Vlada bratske Papue Nove Gvineje očajnički traga za kupcem flote Maseratija
Kako bilo, nalazimo da je ovo jedna ozbiljna pikanterija pa prenosimo pisanje inostranih medija koji navode da je vlada ove države prinuđena da ih proda jer su kupljeni s namerom da posluže kao službena vozila za potrebe održavanja samita Apeca, koji je održan 2018. godine. Tada su plaćeni malo više od 123 hiljade evra, dok vlasnik sada zahteva skoro 100 hiljada evra po jednom vozilu, što može biti malo previše, a posebno ako se na tu cifru dodaju i troškovi prevoza i carine. U mnogim evropskim zemljama bi se zahtevala i ugradnja dodatnog hardvera za potrebe prečišćavanja izduvnih gasova.
Dobro, ustanovili smo da cena jeste povisoka, ali za verovati je da je to tačka podložna pregovorima, jer pitanje postaje urgentno za prodavca. Ministar finansija te zemlje Džon Pundari je samu kupovinu flote Maseratija opisao kao epsku grešku, preneo je lokalni list Post Courier, a niko u vladi nije pretpostavio da će biti tako teško prodati ta vozila nakon završetka događaja.
Teško je razumeti kako neko nije mogao da pretpostavi da će prodaja pod razumnim uslovima biti nemoguća, kada se zna da u toj državi ne postoji niti jedan diler Maseratija, pa shodno tome, niti jedan servisni centar koji bi mogao ovlašćeno i stručno obavljati usluge održavanja vozila i nabavke rezervnih delova.
Ta vozila su se i pre skupa pokazala kao izvor razdora, pa su se lideri vodećih zemalja Apeca ljutili zašto su vozila kupljena u Šri Lanki, da bi potom bila dopremljena širokotrupnim avionom na ostrvo. Neki politički lideri, poput premijera Novog Zelanda, su čak odbili da se voze razmetljvim sedanima, što zvuči kao naučna fantastika za ove naše vladajuće strukture koji fakultete završavaju brže nego Kinezi gradnju bolnica, što se neretko desi i za par dana.
Strasti je pokušao da smiri sam premijer Papue Nove Gvineje, prenose insajderi, govoreći da će vozila biti rasprodata brzo nakon završetka manifestacije, ali je bilo potrebno tri godine da bi bila otuđena samo dva primerka.
Zanimljivo je da novac na ovakve bestijalnosti troše vlade država koje nemaju sredstava za koliko-toliko dostajanstvenu putnu infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu stanovništva, pa čak ni pitku vodu u dovoljnoj količini…
AutoRepublika
(8841)
Možda bi kod nas mogao da se namesti neki tender i podoban uvoznik (barem u tome smo šampioni), pa da poreski obveznici Srbije pomognu i bratskim političarima Papue Nove Gvineje. Ionako smo uvek tu za pomoć „bratiji“.
Mito i korupcija, neko je dobio % od prodaje. Umesto da se kupi „racionalno i sa razumom“, potrosi se gomila narodskih para za nekolicinu politicara.
Ima toga svugde