Guru, izguraj mi se iz života!

Nema ni godinu dana, da je naš dragi prijatelj, živeo svoj san. Preko dvadeset godina, želeo je samo jednu stvar, da se susretne sa stvaraocima duhovnog blagostanja, izučavajući veštine meditacije, transcendentalne. Iako školovani ekonomista, vrlo zainteresovan za materijalno, on je osoba koja odiše smirajom i stabilnom energijom, bar mi je tako tada delovalo. Njega izvesti iz takta, ili ga samo bar malo „ubrzati“, beše zaista nemoguće. Svoje životne filozofije je rado delio, i tek ponekad bi neka doza „manijakalnosti“ došla na delo u vidu patriotizma, nacionalizma i naravno novo mu stečene istočnjačke filozofije.

Sve skupa, nikome nije bilo čudno što se priključio tom programu u Beogradu, ali svakako svi smo se iznenadili kada smo čuli da odlazi na (neku) Šri Lanku na šest meseci. Da, naš smireni i dragi materijalno-duhovno „inkorporiran“ kolega, koji iako godinama pohađa privatne časove engleskog jezika, objektivno ni jednu jedinu reč istog, ne razume.

Bilo je onog „ježenja“, pri rastanku nam sa prijateljem, bilo je one zdrave zavisti na hercu koji imaše za tako jednu odluku, bilo je puno suzdržavanja sa moje strane da ne „prolajem“ šta mislim o tome, no ipak bilo je jednostavno toplo i emotivno. Par dana smo svi sa nestrpljenjem čekali da se naš dragi budući predstavnik transcendetalne meditacije javi, da vidimo da li je dobro.

Znali smo da žene i muškarci nisu zajedno i znali smo da ima celodnevni program. Jedna kratka poruka petog dana sa ponekom slikom sobe u kojoj je bio… I deseti dan, dobro poznati glas sa srpskog telefona.

„Šta ćeš ti ovde?“- upitasmo ga.

„Vratio sam se, nije to za mene, sve ću vam pričati“ – kazaše nam on.

Grki su tamo zalogaji hleba

Ništa izgleda ne beše onako kako je on očekivao, od hrane, naroda, preko razumevanja supruge mu, i organizacije nastave koja beše puštana preko uređaja, odnosno koja beše emitovana kroz video klipove. Naime, veliki pokojni guru, nije želeo da se njegova reč i ideje parafraziraju i da se pokolenja igraju gluvih telefona, već je „mudro“ sebe ekranizovao i ljudi su prelazili po pola sveta, ulazeći u dogoročan podvig svog života da vide pokojnika na monitoru televizora.

Negde u tom trenutku, sam odlučila da više ne mogu da ćutim, i konačno sam i ja rado sa svojim prijateljem podelila svoju filozofiju, onu duboku, koja neguje veru u to, da svako od nas ima svoj put do otkrivanja dubokog unutrašnjeg samoregulišućeg faktora, kojeg apsolutno niko na ovom svetu ne može da te nauči, niti obuči i da su veštine ovih mudraca odlične na nivou agnosticizma, ali jezivo opasne na nivou učenja razno raznih, sektaških metoda autohipnoze i transa, koja nema ama baš nikakve veze sa meditacijom.

Našem prijatelju moje reče nisu prijale, no kao pravi komercijalista i ekonomista, pokušavao je da mi dočara argumentovano da su studije dokazale da se dva puta dnevno konzumiranje meditacije ovog Gurua, uveliko inkorporirala u kompaniju Opre Vinfri i da postoje ozbiljni predlozi za uvođenje u škole i fakultete.

Zainteresovana tim njegovim činjenicama, moje istraživanje je krenulo naravno preko platforme Scholar i nekako nikako nisam mogla da nađem te javno dostupne informacije na temu naučne potvrde u vidu blagodeti transcendentalne meditacije, no zato sam našla na njihovim sajtovima i društvenim mrežama, referencu koja se poziva na iste.

Kao devojka sam obožavala Oshoa, kao žena sam razumela njegovu percepciju života bolje, kao čitalac sam uživala u njegovim mudrim pričama. Za mene je on podjednaki filozof kao i Niče, dobar psiholog kao i što to beše književnik Dostojevski, dobar narator kao i Tolstoj, to su bili inspirišući momenti kod beskrajno simpatičnog, usporenog, sa preterano izbečenim pogledom u kitnjastim tradicionalnim odorama, gurua Oshoa.

I dok sam tako shvatila da se neću na Scholaru na tu temu preterano zadovoljiti, odlučila sam se za dobar stari Youtube i želela sam da vidim ko je taj pokojni duhovni vođa mog prijatelja.

Engleski jezik tog čoveka beše nepodnošljiv i nemoguć za razumeti, na to malo video klipova što sam našla, pošto je ostale očigledno njegova organizacija „zaključala“, da bi mogla da fakturiše ovim avanturistima koji prođoše pola sveta do njegovog Visočanstva „Ne znam engleski i nisam tu, a tvoj sam jedini vođa“.

Na mojim listama non-stop bi iskakako jedan kanal „Sadhguru“, pa „Sadhguru na srpskom jeziku“. I tako uđoh u višednevnu avanturu slušanja još jednog Gurua, doduše arogantnog ali nadasve mudrog, jednostavnog i filozofski nastrojenog na savršeno jasnom i tečnom engleskom jeziku.

Lako sam se oduševila, dosta stvari se i poklopilo sa mojim sistemima verovanja i vrednostima, bilo je lako prepustiti se kao nekad dobrim starim istočnjačkim doktrinama „Ja jesam….“ sve dok nisam shvatila da sam „ovo“ već negde čula ili da sam taj neki specifičan gest ili „mimiku“ negde videla.

Lako sam „izguglala“ Sadhgurua i odista on beše učenik Oshoov, te mi postaše jasniji njegovi uticaji na Sadhgurua, i određena doza imitiacije postaše mi jasnija i prihvatljivija, kao neko legalno nasleđe.

No, vremenom njegovo slušanje mi posta sve zamornije a posebno kada u sve to inkorporiraše svoj „unutrašnji inženjering“ kao tehniku – „sedi u ćošak, jedna ruka na čelo, druga na vrat, noge prekrsti, drndaj mantre i prepusti se“. Naravno, malo karikiram ali to je otprilike poenta.

Kao i uvek, dok beše dobar filozof beše mi interesantan, kako krenuše o tehnikama i idiotskim mantrama, tako se tu moj put impresioniranosti sa istim završavao.

Ali ganulo me nešto i htedoh da se podsetim dobrog starog Oshoa, no prvo na šta sam naišla beše ovaj snimak:

„Au, ko je to jebeno uopšte I bio Osho? Kako je moguće da se nikada nisam bavila kredibilitetom ovoga čoveka” – pomislih tada u sebi.

I tako je krenula moja potraga za odgovorom na pitanja:

Ko su veliki Gurui današnjice (pošto delaju i kao “pokojnici“) iliti takozvane „New Age“ religije?

I zašto svi vole automobile marke Rolls-Royce i časovnike marke Rolex?

Osho

Sve što bih o Ošou kazala, i da je vrstan pripovedač i filozof i da ima terapijsko delanje shodno svojim verovanjima i da je prvenstveno jezivo učen čovek bio, koji je odista svaku religiju proučavao i na svom putu duhovnosti napravio svoju ličnu „pitu“ od sastojaka koje je zgotovio, bilo bi uzaludno nakon ovog video klipa. Retkog, koji je dosta i kasno pušten u etar.

Najčešći korisnici njegovih usluga behu kao i uvek oni najlakši za manipulisanje, „ranjivi“ po milion osnova i oni su lako postali žrtve. Moj veliki heroj (posebno dok sam bila devojka) beše u stvari ništa drugo do kontroverzan biznismen, koji bi izlazio dva puta dnevno u svojim „Rols Rojsovima“.

Fanatično je voleo skupe satove Rolexe, koje bi uvek virile ispod njegovih mantija. Uzgred, u to vreme, imao ih je svega 96, a to je bilo krajem osamdesetih godina prošloga veka. Imao je svoje kampove, ogromne, koji su brojali hiljade i hiljade njegovih „učenika“, posebno u SAD.

Oni bi ga doslovce tretirali kao Boga. On je bio njihov „Master“. Njegove „vežbe blagostanja i tehnika za spoznaju meditacije“, predstavljale su spoj jezivo degutantnih vežbi, koje možete videti i sami u iznad postavljenom video klipu. Osho je ove vežbe nazivao: „Dinamičnom meditacijom“. Polaznici njegovih kurseva su imali određena pravila igre: svi su morali da budu obučeni u crveno, a oko svog vrata su imali ogrlicu sa priveskom na kojem je bila slika njihovog „Mastera“.

Nakon pola sata nestvarnog „kardio“ treninga koji je uključivao i oponašanje dečijih histerija, odnosno tantruma, njegovi polaznici, navodno su ulazili u faze „mira“.

Naravno, kao obožavano biće u svojoj zajednici, često je „uzimao“ mlade devojke da im pruži „malo mira“.

Sadhguru

Brilijantan, drčan, jednostavan, učen, i jako zabavan, zasnovao je svoju filozofiju na jogi, učvršćujući je na putu ka meditaciji koju je nazvao Unutrašnji inženjering. On je jedan od onih modernih Gurua koji zove sve svoje pristalice da se „suscribe“.

Njegova organizacija Isha je čak u oktobru prošle godine organizovala kurseve u Beogradu, cena sitnica Mini Ašram u danu za 650 evra. Isha fondacija svoje osnivače obavezuje raznim zahtevima o tajnosti, za svoje „Prosvetljenje“ bukvalno trebaju da izdvoje pravo bogatstvo.

Jednom kada uđete u njegovu organizaciju postaćete i oni koji nonstop čiste i rade, jer on veruje u moć telesnih aktivnosti, a njegova percepcija joge je nadasve čudna.

Guru je takođe i bio optuživan za ubistvo svoje supruge, koju je brzo zamenio mlađanom aktivistkinjom. Dosta jednostavno je objasnio da je njegova žena „otišla“ u sred meditacije.

„Pokojni“ guru

Kako kaže naša izreka o pokojnicima samo najlepše.

Što se našeg prijatelja tiče, putevi su nam se razišli. I kao što je to bio slučaj sa njegovim „vođom“, teško je nalazio sklad između materijalnog i duhovnog. Njegovo biće još nije spoznalo, niti odgovorilo na tu jednostavnu jednačinu, a kamoli dosegnulo do nivoa meditacije. Ponašanje mu i dalje ide na ruku i barem deluje kao da „lebdi“, metar iznad zemlje.

Mistika je u nama samima

Bojite se smrti ili odbijate da o njoj mislite… Osećate se neispunjeno, ne možete da uhvatite vezu sa Univerzumom….

Ne jurite gurue! Jurite sebe!

Na putu samospoznaje, pre će vam i najviše će vam pomoći neka dobra psihoanaliza i dobar psihoterapeut, ali znajte da svoj put krčite sami, niko to ne može da uradi umesto vas.

Gurui su opasni i manipulativni, posebno što se rabe onim najvišim što svaki čovek može da spozna sam, a to je Transcendentalni Um koji stvara meditaciju, tu ne trebaju ni mantre, ni specifične tehnike disanja, niti imaginacije, treba vam samo da se aktivira unutrašnje čulo, ono koje zna da je deo, deo nečega većeg, pa neka ga i zovemo Univerzumom, to je onaj deo koji je jednostavno TU i koji živi…

Ne treba vam „mistično“, samo ćete investirati jezivo puno novca da bi vam neko uništio život, bukvalno. Mistično je u svakome od nas već tu, samo mu se okrenite.

Ružica Majkić

(5046)