Zanimljivost dana: Čudne devedesete godine – Isuzu VehiCROSS

Period devedesetih godina prošlog veka je doneo velike promene u automobilskoj industriji. Započelo je stvaranje giganata i nestanak manjih samostalnih proizvođača, a nakon što su se terenci pokazali velikim uspehom na američkom tržištu, i ostatak sveta ih je prihvatio. Još jedan značajan trend je ponovo pokrenut u navedenom periodu, a to je bio retro stil.

Započeo je s vozilima kao što su Volkswagen „Nova Buba“, Mini Heč, Ford Thundebird i Chrysler PT Cruiser, a u jednom periodu se činilo da svaki proizvođač koji „drži do sebe“ traži inspiraciju u svojoj zlatnoj istoriji.

Sve to nas dovodi do jednog veoma čudnog terenca pod oznakom VehiCROSS, s kojim se Isuzu nadao da će preokrenuti svoju situaciju. On nije doneo neku retro revoluciju, ali je spadao među terence velikih mogućnosti i sa toliko specijalnim stilom da ga je bilo nemoguće ne primetiti, kada bi se pojavio na ulici.

Iako se Isuzu danas fokusira isključivo na terenska vozila svih dimenzija, kao i na dizel mehaniku, kompanija ima mnogo bogatiju istoriju. Ovaj brend je zapravo jedan od najstarijih japanskih proizvođača, i osnovan je još 1903. godine. Najveći momenti slave su usledili tokom šezdesetih godina prošlog veka, kada je debitovao model 117 Coupe. Njega je dizajnirao legendarni Đorđeto Đuđaro i u svoje vreme je, uz Toyotu 2000GT bio verovatno najpoželjniji automobil u zemlji izlazećeg Sunca. Kratku biografiju ovog četvorotočkaša možete da pročitate ovde.

Do ranih devedesetih godina Isuzu je tražio novog lidera po imidžu, ali je znao da on mora da bude terenac. Posao stiliste je poveren mladom Širu Nakamuri koji je tada bio zaposlen u evropskoj diviziji kompanije lociranoj u Briselu.

Da bi se uštedelo na troškovima, vozilo je moralo da deli što veći broj delova sa nekim od već postojećih modela. Za bazu je izabran onaj s oznakama Trooper, koji se širom sveta prodavao pod raznim nazivima (evropskim kupcima je sigurno najpoznatiji kao Opel Monterey). Koncept pod imenom VehiCROSS je debitovao na Salonu automobila u Tokiju 1993. godine dok je serijski model, bez značajnih izmena, stigao četiri godine kasnije.

Dok je dramatičan stil koncepta možda i bio očekivan, takav agresivan dizajn na serijskom modelu je šokirao mnoge. VehiCROSS je bio relativno kompaktnih dimenzija sa dužinom od tek nešto više od četiri metra, ali je masa iznosila 1,8 tona.

Nikada ranije publika nije videla tako dramatične linije, pa možemo da zaključimo da je VehiCROSS bio značajno ispred svog vremena. Isuzu je takođe pronašao novi način kako da ubrza proizvodnju. Dok su u prošlosti korišćene mašine izrađene od čelika, ovaj put je izbor pao na plastiku ojačanu ugljeničnim vlaknima. Na taj način organizovana, proizvodnja je bila jeftinija i značajno efikasnija, ali pri tom su mašine imale značajno kraći životni vek.

Isuzu i nije video problem u tome, pošto je VehiCROSS od prvog dana zamišljen kao specijalni model sa skromnim obimom proizvodnje, koji bi privlačio pažnju svojim imidžom. Planirana je godišnja isporuka od oko 2.400 jedinica.

Spomenućemo još nekoliko zanimljivih karakteristika, kao što je deo haube ofarban u crnu boju. Razlog za tako nešto je ležao u podatku da je sjaj od haube vozačima „išao direktno u oči“, a na ovaj način vidljivost bi bila daleko bolja.

Rezervna guma se nalazila na zadnjim vratima, što nije bilo neobičajeno za taj period, ali je čudan bio izbor proizvođača da se ona nađe zapravo s unutrašnje strane umesto sa spoljašne strane vrata. Enterijer je pozajmljen sa modela Rodeo i mogao je da se naruči samo u kombinaciji dve boje (crno-crvena i crno-siva).

Jedini motor u ponudi je bio 3,2-litarski benzinac (zapremina je kasnije povećana na 3,5 litara) sa 215 konjskih snaga, a prema testu magazina AutoWeek, mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 8,8 sekundi. Snaga se prenosila na zadnje ili na sva četiri točka preko četvorostepenog automatskog menjača.

Oni koji su imali prilike da ga voze su hvalili terenske mogućnosti, ali i udobnost i ponašanje u krivinama na asfaltu. VehiCROSS je takođe doneo nekoliko revolucionarnih rešenja, kao što je sistem koji analizira podlogu i šalje obrtni momenat na izabrane točkove. Dok je danas tako nešto možda normala, standard, u periodu od pre dvadeset i kusur godina se smatralo revolucijom.

Prodaja je startovala u Japanu 1997. godine, a u Americi dve godine kasnije. Kada ponuda bude obustavljena tokom 2001. godine, fabriku će napustiti ukupno 5.958 jedinica. Većina njih je završila „preko bare“ (4.153), a preostalih 1.805 primeraka je plasirano na domaćem tržištu. Pretpostavićemo da je ključni razlog za tako nešto ležao u veoma visokoj ceni od 31.045 američkih dolara, što iznosi oko 48.500 najmanjih zelenih novčanica prema današnjoj vrednosti američke valute.

VehiCROSS sigurno nije opravdao prodajna očekivanja. To se pre svega odnosi na japansko tržište gde su porez i registracija zahtevali visoke sume novca zbog glomaznih dimenzija i velikog motora. Ali, barem na kratko, svako ko bi video ovog terenca, jednostavno je morao da zastane i da ga zagleda, kada god bi se pojavio na ulici. A to je, čini nam se, i bio originalni plan Isuzua.

Zoran Tomasović

(4691)