Zanimljivost dana: I francuska vojska je imala svoj „Jeep“ Peugeot 203 RB

U današnje vreme kupci automobila su opsednuti „džipovima“. Kao i obično, proizvođači se trude da ponude što više modela, tako da prosečan poznavalac automobila ima problem da zapamti šta je sve u izlozima, mada, ni nama automobilskim novinarima nekada nije lako da ih sve popamtimo.

Napisasmo gore „džipovi“, jasno aludirajući na terence, iako današnji SUV modeli i krosoveri imaju manje izražene terenske sposobnosti od Yuga (verujte nam na reč, Yugo je izuzetan automobil za bespuća).

Do pre nekih trideset godina, terenci su bili pravi, a bilo ih je toliko malo u ponudi da su možda čak mogli i da se nabroje na prste. Svakako, u to vreme, terenska vozila su najčešće bila kupovana od strane oružanih snaga, a ponekad i od strane civila kojima su takvi modeli potrebni (lovočuvari, šumari, razne javne službe).

Najpoznatiji vojni terenac je svakako Jeep Willys, i o njemu je Zoki Tomasović pisao nebrojeno puta, kao i o njegovim „drugarima“ iz Rusije.  Willys je i bio inspiracija ostalim pionirima terenskog segmenta, na primer Toyoti Land Cruiser, koji pojedini članovi redakcije smatraju jedinim kvalitetnim modelom koji Toyota proizvodi, pored Yarisa, a koji prema njihovim rečima sam proizvodi gorivo za pogon, regeneriše svoje potrošne delove i plaća vlasniku da ga vozi.

Šalu na stranu, da se vratimo na priču…

Danas kao temu za zanimljivost dana obrađujemo Peugeotov model za sve terene, izrađen za potrebe vojske. U pitanju je model 203 RB, koji je tokom godina postao VSP  (“ Véhicule de Servitude Peugeot – Peugeot Service Vehicle ”).

Od početka osamdesetih godina prošlog veka, Peugeot je isporučivao model P4 za francuske oružane snage i posle četrdeset godina službe, ovaj model odlazi u penziju. Međutim, pedesetih godina Peugeot se borio da dobije ugovor za armijske potrebe, jer su u vojsci preferirali pod licencom proizvedeni Jeep Willys.

Posle oslobođenja 1944. godine, francuska armija je u svojim redovima imala Jeep Willys, ali problem s njima je bio što su u toku rata bili iznureni, amortizovani. Zbog toga francuska vlada angažuje Delahaye da projektuje nekakvo zamensko rešenje, što nije sprečilo druge proizvođače da okušaju sreću s razvojem terenaca.

Te 1949. godine je Peugeot uveliko radio na razvoju. Da bi ubrzao proces, koristio je delove sa postojećih velikoserijskih modela (motore, zadnje osovine i komponente sistema upravljanja). U ovom slučaju su delovi pozajmljivani sa kombija Peugeot 203.

Sasvim logičan izbor, jer osim što pozajmljivanje ubrzava proces razvoja, ono omogućava i znatne uštede. Naravno, uzor u dizajnu je bio Jeep. Vozilo je zvanično bilo namenjeno poljoprivrednom svetu, na koji način su Francuzi pristupili razvoju na sličan način onom koji je praktikovao Land Rover, sa zamišljenim jednostavnim i funkcionalnim terenskim automobilom.

Prototip 203 R, prepoznatljiv po maski sa šest otvora i dvostrukim farovima, testiran je od strane proizvođača početkom leta 1950. godine. Nažalost, njegova homologacija je došla prekasno (1951). U nedostatku interesa iz civilnog sektora, pa i vojnog, gde je nad njim prednost dobio model VLR Delahaye, Peugeot zaustavlja sve dalje razvojne akcije.

Put od 203 R do VSP

Projekat Peugeota za vojsku je „vaskrsao“ 1954. godine, nakon neuspeha Delahayea. Tada je proizvođač predstavio evolutivno rešenje nakon pretka, koje je dobilo indeks RA (agricultural – poljoprivredni). Peugeot je iskazao čvrstu nameru da stvori vozilo za sve terene.

Karoserija je redizajnirana, a takođe je odbačen Jeepom inspirisan stil.

Te 1954. godine vozilo je dobilo ime RB. Prepoznatljiv je po rešetki sa 7 proreza. Ispod haube je zamenjen motor 7 CV tipa TM sa 42 konjske snage, agregatom 8 CV tipa Tn sa 58 ili 65 konjskih snaga.

Tada vojska prepoznaje trud Peugeota i iskazuje interesovanje za 203 RB. Posle prvih testiranja, Peugeot isporučuje jedanaest modela VSP (nova oznaka 203 RB) za seriju intenzivnih testova. Bez obzira što se odlično pokazao na testovima, vojska je zbog uštede i zbog želje za brzim opremanjem voznog parka, usvojila model Hotchkiss M 201.

„Osveta“ Pežoa

Hotchkiss, u kojem je Peugeot od 1942. godine imao udela u kapitalu, i koji će na kraju otkupiti u celosti, predstavnik je kompanije Willys-Overland u Francuskoj. 1955. godine proizvođač se spojio sa kompanijom Delahaye, koja je tada bila u stečaju.

Prvo su uvozili delove iz SAD, a kasnije su dobili pravo da proizvode brojne komponente u Francuskoj, a takođe i da sklapaju Jeep Willys pod licencom. Bilo je potrebno da se sačeka februar 1981. godine, da bi se armija Francuske Republike odvojila od američkih modela, i da bi se uveo Peugeot P4 u službu, koji je u stvari trobojna verzija Mercedesa G klase.

Malo je čudno da čuveni francuski vojskovođa i državnik, premijer IV Republike i prvi predsednik V Republike Šarl de Gol, nije umešao svoje prste i da je insistirao da francuska armija ima model svog proizvođača, s obzirom na činjenicu da je propagirao suverenizam Francuske i njenu nezavisnost od NATO-a i Amerike.

Što se tiče VSP-a, proizvedeno ih je ukupno oko 10 jedinica. Dva primerka su ostala u armiji, dok su ostali vraćeni fabrici. Neki od njih su završili kao vatrogasna vozila.

Ako vam se svidela ova priča, da kažemo da se njome nadovezujemo na ono što smo nedavno pisali o vojnim modelima koji su razvijani za nesrećnu JNA, a takođe i o jednom tenku koji je bio predmet izvoza.

AutoRepublika

(3880)