Zanimljivost dana: Fiat je napravio najveći motor sa četiri cilindra na svetu

Živimo u vremenima kada je „popularno“ napraviti što manji agregat sa (pre)velikom snagom. Daleko od toga da ih neko voli, pa se svakodnevno mogu čuti kritike o tome kako takvi motoru nisu ništa manje ekonomični od onih velikih, a pritom značajno smanjuju svoj mogući životni vek. Ni sami proizvođači nisu oduševljeni, ali znaju da je jedino tako moguće ispuniti sve strožije zakone po pitanju izduvnih gasova.

Ali, nekada davno, posebno u periodu pre Drugog svetskog rata, je važilo ono nepisano pravilo da ne postoji zamena za zapreminu motora, a ako ste želeli veću snagu, bilo je potrebno samo da uzmete veći čekić i povećate zapreminu agregata. Videli smo automobile sa osam, dvanaest pa i šesnaest cilindara u serijskoj proizvodnji, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na najveći serijski agregat sa četiri cilindra,

Doduše, reč „serijski“ možda i nije srećno izabrana pošto su proizvedena samo dva primerka, a čast je pripala Fiatu i njegovom zaboravljenom modelu S76 Record iz 1910. godine.

Sve je započelo godinu dana ranije kada je nemačka firma Benz & Cie (prethodnik današnjeg Mercedesa) debitovala s modelom Blitzen Benz. Pokretao ga je ogromni 21,5-litarski benzinac sa četiri cilindra koji je razvijao 200 konjskih snaga, a francuski vozač Viktor Hemeri je za njegovim upravljačem uspeo da dostigne brzinu od 228 km/h.

Navedena brojka je bila svetski rekord i Fiat je želeo da ga nadmaši. Njegov model S76 je bio dugačak 3,7 metra, ali je posebnu pažnju privukla visina, neophodna da se smesti ogroman agregat. Iako i dalje sa četiri cilindra, zapremina je iznosila čak 28,5 litara, što je rekord koji stoji do današnjeg dana, u kategoriji za neki motor sa tolikim brojem cilindara. Razvijao je ukupno 290 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.

Prvi test je usledio krajem 1910. godine, a vozač Felis Nazaro je izjavio da je „Čudovište iz Torina“ (da, zaista je imao takav nadimak) nemoguće za kontrolisanje zbog mase koja je iznosila 1,7 tona. Godinu dana kasnije, italijanski proizvođač vozila je kompletirao i drugi primerak, a isporučen je ruskom princu Borisu Soukanovom.

Ovaj je zaposlio italijanskog vozača Pijetra Bordina da testira S76 na legendarnoj engleskoj stazi Brooklands Motor Racing. Bordino je izjavio da je automobil toliko nestabilan da je odbio da ga vozi pri brzinama većim od 145 km/h. Nakon dodatnih testiranja na Ostrvu, s ciljem da se poboljša aerodinamika, S76 je poslat u Belgiju sa novim vozačem i to Amerikancem Arturom Durejom.

Ovaj je dostigao 213 km/h, ali je takođe izrazio zabrinutost povodom nestabilnosti Fiata uslovljene verovatno visokom masom. Jenki je takođe odbio da pokuša da dostigne veću brzinu i obori rekord nemačkog rivala.

Početkom Prvog svetskog rata, trkačka karijera je „zamrznuta“, a italijanski gigant je rastavio prvi primerak i sakrio ga na sigurno mesto. Onaj drugi, koji je pripadao ruskom princu, je prodat privatnom kupcu u Australiji, a tamo je dobio novi motor iz kompanije Stutz i detaljno je testiran. Međutim, karijera je došla kraju početkom dvadesetih godina kada je uništen u sudaru.

S druge strane, prvi primerak je preživeo u delovima, ali je originalni motor uveliko izgubljen. Šasiju je kupio čovek po imenu Dankan Pitvej, a posle dugogodišnje pretrage je pronašao i jedan od šest motora koje je Fiat originalno proizveo, ali koji nikada nisu korišćeni.

Usledila je detaljna restauracija pre nego što je prikazan javnosti 2015. godine. Pitveju je u susret izašao i sam Fiat koji mu je isporučio tehnička rešenja kako bi mogao u sopstvenoj režiji da ponovo krerira neke delove koji su nedostajali originalnoj „mašini“.

Na kraju dana, S76 nije uspeo da obori nemački rekord postignut u kategoriji brzine kretanja, ali već više od jednog veka čuva jedan drugi rekord – onaj po pitanju najvećeg ikada proizvedenog motora sa četiri cilindra. A sama takva činjenica je impresivna, zar ne?

Zoran Tomasović

(5524)