1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Rat Rod – umetnost na točkovima ili hrpa lima bez ukusa?
Zanimljivost dana: Rat Rod – umetnost na točkovima ili hrpa lima bez ukusa?

Zanimljivost dana: Rat Rod – umetnost na točkovima ili hrpa lima bez ukusa?

780
5

Svi znamo šta su hot rod automobili, zar ne? Nastali su u Sjedinjenim Američkim Državama, praktično od samog nastanka četvorotočkaša, ali kao i sve drugo u životu, tokom jednog veka su se izmenili u velikoj meri, tako da su danas neprepoznatljivi. Ali, isto tako svaka odluka donosi alternativu, pa kada su hot rod modeli postali preskupi, “Jenkiji” su se okrenuli prema novom trendu nazvanom rat rod. Upravo ćemo o njima pričati u ovom izdanju zanimljivosti dana i preneti neka mišljenja u pogledu toga da li su reprezenti umetnosti ili pak neukusa.

Pa hajde da prvo posvetimo malo vremena njihovim prethodnicima, to jest hot rod automobilima. Njihova istorija vuče poreklo još iz vremena kada je prodaja i distribucija alkohola bila protivzakonita “preko bare”.

To ne znači da je narod prestao da pije i prodaje alkoholna pića, a za one koji su prihvatili rizik prevoza čekala ih je poprilična finansijska kazna. Vozači su počeli da modifikuju svoje ljubimce, pa je skidano sve što je nepotrebo uvećavalo težinu, a dodavani su veći i moćniji agregati.

Trend je nastavljen sve do pedesetih godina prošlog veka, a po mišljenju mnogih, idealni hot rod automobil je Ford Roudster iz 1932. godine sa Chevroletovim motorom s osam cilindara. Ali, vremenom je došlo do velikih izmena.

Klasični automobili su postali sve ređi, a hot rod klasa je od spartanske hrpe metala koju je u garaži mogao da sklopi svaki “majstor Mujo” (ili Mile) je nastajao skupoceni proizvod, čija vrednost često ime da pređe brojku od 100 hiljada dolara.

Na tržištu takođe postoje i mnoge firme koje proizvode nove školjke klasičnih automobila, ali je i dalje najpoželjnija originalna Fordova iz tridesetih godina. Od takvog automobila preživi jako malo originalnih delova, pa su šasija, celokupna mehanika i enterijer potpuno novi, pa visoka cena onda i ne iznenađuje previše.

Kako su se hot rodovi menjali kroz istoriju, tako su imali sve manje kupaca, posebno onih koji se nisu mogli pohvaliti sa dubokim džepom. I dalje je bilo moguće napraviti hot rod u sopstvenoj garaži, ali se svakako nije sijao od hroma i nove farbe.

Trend je brzo dobio na popularnosti. U periodu pre nastanka takvog trenda su postojali mnogi koji su smatrali da je originalnost najbolja i da je automobil koji je prekriven spoljašnom rđom, onaj koji pruža idealni karakter. U tom slučaju bi limarija bila prefarbana “prozirnom” bojom da se zaštiti, a četvorotočkaši su postajali sve ružniji i zapušteniji.

Rod & Custom Magazin je prvi put upotrebio naziv “rat rod” (“pacov”) u decembru 1972. godine. Od tada rat rodovi su sve ono što su i hot rodovi, ali sa suprotne strane, pa dok se jedan sija u izložbeno-prodajnom salonu, onaj drugi je namenjen za vožnju.

Možda najveća izmena između dva vozila je ona po pitanju mehanike. Dok se hot rodovi fokusiraju na modernije agregate visoke snage, rat rodovi se uglavnom mogu pohvaliti originalnim motorima gde dominira Fordov takozvani “Flathead” sa osam cilindara.

Naravno, na pitanja da li “pacovi” zaslužuju istu pažnju i poštovanje kao hot rodovi, obično dobijamo dva odgovora. Oni koji ih vole kažu da su hot rodovi zaboravili na svoje korene i da ih ova nova kultura vraća u period od pre više od jednog veka. S druge strane, postoji i ona grupa koja smatra da su samo hrpa nabacanog metala od strane vlasnika koji nisu u stanju da priušte pravi hot rod.

Nije naravno retkost ni da mlađarija startuje sa “pacovom” i na taj način nauči kako da samostalno napravi automobil, a onda jednog dana pređe na one skuplje primerke. Bilo kako bilo, kako vreme prolazi tako su rat rodovi sve prihvatljiviji na skupovima klasike i mnogi ih vide kao remek dela.

Kao veliki ljubitelj starijih automobila, moram da kažem i svoj komentar na ovu temu. Uvek sam cenio originalnost i smatram da svaka ogrebotina na vozilu ima priču iza sebe. Iz tog razloga sam uvek voleo opciju gde se originalnost sačuva tako što se prefarba bezbojnim lakom i definitivno cenim “pacove” i ono šta predstavljaju.

Ali, istovremenom sam ljubitelj i restauranih hot rodova, posebno onih gde je školjka i celokupna mehanika moderna kreacija. Ako ikada vidim hot i rat rodove, parkiranim jedan pored drugoga na skupu klasike, definitivno ću provesti dosta vremena zagledajući ih i diveći se svakom od njih.

Jer, ko kaže da moramo da biramo samo jednog pobednika?

Zoran Tomasović

(780)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
5 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Бранило

Занимљив текст . Код нас (Србија), била би немогућа мисија регистровати такаво возило . Баш бих волео да направим “rat rod ” од фиће 😉 или од тристаћа 😉

Stari Dejan

Hrpa lima bez ukusa ipak.

S mile

Mene odusevljava kreativnost, kako Hotroda tako i Ratroda. Naravno, ima onih koji mi se bas svide, i onih koji mi se ne svidjaju. Ali svakako ostaje trud i zelja vlasnika, ili majstora koji ga je modifikovao.

Samo napred, neka ih prave, menjaju… Promene menjaju svet, na bolje.

Harnovski

Cenim svaki pokusaj bekstva od uniformisanosti.

Yankee

Mnogo volim da vidim originalnu patinu prefarbanu bezbojnim lakom.