Почетна Istorija Zanimljivost dana: Oldsmobile Aurora – poslednji neuspešni pokušaj da se sačuva marka
Zanimljivost dana: Oldsmobile Aurora – poslednji neuspešni pokušaj da se sačuva marka

Zanimljivost dana: Oldsmobile Aurora – poslednji neuspešni pokušaj da se sačuva marka

3.03K
6

Gašenje marke Oldsmobile, 2004. godine je označilo da najstariji aktivni američki brend više neće postojati. Premijum divizija kao profitni cetnar General Motorsa je takođe jedan od retkih svetskih entiteta – proizvođača koji je poslovao tokom tri veka (19., 20. i 21.) zajedno sa Peugeotom, Tatrom i MAN-om. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo se osrnuti na model Aurora sa kojim se Oldsmobile nadao preokrenuti sopstveni položaj na tržištu.

U ponudi General Motorsa, ova marka je zauzimala veoma bitnu poziciju. Njeni kupci su uglavnom bili u svojim četrdesetim godinama i njihove potrebe, sportski Pontiac više nije zadovoljavao, a istovremeno još uvek nisu bili spremni da pređu na skuplji i luksuzniji Buick.  Reputacija kompanije je uglavnom izgrađena na inovacijama. Oldsmobile je bio prvi brend sa pokretnom proizvodnom trakom (nešto šta se danas nezasluženo pripisuje Fordu) i pionior sa automatskim menjačima još 1939. godine kada je debitovao čuveni Hydra-Matic Drive.

Tokom pedesetih godina kompanija je prezentovala Rocket V8, jedan od prvih modernih agregata na svetu, dok je model F-85 Jetfire iz 1962. godine bio prvi serijski automobil na svetu sa turbo punjačem. Model Toronado je takođe bio prvi masovno proizvedeni američki automobil sa pogonom na prednje točkove.

Prodaja je bila posebno impresivna tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Cutlass bio najprodavaniji model u Americi, ali su se tada desila dva velika momenta koja će oštetiti reputaciju.

U navedenom periodu svaka divizija General Motorsa je još uvek proizvodila sopstvenu mehaniku, a veliko interesovanje za Oldsmobileovim automobilima je rezultiralo da kompanija nije mogla da proizvede dovoljan broj primeraka. To se posebno odnosilo na 5,7-litarski benzinac pa su mnogi modeli potajno dobili motor identične zapremine iz Chevroleta. Vlasnici su otkrili podvalu tek kada bi kupili Oldsmobileove delove i shvatili da oni ne mogu da se ugrade u automobil. Usledile su tužbe pre nego što je General Motors bio primoran da isplati odštetu. Drugi veliki skandal se desio i sa dva dizel motora (4,3 i 5,7 litara), čiji se kvalitet pokazao izuzetno lošim.

Ipak, to nije uspelo da smanji prodaju i 1985. godine Oldsmobile je zabeležio rekordni broj kupaca sa čak 1.066.122 isporučenih jedinica. Ali samo četiri godine kasnije, kompanija se nalazila u rasulu zahvaljujući pojavi prvih japanskih premijum marki kao što su Acura, Infiniti i Lexus. Oldsmobile je znao da ne može da preživi bez radikalnih promena pa je sva pažnja posvećena na novi model Aurora.

On je pratio strategiju spomenutih japanskih rivala, a sve je započeto tako od stila. Tokom osamdesetih godina, određene modele Chevroleta, Pontiaca, Oldsmobilea, Buicka i Cadillaca je razlikovala samo oznaka, pa Aurora nije smeo da liči na automobile s kojim je delio platformu (Buick Riviera i Park Avenue i Cadillac Seville i DeVille).

Na taj način očekivanja su bila da bi kupac posetio salon, ako ni zbog čega drugog, onda zbog posebnosti, pa čak i ako ne potroši novac na Auroru to će uraditi na neki drugi model kompanije. Aurorin prelep stil je takođe trebalo da igra ulogu i među onim kupcima sa dubokim džepom koji bi ponovo bili ponosni da voze ovaj brend.

Ne samo što je dizajn bio potpuno nov, već su i ostale karakteristike morale nadmašiti spomenute blizance sa identičnom arhitekturom. Aurora se pokazalo impresivno na bezbednosnim testovima i nadmašila je standarde sa lakoćom. Pažnja je zatim posvećena i mehanici, a za bazu je preuzet legendarni Cadillacov 4,6-litarski Northstar agregat.

Inženjeri su snizili zapreminu na 4,0 litara, a snaga je iznosila 250 “konja” ili svega šest “grla” manje nego daleko skuplji Lexus LS400. Pogonska sila se prenosila na prednje točkove točove preko četverostepenog automatskog menjača dok je ubrzanje do 100 km/h iznosilo 8,2 sekunde. Visoke ocene medija je dobio i enterijer i nijedan drugi automobil u sličnom cenovnom rangu se nije mogao pohvaliti sličnom opremom.

Aurora se zvanično pojavika u prodaji tokom 1995. godine po početnoj ceni od 31.370 američkih dolara (oko 53.440 zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca). To je bilo daleko više nego bilo koji drugi Oldsmobile, ali istovremeno daleko manje nego konkurencija. Primer radi, čak i najjeftiniji premijum “Japanac” sličnih dimenzija Acura Legend je koštala 38.900 američkih dolara (današnjih 66.300 zelembaća), a Infiniti Q45 i Lexus LS400 još i više.

U svojoj prvoj godini, ovaj model je pronašao oko 45.677 kupaca. Nažalost, naredne godine Oldsmobile podiže cenu, a prodaja biva prepolovljena. Iako će se ona oporaviti 2001. godine, kada je debitovala osvežena druga generacija, samo desetak meseci kasnije General Motors je najavio gašenje cele Oldsmobile divizije. Upravo je Aurora bila poslednji automobil koji je kompanija proizvela kobnog 29. aprila 2004. godine.

Na kraju, postavlja se pitanje da li bi Aurora spasila kompaniju da se kojim slučajem pojavila ranije u prodaji, ili da je možda koštala manje novca. Pitamo se zašto Oldsmobile nije pratio identičnu strategiju i sa jeftinijim modelima kao što su Intrigue i Alero. Čini nam se da se tržište jednostavno izmenilo u velikoj meri i da mesta za brendove koji su “ni na nebu ni na zemlji” jednostavno više nije bilo.

Ista sudbina je kasnije zadesila i Pontiac, Saturn i Mercury dok je Buick opstao samo zahvaljujući uspehu u Kini. Oldsmobile Aurora možda nije uspeo u svojoj nameri, ali je otišao u istoriju kao veliki pokušaj za poslednje zbogom.

Zoran Tomasović

(3033)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
6 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Sebastian L.

Zorane, hvala na ovom osvrtu na Oldsmobile Auroru – po meni jednu od dizajnerski najupečatljivijih limuzina poslednje decenije 20.veka. Uz sve pohvale prvim modelima Lexusa, Acure i Infinity-ja sa kojima su Japanci nastupili na USA tržištu, ipak mi je čudno da uprkos dobrom dizajnu, uporedivim performansama i konkurentnim cenama nijedan američki predstavnik u ovoj klasi skoro da nije dočekao početak 21.veka a i oni koji su dočekali su mi uvek u narednim iteracijama izgledali lošije od modela koje su menjali. To se po meni odnosi i na Cadillac Seville (i naslednika STS), Dodge Intrepida (i naslednika Magnuma), Buick Park Avenue/Rivieru (i… Pročitaj više »

Yankee

Licno mislim da su se jedinostavno promenila vremena i da takvi brendovi (Pontiac, Oldsmobile, Mercury, Saturn, itd) jednostavno nisu mogli da opstanu. U vreme kada su takvi brendovi nastali bilo je ok prodavati obicnog Forda, Chevrolet i Plymoutha bez ikakve opreme, ali vremenom kako je tehnologija napredovala tako su i ti manji auti u “radnickoj klasi” poceli sve vise da se mesaju ovim skupljim. Mislim da je problem za Oldsmobile nastao jos pre dolaska Japanaca, jer su se Chevrolet i Pontiac sve vise mesali u njegovu klasu. Tokom 1940-ih i 1950-ih je bilo ok ne nuditi nista na najjeftinijim autima… Pročitaj više »

Yankee

Inace, jedan stariji tip koji radi u mojoj firmi ima Buick Park Avenue sa supercharged V6 motorom. Auto izgleda neverovatno dobro cak i za danasnje standarde, pravi sleeper.

Bungi

GM kao najveći od američke trojke poslije velike naftne krize nije ništa naučio. Ogromne limuzine velikih kubikaža, relativno kvalitetna ali zastarjela auta, gotovo identičnog izgleda prodavana pod više različitih marki.Pojavom japanaca dolaze modernija, manja i kvalitetnija vozila po pristupačnoj cijeni koja desetkuju američku trojku. Najviše je stradao onaj koji ima najviše zastarjelih marki-GM. Dolazak japanaca samo je pokazao kako je veliki div zaspao na tektonske promjene svjetskog auto tržišta. Koliko treba biti bahat pa doći u situaciju da domaći kupci umjesto Kadilaka,prelaze u Mercedes, BMW, Audi a kasnije i u Leksus, Akuru i Infiniti.?

Yankee

Nije bas tako crno-belo kako zvuci na prvi pogled, posebno taj deo za Cadillac. Potrebno je reci da sve do 1980-ih godina jako mali broj Amerikanaca je isao na fakultete. To znaci da jedini nacin da se napreduje u firmi i dobije veca plata bio iskustvo. To takodje znaci da vecina ljudi nisu mogli nekada da priuste Cadillaca sve dok nisu imali 55-65 godina. Takvi kupci su hteli glomazne, tihe, udobne aute pa je Cadillac bas takve i pravio. E onda pocetkom 1980-ih godina sve veci broj mladih Amerikanaca krece da ide na fakultete i biva u stanju priustiti skupoceni… Pročitaj više »

Bungi

Slažem se da lokalne prilike poznaješ bolje od mene ali je gola činjenica da su američki proizvođači “zaspali” u 60-im kada su bili vodeća auto industrija svijeta. Nekih 20 godina kasnije, evropljani a pogotovo japanci su ih prestigli tehnološki, kvalitetom i produktivnošću.Živjeli su od stare slave i nisu se na vrijeme prilagodili novim tržišnim kretanjima.