Gama ruskih vozila s prednjim pogonom je ušla u proizvodnju tokom 1984. godine kada se hedžbek s troje vrata VAZ-2108 zakotrljao sa traka. Zatim je dve godine kasnije, tokom 1986. dodata i verzija s parom vrata više, i ona je dobila indeks 2109. Uzgred, postojala je tjunirana modifikacija ovog vozila, i ono je bilo označeno s RSI. Međutim, taj trzaj u “pravom smeru” se završio sa samo nekoliko sklopljenih prototip primeraka, ali je poslužio kao inspiracija za priložene rendere, uz dodatno pojačan doživljaj onim što je javnosti i automobilskoj industriji tog doba, pružio kultni model Lancia Delta HF Integrale.

Ma koliko možda, na prvu loptu, zvučalo neumesno, Deltu i rusku Samaru su krasile neke dodirne tačke. Kao što znamo iz istorije automobilizma, ruski proizvođač automobila je sarađivao sa koncernom Fiat, koji je pod svoje skute, od 1969. godine, stavio i marku Lancia. Zatim, Delta koja je poslužila kao direktan osnov za render je startovala svoju tržišnu karijeru tokom 1986. godine, dakle iste godine kada i pomenuti VAZ-2109. Naposletku, oba modela poseduju karoserijsku konfiguraciju s petoro vrata, koja se obično opisuje kao liftbek, a uz to je i sam stil sličan, to jest uglovit, oštar.

Projekat koji su na leđima iznele ruske kolege, nije utemeljen na običnoj verziji Delte, već na najsnažnijoj alternaciji među njima. Setićete se zasigurno legendarnog imena HF Integrale. Jasno, radi se o jednom od najboljih reli automobila dvadesetog veka.

Tako je Samara dobila šire lukove oko točkova, što je bilo nužno kako bi se u toj zoni smestili gabaritniji točkovi, širi branici, dok su montirana i dva para kružnih farova, umesto pravougaonih koje je koristila regularna, civilna verzija ruskog liftbeka. Tu je i spojler postavljen iznad zadnjeg prozora, a ni boja karoserije nije izabrana nasumično, već je naneta svetlo žuta nijansa, veoma slična onoj koja je primenjena na modifikaciji HF Integrale iz 1993. godine, a koja nosi sufiks “Giallo Ginestra”.

Automobil predstavljenog stila svakako zaslužuje moćnije motore od standardnih verzija. Najprestižniji agregat koji se ugrađivao u Toljatiju, to jest u Samaru, bio je onaj zapremine 1,5 litara i nosio je oznaku VAZ-21083. Razvijao je svega 70 konjskih snaga, uz 106 njutn metara maksimalnog obrtnog momenta.

Lancia Delta HF Integrale Evoluzione II (1993.)

S druge strane, tokom svoje istorije Delta HF Integrale je bila opremljena raznovrsnim pogonskim blokovima koji su s vremenom sve više dobijali na snazi. Poslednja verzija ovog modela, koja je dobila prefiks Evoluzione II, je predstavljena u junu 1993. godine i nju je pokretao dvolitarski turbo motor sa šesnaest ventila i 215 konjskih snaga vatrene moći. Maksimalni obrtni moment je bio na nivou od 314 Nm. Dodatno, najmoćnije Delte su bile opremljene i sistemom prenosa snage na sva četiri ugla karoserije, što je bio jedan od najprogresivnijih sistema tog vremena, pri čemu se 56% snage slalo na točkove ispred vozača,

Lancia Delta prve generacije se zadržala na proizvodnim trakama sve do 1994. godine, dok je Samara značajno unapređena tek 1997. godine i njena proizvodnja je bila organizovana čak do 2013.

AutoRepublika