos vlasništva traži razumna cena.
Ipak, ostaje izvesan žal što Jenkiji nisu uspeli da vide čuvenog terenca u vreme njegove najveće slave u novom izdanju, a kako to obično biva, na tom planu su se isprečili razni državni zakoni…
Zoran Tomasović
(11828)
Puch G i Pinz i Lada Niva..nema dalje kada su terenci u pitanju. Mnogi naši kritičari vojske se sprdaju danas sa Pinzom,star je,nema oklop itd…Srećom naša vojska ih toliko i ne sluša,još se voze,lošiji primjerci se prodaju civilima…U Austrijskoj vojsci to je još uvijek glavno terensko vozilo u svim mogućim verzijama,oni ga se ne odriču. Što bi rekao pokojni Lazanski kada je 2000-ih obilazio tokom svojih vojnih avantura jednu Rusku jedinicu u Rusiji koja je postrojila dio tehnike i vidio da oni još koriste lake stare PVO sisteme kratkog dometa Strela….pa upita komdanta te jedinice kako to da još koriste… Pročitaj više »
Uaz, defender, ledkruzer, patrol, pajero,… Što se tiče ovih dole komentara, svaku riječ podržavam.
Da, nema dalje, jer nije bas da je tamo neki Jeep sinonim za terence, zar ne? 😉
Zavisi za koje potrebe, ako je to neki bogatun pa ga hoće za lov, onda sigurno. Ako ga moraš ubaciti u rudnik, gdje će da dijeli megdan sa damperima, onda Jeep (ni mnogi drugi koji tehnički zadovoljavaju) tamo nema šta da traži. Često zanemarujemo cijenu nečega a to je jako bitan faktor. Ima mnogo dobrih terenaca (svaki sa nekim svojim prednostima ali i mušicama) ali dobrih a povoljnih terenaca, jako malo
Ne znam cene ovako napamet, ali poprilicno sam siguran da je Jeep pristupacniji nego Mercedes G-Class koji je spomenut u 1. komentaru.
Pa i u prvom komentaru je Puch, iako tehničke skoro isti, on je upotrebljivo vojno vozilo, a mečka je skoro duplo skuplja i odavno je prestao da bude predmet bilo kakve normalne upotrebe. 😉
Ako cemo koristiti samo vojne verzije, onda je opet Jeep daleko pristupacniji od Pucha i Pinzgauera.
Po cijeni jeste i tu si u pravu.A i sa razlogom,mada mislim da su cijene Pinza po oglasima precenjene.To jeste dobra mašina za off road i kurčenje po bespuću ali preteruju brate sa cijenom,ne vrijede ti Pinčevi bas toliko pa da se na mijesc može popeti…moj ćaća je dva prevrnuo.Prvog je okrenuo na krov 1977 u lovištu Morović,jurio zeca po njivi..drugog je prevrnuo 1991 na Baniji kod Petrinje kada je izbjegavao protiv tenkovksu minu koje su zng postavile na cesti.
Ovo drugu prevrtanje ga je koštalo loma noge,gips,štake…brzo se vratio u stroj😁.
Zoki…tamo gdje će Pinz proći,Jeep ne treba ni pokušavati,ne samo Jeep,nego bilo koji drugi teranac koji ti padne napamet.Pinz je van asfalta bez konkurencije,na crtu mu može stati jedino divokoza…pod uslovom da je ovaj naš kozojebac Iznogud predhodno ne oplodi.
Vozio ga u JNA zvijer od aparata!
Ne sumnjam ja da je Pinzgauer odlican, ali reci da na mestu najboljih terenaca na svetu nema onoga koji je sinonim za terence (Jeep) je smesno.
Dobar je Jeep daleko od toga…ali pusti rode Holivud i filmove što to preduvaju da sve puca.
Mislim…seti se samo Pameli…kipela je😁.
Uh, kakvo je ovo vozilo …
Ostaće mi u „večnoj uspomeni“. Divokoza prava.
U vojsci ga je naš vozač i mehaničar (neka preteča Šumahera) nešto nabudžio pa nas je vozio 120kmh! Iskustvo koje se pamti, ateiste preobraća u vernike 😀
Vozio sam Pinzgauera u armiji. To je vozilo samo za bespuce. Na asfaltu je nestabilan i spor. Jednom sam slepovao TAMica kojem su blokirali zadnji tockovi. Sve do kasarne je ostavljao TAMic crni trag na asfaltu, a slepovao sam ga 10 km. U kabini ima tri poluge koje se ukljucuju po potrebi – blokirovka prednjeg diferencijala, blokirovka zadnjeg diferencijala i blokirovka centraljnog diferencijala.