Devet od deset Opelovih proletera strahuje da će ostati bez kore hleba

Apeli su urodili plodom za toliko da umesto nekadašnjih 500 radnika, zahtev za raskid radnog odnosa preda 1.200 ljudi. „Ali, ipak je očigledan veoma loš negativan trend među ljudima koji bi eventualno želeli da odu iz Opela, i to je posebno vidno od početka godine,“ kaže Vangeman u očajanju na virtuelnom sastanku koji je održan u okviru firme, preneo je nemački Handelsblatt, pozivajući se na više neimenovanih učesnika tog događaja. Novinari su tražili komentar, ali je Opel ostao bez želje da s medijima polemiše o internim sastancima.

Jedna stvar je sada više nego jasna. Vangemanov plan da Opel pre spajanja PSA i FCA grupacija, svede na optimalne dimenzije, s aspekta broja radno angažovanih duša, je očigledno propao. Stellantis je zaživeo negde sredinom januara.

Prema izvorima iz samog Opela, Vangeman je uslovio da proces smanjenja broja radnika teče sporije nego što je to mogao biti slučaj. Oni koji su se premišljali da li prihvatiti otpremninu i dobrovoljan odlazak iz firme, odustali su od toga i zainatili se nakon što su čuli Vangemanove pretnje otkazima. Nemačkoj marki nije pomogla ni aktuelna ekonomska situacija dodatno pogoršana globalnom infekcijom, pa je mali broj i alternativnih prilika na tržištu.

Sada je cilj uprave Opela prepakovan u smislu vremenskog okvira za realizaciju, pa je ideja da se kompanija oslobodi balasta viška ljudi do kraja tekuće godine, uostalom kako je izvorno i planirano. Kako bi se stvrari pokrenule s mrtve tačke, naglašeno je da će u fokusu procesa biti dva odeljenja: nabavka i proizvodnje, uz najavu da bi i drugi sektori uskoro mogli slično proći.

Jedna stvar je jasna, svako naznačeno odeljenje će biti temeljno pretreseno i oslobođeno „kadrovskog sala“. Bukvalno svaki zaposleni u tim sektorima je potencijalni kandidat za napuštanje firme.

Egzistencijalni strah zaposlenih u Opelu

Na stotine je ozbiljnih kandidata zaposleno u sektorima koji su prvi na udaru, i mnogi od njih se pitaju o kakvim se to uopšte dobrovoljnim odlascima radi, ako im se naglašava „po sto puta“ kako više nisu potrebni kompaniji. Tokom sastanaka radničkih sindikata, čak se povela priča i o neljudskim pritiscima koji se vrše od strane rukovodeće garniture, prenosi nemački list, sada se pozivajući na insajdere među proleterima organizovanim u sindikate.

Na primer, sve je više ljudi koji imaju ugovor o radu s Opelom, a kojima je potrebno ukazati psihološku pomoć. “Odlučno odbacujemo optužbe. Sprovođenje redukcije broja radno zaposlenih lica u firmi je na striktno dobrovoljnim osnova, ”kazao je Opelov portparol. Na ovaj ili onaj način, ali prema istraživanju koje je sproveo najmoćniji proleterski sindikat IG Metall, oko 90% zaposlneih je odgovorilo da su uplašeni da bi mogli ostati bez radnog mesta, što je osetno veći procenat od „sapatnika“ iz metalske ili elektronske industrije.

Kako bi se smanjio pritisak na zaposlene tokom procesa od kog uprava ne odustuje, a i kako bi se on istovremeno ubrzao, radnički sindikat predlaže da se pojača program delimičnog i ranog penzionisanja i da se on primeni na generaciju koja je starija od onih rođenih 1965. godine. Izveštaji govore o spremnosti Vngemana da se o ovome dalje priča.

U istraživačko-razvojnom centru Opela u centrali u Riselshajmu, primetna je zabrinutost da bi se formiranje mega-korporacije Stellantis moglo negativno odraziti na poziciju Opela, i da bi nemačka kompanija mogla izgubiti pravo da proizvodi laka komercijalna vozila, što bi eventualno bilo preneto na Fiat, navode izvori iz korporacije.

Međutim, nema konačnih odluka s ovim u vezi. Međutim, upućeni kažu da je Vangeman izjavio da se teži ojačanju značaja kompleksa u Riselshajmu, za početak, pokretanjem proizvodnje elegantnog premijum kompakta s oznakom DS4, a potom i dolaskom na svet nove Astre. Francuski model kreće u avgustu, dok se očekuje da se Astra zakotrlja s fabričkih traka kasnije tokom jeseni.

Za razliku od planirane rastuće proizvodnje, izgleda da će sivilo zahvatiti centar za istraživanje i razvoj u Riselshajmu. Ostali ne mogu iz ovoga da izvuku neke zakonitosti.

Kako bilo, pritisak u Opelu nastavlja da raste i to uprkos ostvarnom profitu od 527 miliona evra u 2020. godini. Prodaja Opela je u januaru i februaru spala za čak 31% na evropskom kontinentu, pa je tako isporučeno samo 70 hiljada primeraka vozila s polomljenom munjom na poklopcu prtljažnika.

AutoRepublika