Raste broj oldtajmera u nemačkim garažama

Broj klasičnih automobila u Nemačkoj je ponovo u porastu. Prema podacima kojima barata Savezno telo nadležno za pitanja saobraćaja (Kraftfahrt-Bundesamt – KBA), na početku ove godine je evidentirano 595.046 primeraka oldtajmera, što je za 10,9% više nego lani.

Rast je zabeležen u svim automobilskim klasama, dok je posebno visok bio kod prikolica (+17,8%), kamiona (+14,3%), traktora (+11,8%) i automobila (+10,8%). Uz 526.002 primerka, iliti 88,4% od ukupnog broja klasika, putnički automobili čine i ubedljivu većinu u ukupnoj floti oldtajmera. Od 60 godina je starije ukupno 52.399 vozila.

Kako navodi KBA, mogući razlozi za opstanak trenda rasta broja klasičnih primeraka jesu ti koji se tiču visokog kvaliteta “automobila za svaki dan” iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao i zbog velikih serija u kojima su izrađivani.

Tada su sa traka silazili Golf 1 ili na primer Opel Kadett, što su veoma zastupljeni modeli među onima koji imaju pravo da nose tablice s oznakom “H”, koja otkriva klasične primerke, to jest one koji se smatraju “nosiocima istorijskog blaga Nemačke” Takvi četvorotočkaši ne mogu biti mlađi od trideset godina.

Vlasnici vozila s registarskim oznakama koje sadrže oznaku „H“ mogu uživati i u dodatnim privilegijama koje se tiču poreske politike države, ali i politike osiguravajućih kuća. Jedna od njih je i mogućnost vožnje u zonama koje su inače zabranjene za sva vozila koja ne poštuju najstrože ekološke norme.

Uvek na ceni

Klaus Mirbah se bavi oldajmerima još od pedesetih godina prošlog veka. Angažovan je u trgovanju starinskim primercima u Hamburgu, kao i u organizaciji trka vozila iz te kategorije. Za njega i njegovu gospođu Britu, radi se o „predivnim kreacijama nekog drugog vremena, jednostavnoj mehanici, kao i učešću na bajnim događajima koji se oko ovih vozila organizuju“, što fascinira i druge bračne parove, naročito one koji su najlepše godine života proveli baš u periodu kada su današnji klasici bili masovno na ulicama.

Britino iskustvo govori o tome da postoji više kriterijuma koji starinske automobile čine vrednim nakon mnogo godina. Prvo, ceni se retkost, zatim odnos cene i ponuđenih performasi, ali isto tako i podaci iz istorije vozila. A „bube (VW), patkice (Spaček) i slični će uvek imati prođu,“ kaže Klaus Mirbah.

Uobičajena je neisplativost ulaganja u oldtajmere

Po mišljenju Mirbahovih, kupovina klasičnog primerka uz želju da se kroz tu transakciju nešto zaradi, nema neku ekonomsku logiku.

„Kod starinskih automobila uvek je u pitanju ljubav, hobi, baš kao što je to slučaj i sa konjima ili plovilima,“ navodi prodavac oldtajmera. Rast vrednosti nekog primerka uvek zavisi od ličnih ciljeva, stanja vozila, istorije istog, retkosti ponude.

Stručnjak iznosi i podatak da su troškovi vezani za posedovanje takvog vozila, na primer za popravke, osiguranje, garažiranje i rezervne delove, veoma visoki. Povrh svega, morate i voziti automobil kako bi se održao u dobrom stanju: „Najgrđa sudbina jednog automobila jeste ona u kojoj se ne vozi, to jest čami u garaži.“

Ako znate sve ovo, uvek ćete držati svog limenog ljubimca aktivnim, a onda možete očekivati i povrat svog novca, možda čak i nekakav profit. Međutim, „ukoliko ste pazarili klasičan primerak s namerom da zaradite nešto na njemu, dižite ruke od takve rabote, bolje je.“

Stav Frica Kirenera, koji je odgovoran za starinska vozila koja pripadaju Nemačkoj asocijaciji automobilske industrije (VDA), jeste da u pojedinim situacijama, investicija u klasičan primerak može delovati kao potez koji donosi siguran prinos.

„Neka informacija koje dođe do javnosti, a tiče se postignute cene na aukciji, utiče na to da mnogi pomisle kako je posedovanje klasika, istovremeno i garancija profita. Međutim, to najčešće nije tako. Troškovi posedovanja takvog vozila umeju biti vrtoglavi.“

Povrh svega, trend rasta tržišta starinskih vozila je zaustavljen i na sceni je drastičan pad.

AutoRepublika

(1390)