Zanimljivost dana: Volkswagen Golf GTI W12 (GALERIJA)

Ne tako davno, Volkswagen je umeo da dozvoli svom razvojnom odeljenju da pokaže šta ume. Naravno, veći deo takvih tvorevina našlo je kasnije svoj put do serijske proizvodnje, ali je nažalost Golf GTI sa W12 agregatom ostao samo konceptualni model.

U doba Ferdinanda Piha, VW je aktivno radio na istraživanju automobila u raznim segmentima. Tako je konceptualni superautomobil sa W12 motorom kasnije postao Bugattijev projekat, a iz celog proučavanja nastao je legendarni Veyron.

Pih je verovao da Volkswagen može da se nadmeće i u sferi premijum vozila, pa je tako plasiran Phaeton, takođe sa W12 pogonskom jedinicom. Nemačkom proizvođaču bilo je jasno da je pomenuti agregat „kadar za velika dela“, ali nisu znali gde da ga još upotrebe, a da performanse dođu u prvi plan.

Kada je na čelo Volkswagena stigao Martin Vinterkorn, želeo je da promeni imidž koji je pratio marku, a to je da su isuviše „rezervisani“ i da nisu spremni da se menjaju. Model koji je trebalo da pokaže spremnost Volkswagena da  napravi otklon od tradicije trebalo je da bude hot heč veoma visokih performansi koji bi na tom polju mogao da konkuriše i superautomobilima. Tako je nastao Golf GTI W12.

Golf GTI W12 predstavljen je na godišnjem okupljanju ljubitelja GTI modela u Austriji 2007. godine. Iako je bio baziran na petoj generaciji popularnog hot heča, ovo je bio potpuno drugačiji model.

Pre svega u vizuelnom smislu. Iako su svetlnosne grupe odavale njegovo poreklo, veliki usisnici za vazduh, kao i novi odbojnici ukazivali su da se radi o drukčijem vozilu sa jasnom namenom.

Naravno, poenta je bila u samoj pogonskoj jedinici. Ovakav Golf koristio je twin-turbo W12 agregat radne zapremine šest litara, koji je razvijao mamutskih 650 ks i 750 Nm. Prevedeno u performanse, ovaj hot heč bio je u stanju da iz mirovanja ubrza do 100 km/h za 3,7 sekundi, dok je maksimalna brzina iznosila ogromnih 325 km/h! Interesantno je da je Volkswagen odlučio da Golf GTI W12 ima pogon na zadnjoj osovini, što je bilo i ostalo prava retkost u C segmentu.

Možda danas ove brojke ne izgledaju toliko impresivno, no u to vreme stvari su bile drugačije. Primera radi, Paganijeva Zonda F tada je raspolagala sa 602 ks, i bila je sporija u sprintu do „stotke“ za 0,1 sekund.

Što se tiče enterijera, bilo je izmena, ali ne tako krupnih kao kada je reč o izgledu spoljašnjosti. Volkswagen je za sedišta koristio kombinaciju alkantare i kože kako bi se vozilu dalo nešto više luksuznog šmeka.

Golf GTI W12 stigao je i do Top Geara gde je testiran na njihovoj čuvenoj stazi. Hot heč ubeležio je vreme od 1:29.6 na Top Gearovom testu brzog kruga na stazi.

Naravno, to je vreme kada je trojac Klarkson, Hamond i Mej i dalje nastupao za britansku državnu televiziju (BBC). Klarkson je posebno bio oduševljen snagom kojom je ovaj koncept raspolagao.

Ipak, na kraju je Golf GTI W12 ostao bez serijske proizvodnje. Kada su odgovorni u Volkswagenu sve stavili na papir, bilo je jasno da je u pitanju projekat koji se teško može isplatiti.

Sam automobil morao je biti veoma skup, i bilo je pitanje kako pronaći kupce koji bi bili voljni da daju ogromnu svotu novca za model koji u sebi nosi naziv Golf? Osim toga, sklapanje samog vozila bilo je veoma komplikovano, jer je W12 motor imao velike dimenzije, pa bi ceo proces proizvodnje bio mnogo sporiji od onoga što je bilo očekivano.

Nemačka marka rešila je da Golf GTI W12 ostane samo demonstrator tehnologije i sposobnosti njihovog razvojnog odeljenja. Prava šteta, jer je u pitanju bio sasvim jedinstven model.

Đorđe Platiša 

(1948)