Zanimljivost dana: I dalje bez konkurencije dvadeset godina kasnije
Slavni automobilski dizajner Đorđeto Đuđaro je jednom prilikom upitan koja je njegova tajna uspešnosti u svom poslu. Slavni Italijan je ipak zaslužniji za više remek dela nego bilo koji kolega, od onih „običnih“ za šire narodne mase, pa sve do egzotike za kupce sa dubokim džepom. Njegov odgovor je bio da ne kreće da crta skice iz početka, već od kompanija saznaje detalje na račun međuosovinskog rastojanja i još neke odgovore, kao što su deljenje platforme, mehanike i ostalih detalja sa braćom unutar brenda.
Na taj način već na prvi pogled daje mušterijama ideju kako bi serijski model trebao da izgleda.
Međutim, Đuđaro je imao 64 godine kada je plairao penziju 2002. godine i odlučio je da ignoriše sopstvena pravila i napravi sebi automobil koji je uvek želeo. Na taj način je nastao model Alfa Romeo Brera koji ni posle dve decenije nema konkurenciju u oblasti kako bi lepota na četiri točka trebalo da izgleda (barem u modernom izdanju).
Brera je nastala u vremena kada je italijanski gigant zatražio od stilske kuće Pininfarina (sa kojom je Đorđeto sarađivao) da mu spremi specijalni konceptni automobil za Salon automobila u Ženevi 2002. godine.
Slavni dizajner je iskoristio neke zaista neviđene detalje, kao što je veoma kratak zadnji deo koji deluje kao kombinacija kupea i heča. Na kraju dugačke haube se krila prepoznatljiva Alfina maska hladnjaka, a sa svake strane po tri fara.
Zanimljiva je informacija da ovaj koncept zapravo i nije bio Alfin u duši, pošto ga je pokretao Maseratijev V8 motor sa 395 konjskih snaga kao i njegova platforma sa pogonom na zadnje točkove. Čelnicima Alfe se dizajn toliko dopao da su ga iskoristili u serijskoj proizvodnji za model 159, a on se pojavio u izložbeno-prodajnim salonima 2004. godine.
Od samog početka je postojala i nada da će Brera ući u serijsku proizvodnju, ali sa nekoliko bitnih izmena. Ona ključna je ležala po pitanju platforme i morala je biti deljena sa spomenutim modelom 159, sve da bi se uštedelo na troškovima. To je automatski eliminisalo pogon na zadnjoj osovini i motor sa osam cilindara, ali je dizajn uglavnom ostao isti, odnosno veran onom koji smo ranije videli na konceptu.
Doduše, linije su morale biti umanjene, pa je Brera mnogo više sličila odlazećem modelu zvanom GTV. Brera i 159 će deliti oko 55% delova, a ovaj prvi je dobio neka mehanička unapređenja da bi se zadovoljio sportski duh. Takođe je imao masu koja je za 110 kilograma bila manja od limuzine.
Ne samo što je dizajn bio fantastičan, već je sportista dobio i dosta pohvala na račun završne izrade i generalno, u oblasti kvaliteta enterijera. Veliku ulogu u tome je imao nekadašnji BMW-ov „glavonja“ Karl-Hajnc Kalbfel koji je baš preuzeo italijanskog proizvođača vozila, a i podatak da se za proizvodnju postarala Pininfarina je takođe bila bitna.
U samom početku, tri motora su bile opcije i to dva benzinca i po jedan dizel. Ponuda je startovala sa 2,2-litarskim benzincem sa 182 konjske snage dok je opcija bila u vidu 3,2-litarskog agragata sa 256 „grla“.
Ovaj motor sa šest cilindara je stizao samo sa pogonom na sva četiri točka dok je onaj bazni pružao pogon na prednjoj osovini. On je ujedno bio najbrži u grupi, sa ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 6,8 sekundi i maksimalnom brzinom od 250 km/h. Dizele je predstavljao 2,4-litarski „JTD“ sa 197 „konja“. Izbor menjača će biti manuelni i automatski sa po šest stepeni prenosa.
Brera će se promeniti jako malo tokom svoje kratke šestogodišnje istorije. Spomenućemo da su pred sam kraj karijere debitovali novi bazni motori, kao što je 1,75-litarski turbobenzinac (197 konjskih snaga) i 2,0-litarski turbodizel (168 „konja“.
Vremenom se i benzinac sa šest cilindara mogao naručiti sa pogonom na prednje točkove. Spomenućemo i da je postojao Spyder nakon 2006. godine, a Alfa će nam predstaviti nekoliko specijalnih konfiguracija kao što su Italia Independent, Mille Miglia i Limited Edition. Proizvodnja će trajati do kraja 2010. godine i u tom periodu Brera će pronaći 21.661 kupca kao kupe i još 12.363 kao kabriolet.
Ovaj automobil će postaviti nove standarde za Alfu Romeo, i to u oblastima pouzdanosti, kvaliteta i same dinamičnosti iskazane kroz vozna iskustva.
Naravno, pogon na prednje točkove je pomalo razočarao, posebno zato što je italijanski gigant ciljao na kupe koji je označen kao BMW Serija 3, odnosno čelnici su taj model videli kao glavnog rivala. Ali, sve nedostatke je nadoknadio fantastičan stil.
Čak i u današnja vremena, skoro dvadeset godina kasnije, teško je pronaći neki drugi automobil koji izgleda jednako dobro. Ruku na srce, ništa drugo nismo ni očekivali od automobila koji je dobio ime po predelu Milana koji kombinuje umetnost, istoriju i modu…
Zoran Tomasović
(13405)
Prelijepi alfin kupe(kabriolet) model, oštrih, čistih i skladnih linija.Jedino što kvari zabavu je prilična težina Ydelta2 GM platforme, poznata iz Opel Insignije koja krade sportske petfomanse.
Ne Insignije vec Vectre c.
To nije ta platforma, veze nema s njom bez obzira što pišu auto tiskovine. Nema niti jednog GM automobila na toj platformi. To je SAAB platforma koju je GM stopirao da uđe u proizvodnju zbog njima previsokih troškova. GM premium platforma. Tu platformu je imala insignia concept, ali ne i serijska insignia.
Ne znaš ko je lepši, Brera ili 159.
I dan danas su ikone.
Sjećam ga se dobro kao koncepta ali nikako kso serijski automobil…. Nije kad u životu ga uživo nisam vidio 🤓
Isti je kao na slici! 🙂 Bilo ih je ovde.
Dugo mi je bila wallpaper na kompu
https://www.supercars.net/blog/2005-alfa-romeo-brera-wallpapers/
bellisima
Dizajn studija Brera iz 2002 godine bila je velika senzacija! Dizajn je bio koncepcijski sasvim nov, sa mnostvom novih i lepih detalja. Proporcije Brere sa Maseratijevim motorom i pogonom pozadi sasvim su drugacije od serijskog modela sa prednjim pogonom: studijska Brera je izduzena i dinamicna kao odapeta strela a serijska Brera je, da izvinete na izrazu, lepuskasta ali debeljuskasta dama sa velikom guzom! Ovo je studija: Ovde je prica, intervju sa Djudjarom, o nastanku Brere: https://www.speedholics.com/post/20-years-of-alfa-romeo-brera-concept-the-balance-of-shape Vec decenijama se pitam koji je to idiot postavio Alfu na prednji pogon?! To je sasvim unistilo njen karakter i ekskluzivnost! Serijski model Brera… Pročitaj više »
Znaš dobro ko je donijeo odluku da se Alfa „natakari“ na prednji pogon. Šef uprave.Onaj “ čiko sa naočalima“ što ruši snove. Rekao je inžinjerima da nemaju para za razvoj nove platforme sa zadnjim pogonom.Imate na raspolaganju ovu GM platformu sa prednjim pogonom i radite sa njom šta znate.Zato je Brera kompromis mogućeg i željenog, kao bezbroj puta u životu.
Znam ko je ali sam morao da ga prozovem i da olaksam dusu! Kompromis – to je vrlo rastegljiv pojam, ponekada moze da zadovolji zainteresovane strane ali najcesce donosi manje-vise pritajeno nezadovoljstvo. U ovom slucaju publike, koja je sve vise i vise okretala ledja Alfi.
Tako je!
A može se gledati s druge strane, da nije bilo kompromisa taj auto nikad i ne bi došao do serije…
Da te nije Stelantis podmitio?
Pa nije bilo tada Stelantisa 😜
Često mislimo da je neko kriv, ko nam je omogućio minimalno, ali se možda taj neko potrudio da nam stvori to minimalno kojeg ne bi nikako ni bilo…
Treba uskladiti želje i mogućnosti…
Pravi si politicar i komercijalista! Taj isti (GM) mogao je da investira u Alfu i da joj vrati zivot koji zasluzuje a ne da je kao kolonizator koji je dosao da isisa bogatstvo Italije baci pod noge gurajuci je u konfekciju! To nije za zahvalnost.
Ocekivati od GM-a da ulozi pare u Alfu i „vrati joj zivot“ je kao ocekivati od bogatasa da investira u tipa koji ima legendarno ime ali zadnjih nekoliko poslova koje je uradio je zesce zabrljao. 😉
Alfa nije napravila ni jednog bas uspesnog pobednika jos od 2. svetskog rata … nema sanse da ce ijedan stranac vise investirati novac u nju osim onoga ko joj je vec vlasnik.
OK, vec smo se upoznali. Na svu srecu izmedju nas je „velika bara“. 🙂
Istina, samo sto ocekujes od ove strane bare gde se sve svodi na biznis da finansira snove tvoje strane bare („GM je mogao da investira u Alfu i da joj vrati zivot“). 😉
Ne ocekujem od Amerikanaca bas nista! Sve sto oni donose to je samo haos i „demokratija“ zbog koje ubijaju. Plasim se svakog njihovog mesanja, ne samo u Evropi vec svuda. Zapitaj se od cega Evropljani zive kada ne znaju kako se zaradjuje novac?
Pa ja nesto ne vidim da evropski brendovi nesto poslovno briljiraju sa izuzetkom hladnih Nemaca koji, kao i Amerikanci, sve gledaju kroz brojeve.
Imas Britance koji su odavno pukli. Od Francuza imas Renault koji je u drzavnim rukama i PSA koji je deo Stellantisa i koji najvise zivi od profita Jeepa i Rama. Ista stvar kod Italijana – cela grupacija Fiata je deo Stellantisa. Stellantis je prosle godine imao profit od 16,8 milijardi evra, od tog broja 13,9 milijardi je doslo sa americkog trzista.
Ova tema zahteva malo vise price. U privredi se sve vrti oko novca, razlike su „samo“ u strategijama u sta investiras i sta ocekujes od toga. Tvoj stav da su americke firme „majke Tereze“ koje pomazu evropskim firmama da prezive prelazi u slepi USA-nacionalizam! Dobro su ti isprali mozak. Kratko i jasno: Amerikanci dolaze u Evropu da bi na osnovu ono malo preostale slave propalih evropskih firmi isisali sto vise kapitala. Dok ide – ide, kada ne ide zbogom!
Nikada ja nisam rekao da americke firme pomazu evropskim firmama jer su eto kao „fini“. Naravno da postoji interes, sve je biznis. Nije Ford sigurno dao onolike sume novca u svoje nekadasnje britanske divizije jer je kao „fin“ vec iz razloga da napravi veci novac nego sto je ulozio. Ali druze, tvoje bajke da ocekujes da ce se neki stranac pojaviti (bez obzira ko bio taj stranac) i uloziti brdo novca u ovaj ili onaj istorijski brend sa danasnjom losom reputacijom pocinju da zvuce smesno (bez uvrede). U ovom momentu bi bilo lakse i jednostavnije i jeftinije napraviti novi brend… Pročitaj više »
Znači, Fiat kao vlasnik amera je profitabilan, čitav pezo je za k…AC, što pokazuju brojke.
Btw, ne znam firmu koju su prekobarni podigli, već sve isisaju i ostave uništeno.
Moze li primer nekog evropskog automobilskog proizvodjaca koga su Ameri kao „isisali“ i ostavili u goroj situaciji nego sto su ga pronasli?
SAAB
Sta je od Saaba imalo da se isisa? Kada ga je GM preuzeo, bio je na ivici gasenja, sa zastarelom ponudom i najvecim troskovima u automobilskom svetu. GM je produzio zivot Saabu dobrih 20-ak godina i ostavio sa daleko modernijom ponudom nego sto ga je zatekao.
Znači pomogao ga je k’o kauboj ranjenog konja? Sprašio mu metak da se ne pati?
Pomogao je ranjenom konju da zivi jos 20-ak godina i pri tom ga snadbevao sa hranom, vodom, krovom na glavom, itd. I kada je prodao konja 20-ak godina kasnije – prodao ga je u daleko boljem stanju nego sto ga je zatekao. 😉
Nije ga prodao vec ga je ugasio. Jedini interesent bili su Kinezi a GM ih je odbio. Toliko o „dobrom Stanju“ Saaba posle GMa.
Saaba je kupio Spyker od GM-a. GM im je ostavio novu generaciju 9-5 (koji je debitovao bas te 2010. godine kada ih je Spyker kupio), relativno moderni 9-3 i na kraju novi 9-4X koji je tada bio u razvoju i debitovace 2011. godine. U sustini, Spyker je preuzeo Saab u daleko boljoj poziciji nego sto je GM preuzeo Saab 1989. godine.
Spyker je samo jedan od mnogih koji su pokusali da se umesaju u Saab. Veza Spyker-Saab trajala je oko dve godine. Ne znam u kakvom stanju je bio Saab 1989 godine ali je vec pre 2009 godine bio bankrot i vise nikada nije mogao da stane na noge. Godine 2017 Saab je konacno prestao da postoji. Bila je to duga agonija jedne poznate marke.
Yankee, treba da napravis razliku izmedju stvarne pomoci i produzene agonije! Primer prave pomoci jeste kada Geely kupi Volvo, investira u njega novac, sakupi vrhunski tim menadzera, inzinjera i dizajnera i dozvoli im da kreiraju Volvo! Volvo se preporodio, vratio se na trziste u punom sjaju, na njegovom znanju osnovana je jos jedna firma – Polestar – kao vrhunac piramide. Od takve pomoci korist je obostrana: investor zaradjuje vise novca a radnici Volvoa imaju dugorocnu perspektivu i dobar standard. Primer produzene agonije jeste kada GM kupi Opela i Saaba pa pokusava da iz njih iscedi neku dobit dok se ovi… Pročitaj više »
Evo da pitam i tebe posto mi BB nije odgovorio – sta je GM imao da iscedi iz Saaba? Sta je to Saab imao da ponudi GM-u kada ga je GM kupio 1989. godine? Sto se tice Opela, GM je bio vlasnik Opela od 1929. godine – nemoj mi molim te reci da je Opel bio u boljoj poziciji pre 1929. godine nego posle pod GM-om? Danas Opel uopste vise ne postoji – postoji samo Peugeot sa Opelovom znackom. Da, PSA je „napravio Opel profitabilnim“ tako sto je ugasio svaki pravi Opel i onda na Peugeote stavio Opelove znacke. Pa… Pročitaj više »
Opel postoji, evo ga u garaži 😜
Ajde da krenemo redom:
Prvo pitanje – zasto je GM kupio Opela 1929 godine?
A moja gornja pitanja cemo preskociti? Ajd nek bude tako… 😉
Kupio ga je jer je Alfred Sloan zeleo da napravi jednaku imperiju u Evropi kao sto je napravio u Americi. Ford je tada bio najveci brend u Evropi, naravno nije njega mogao da kupi (iako je uporno pokusavao – bice zanimljivost dana o tome), na kraju se odlucio za drugo najbolje resenje – Opel.
Necemo da preskocimo odgovore na tvoja pitanja, neka slucaj „Opel“ bude primer koji sve objasnjava.
Da se vratimo na temu Opel:
Znaci GM je kupio Opela da bi se prosirio na evropsko trziste i tako povecao proizvodnju i zaradu. Zarada je osnovni motiv i motor privrede, sve se vrti oko nje, nema tu milosrdja! Da li se slazes sa ovim stavom?
Sada dolazi sustinsko pitanje: ako je GM zeleo da se siri po Evropi, zasto nije kupio golu ledinu i sagradio na njoj fabriku, vec se bakce sa propalim Opelom?
Ko je rekao da je Opel bio propao? Zar nisam gore napisao da je Opel bio drugi najveci proizvodjac u Evropi kada ga je GM kupio?
Citao sam biografiju Alfreda Sloana „My Years with General Motors“, on bas u knjizi pise o kupovini Opela. I spominje u kakvoj je situaciji bila cela nemacka privreda posle 1. svetskog rata i da je zbog toga kupio Opel za prakticno sicu u poredjenju kolika je vrednost firme zaista bila. Na kraju je GM potrosio manje novca na kupovinu vec usavresenog brenda Opel nego da su pravili sopstvenu diviziju u Evropi.
„Na kraju je GM potrosio manje novca na kupovinu vec usavresenog brenda Opel nego da su pravili sopstvenu diviziju u Evropi.“ Ovo je sustina kupovanja firmi: kupujes zgrade, infrastrukturu, masine, personal, logistiku, nabavku, prodajnu mrezu, itd. itd. Sve to zajedno za mnogo manje pare nego da sve to gradis na ledini od nule! Znaci, nije nikakvo milosrdje u pitanju, nikakva pomoc posrnuloj firmi vec cisti interes kupca. Tvoj stav da su Ford i GM pomagali nekim evropskim firmama – ne vazi. Zeleli su da zarade, to je sve.
„Pomagali“ (poprilicno sam siguran da nikada nisu koristio tu rec) su iz sopstvenog interesa, ulozili brdo novca da bi zaradili jos vise nego sto su ulozili. Kad sam ja tvrdio suprotno? Rekao sam da su kupili odredjene firme i onda ulozili u njih.
Tvoja recenica:
„Sta je to Saab imao da ponudi GM-u kada ga je GM kupio 1989. godine?“
opet sugerise tvoj stav da se GM pojavio kao spasilac Saaba! U predhodnoj diskusiji razjasnili smo da se neka firma kupuje u cilju prosirenja programa, povecanja obima proizvodnje i prodaje a time i povecanje profita. Dalje, zakljucili smo da je mnogo lakse kupiti firmu i reorganizovati je nego kompletno novu firmu izgraditi od nule. Eto, to je Saab ponudio GMu 1989 godine. Sa ovime bih zavrsio diskusiju.
Pa GM i jeste spasio Saab, barem privremeno (ili kako ti to zoves „produzio agoniju“ hehe). Saab bi bankrotirao jos 1989. godine da nije bilo GM-a. Nije ga spasio jer je eto kao „fin“ vec da bi ulozio novac u njega i napravio profit. Ja sam rekao da je bilo lakse kupiti Opel nego graditi novu firmu od nule. Nisam rekao da je lakse/pristupacnije kupiti bilo koju firmu. Spomenuo sam gore zasto je tada bilo jeftinije kupiti Opel – jer je njegova vrednost bila daleko ispod realne vrednosti zbog lose nemacke privrede posle 1. svetskog rata. Kada je GM kupio… Pročitaj više »
Slazem se. Poslednji veliki Saab bio je fantastican! Trebalo je da dodje mnogo ranije. Pre neki dan sam video jednog ispred mene na semaforu. Setih se cele price o Saabu. I nase diskusije. Stajling i kvalitet su sve, to prodaje auto. Saab je dozvolio sebi da bude suvise neobican. Imao sam 93 iz 2001 godine, dozivljavao sam ga kao „porodicnu sportsku limuzinu“. Sta su mislili drugi – uglavnom nisu mogli da prihvate njegov izgled. To ga je kostalo zivota. Slava mu!
know-how, sto je zapravo najvrednije.
Nešto sam prespavao… Kakve veze Alfa ima sa GM? 🤔
Tebe bio u’vatio neki zimski sanak ?
😊
Pogledaj Wikipediu „Alfa Romeo“.
Pogledao… i ne samo Wikipediju nego i druge izvore… GM i ALFA su imali tehnološku saradnju vezanu za isporuku pogonskih sklopova jedni drugima (Alfa SAAB-u i Opelu dizel motore a ovi njima benzince). Jedan od predmeta saradnje je bio i motor za Breru… Ali rasprava je počela u stilu da je neko (GM) trebao da „pomogne ALFU“… Poslovnog povezivanja nije bilo, GM nikad nije bio vlasnik Alfe pa je nije mogao ni pomagati… Doduše, bolje da je nije pomagao kao što je pomogao SAAB-u 🙂
Imajuci u vidu da je Alfa usla u 1994 bez ijednog modela sa pogonom nazad, a da je do tada imala samo jedan (Spider koji se pravio od 1966.), pitanje je ko?
Ovu Alfu sam video nekoliko puta.S preda je ok,zadnji dio mi se ne sviđa.A o kvalitetu jedne Alfe suvišno je bilo šta reći-katastrofa.
Kupi jednom dobro očuvanu Alfu. Malo je vozi, vidi kakva je na putu.
Onda možeš pljuvati po istoj.
Takva ne postoji.Ona kada je nova raspada se.Al ajd,bolja je od Kije ako je za neku utjehu.
Nisam ga nikad video uzivo. 159ka je prelepa