Punih sedam godina nakon Nissana Juke, Kia je odlučila okušati se na polju gradskih krosovera. Uloga je namenjena modelu Stonic, baziranom na bratskom Riju.
S velikim zakašnjenjem, ali ne i na kraju bitke, Kia je lansirala kompaktni krosover Stonic. Uzevši u obzir veliku potražnju i impresivni progres istih, ovo je bilo posve logično, posebno jer proizvođač ima prilično dugu tradiciju u SUV segmentu, i to s dosta većim i skupljim modelima.
„Bejbi“ Sportage, kako su je pojedini odmah nazvali, nada se osvojiti mesto pod suncem, ne toliko ekstravagantnim stilom, koliko dinamičnim kvalitetima i dobrim odnosom cena/oprema. S 4,14 metara dužine, svrstava se u „B-SUV“ segment, pored spomenutog Nissan Jukea (4,14 m), bivšeg Peugeota 2008 (4,15 m) i Renault Captura (4,13 m), kao i Seata Arone (4,14 m), Citroena C3 Aircross (4,15 m) i bratskog Hyundaija Kone (4,16 m). S poslednjim, uprkos svim očekivanjima, ipak ne deli zajedničku platformu.
Duži za desetak santimetara, Fiat 500X, Opel Crossland, Škoda Karoq, Mazda CX-3, VW T-Roc i novi Peugeot 2008 i Captur, koji igraju na kartu porodičnih krosovera, ozbiljniji su konkurenti, koji će mu ne samo oteti parče tržišnog kolača, već verovatno i upropastiti karijeru…
Šta dakle reći o dizajnu? Prilično diskretan, posebno u poređenju s par „ekstremista“ (Juke, Kona, novi 2008…), no skladan i dopadljiv. Uz relativno velik klirens (18 cm), s pneumaticima od 17 cola, ispupčenim blatobranima i crnim „mesnatim“ plastičnim zaštitama po pragovima, deluje ubedljivo, posebno kada je u nekoj drečavoj boji. Imajući priliku da na parkingu proizvođača vidim više raznobojnih primeraka, nalazim da mu žuta, u kombinaciji s crnim krovom, najbolje leži! Kia navodi dvadesetak raspoloživih kombinacija (9 osnovnih boja karoserije + 5 za krov), kojim želi razbiti monotoniju, jer, iako se Stonic distancira od ostalih modela kuće drugačijim izrazom lica, nema tu ništa što bi trebalo posebno istaći. Takozvani „Tiger Nose“ (tigrov nos), i dalje je u centru pažnje, s tim da je modernizovan i uokviren izraženijim hromiranim lajsnama. S druge strane, zadnji deo mi deluje nekako originalnije, s visoko podignutom stražnjicom i plastičnom zaštitom pri dnu branika. Finalno, stil je bliži jednom standardnom hedžbeku nego krosoveru, pre svega zbog male visine vozila. U poređenju s Citroenom C3 Aircross, niži je za čitavih 12 santimetara.
Rio „copy paste“
Klasične spoljašnjosti i još klasičnijeg enterijera, Stonic nas ipak nije razočarao. Po ugledu na nemačku školu (jedan od tri studija za razvoj Kije je u Frankfurtu), i unutrašnjost „trenira strogoću“. Jedno je sigurno, kupci se za njega neće opredeliti zbog originale unutrašnjosti i nesvakidašnje koncepcije, kao kod gore spomenutih konkurenata. Ovde je sve „ljuta“ klasika. U poređenju s najnovim konkurentima, tipa Peugot 2008, Stonic zaista deluje „obično“.
Ukoliko ste već imali priliku smestiti se u Rio, primetićete da je sve preuzeto iz njega, izuzmemo li par kolor detalja (ne i kod voženog). Znači od forme centralne armature, pa sve do instrument table, velike i pregledne. Podrazumeva se da je analogna, numerički podaci ograničeni su na poveći putni računar između brzinomera i obrtomera, kao i centralni ekran od 7 inča, idealno postavljen na gornjem delu konzole.
Ergonomija svih komandi je odlična, čak i one namenjene klima uređaju su lepo izdvojene, nadohvat ruke i oka. U našem slučaju radilo se o automatskoj klimi, no i manuelna je sličnog dizajnerskog rešenja i na istom mestu. Odmah ispod nje je praktična polica sa dva nivoa, gde se lako mogu odložiti veliki novčanik, telefon, ključevi… Iako je pozicija tek za nijansu viša nego li u jednom Riju, vozač se odlično oseća na svom radnom mestu, s malim i zgodnim upravljačem u rukama. Podešava se po dve ose, s retko velikom amplitudom, što se odnosi i na sedište. Jedino nam je zasmetala „šuma“ dugmića na njemu, koji odvlače pažnju sa puta.
Zaključak, bez obzira na izdašne dimenzije komšije Michela koji ga je provozao, osećao se posve komotno. Oba lakta vozača poseduju dobar oslonac (ispod desnog je ujedno i poveći boks), dok leva ruka pada tačno na komande podizača prozora. Sam kvalitet materijala je prosečnog kvaliteta, upotrebljena plastika je robusna, ali tvrda. S druge strane, kvalitet izrade apsolutno je besprekoran. Što se tiče prostora na zadnjoj klupi, nije loše, ali u segmentu smo sreli i znatno talentovanije primerke…
Dve odrasle osobe staju ukoliko vozač i suvozač pokažu izvesnu solidarnost. Kia nije našla za shodno da je postavi na klizačima, kao kod recimo Citroena C3 Aircross. Prtljažnik je samim tim uvek iste zapremine (352 litra), odnosno 1.155 litara, ukoliko se obore nasloni, podeljeni u odnosu 2/3. Uz podesivu policu dobija se potpuno ravan pod.
Blato hvali, drži se asfalta
Bez imalo ustručavanja, Kia je jasno stavila do znanja da joj je za primer vozne dinamike poslužila Mazda CX-3. Lepo, posebno što im je to i pošlo za rukom! Stonic dakle igra na kartu temperamentnog krosovera, baš kako mu i samo ime kaže (speed + tonic = Stonic), bez da je udobnost preterano narušena. Evidentno je tvrđi od francuskih konkurenata, no sve je i dalje na prihvatljivom nivou. Uz malo razumnije pneumatike (na voženom 205/55 R17), verovatno bi bio osetno mekši. Zauzvrat, dinamična vožnja je posve izvodljiva, uz tvrd trim i precizno upravljanje, Stonic se u krivinama ponaša k’o veliki.
U urbanoj džungli ovo se podrazumeva, kompaktne dimenzije i povišeno odstojanje od tla, po meri su ivičnjaka, trotoara i udarnih rupa. Na iole ozbiljnija iskušenja van puteva bolje je zaboraviti, kao što smo rekli, Stonic nema kapacitete bratske Hyundai Kone, koja se može dobiti i s integralnim pogonom.
Izostali su čak i elektronski sistemi tipa Grip control (PSA) ili Extended Grip (Renault), u kombinaciji s „terenskim“ gumama. Sve u svemu polivalentan mali SUV, bolje adaptiran svakodnevnoj gradskoj vožnji od Rija. Ujedno, poseduje i snažnije agregate, Rio se recimo morao zadovoljiti s 1.1 CRDI/75 i 1.4 CRDI/90 (ne i za domaće trziste), dok je Stonic pokretan „snažnim“ 1.6 CRDI od 110 ks (odnedavno pojačan na 115 ks). Motor koji mu odlično leži, bez obzira što je preterano prisutan u kabini, posebno u višim obrtajima. Elastičnost istog je za primer, po gradu je posve izvodljivo voziti u petom stepenu prenosa, poštujući ograničenja od 60 km/h. Motor se „vrti“ na jedva 1.200 obrtaja, ali i s toliko malo istih, ne buni se, odnosno polako, ali sigurno, ubrzava.
Pomaže mu precizan šestostepeni ručni menjač, sa dobro odmerenim prenosnim odnosima. Stonic se vozi vrhovima prstiju, moje dete, naviklo da se „bori“ sa razdrdanim vozilima u auto-školi, nije moglo da se načudi mekoći svih komandi i dobroj preglednosti.
Zaključak, sasvim solidan blok, koji iako nema prefinjenost jednog 1.5 BluedCi ili 1.5 BlueHDi, u potpunosti zadovoljava 1.330 kilograma teško vozilo. Nakon nekih 1.110 pređenih kilometara i više od 27 sati provedenih za upravljačem, prosečna potrošnja stabilizovala se na nepunih 6 litara. Po gradu je znatno viša, računajte na 8 litara, pa i više, u zavisnosti od okolnosti.
Stonic poseduje serijski Stop&Start sistem, efikasan, ali po gašenju prodrma čitavo vozilo. Pored dizela, Stonic je u startu bio ponuđen s dva atmosferska četvorocilindarska benzinca 1.25 MPI/84 i 1.4 MPI od 100 ks, nešto kasnije i trocilindarskim 1.0 T-GDi od 100 i 120 ks. Od prošle godine, ovaj blok je u ponudi sa sedmostepenim automatskim menjačem DCT7 (dvostruka spojnica), ne i s integralnim pogonom, za koji statistike kažu da u segmentu ne prelazi 4% porudžbina.
Cene, oprema i rezime
Uz četiri agregata u Srbiji su ponuđena tri završna nivoa, nazvana Active, Edition i Motion. Barem u Francuskoj, sve verzije poseduju centalni ekran od 7 inča, a GPS, retko brz i precizan, samo za najviši nivo. Ovaj ujedno poseduje i automatsku klimu, aktivni regulator brzine, sedišta u kombinaciji platno/koža, aluminijumske naplatke od 17 cola, kameru za vožnju unazad sa senzorima…
Kod voženog Premium (nije predviđen za naše tržište) sedišta su potpuno kožna (preciznije rečeno skaj/koža), sa grejačima i za upravljač, plus veoma praktični sistem „Smart Key“ (otkjučavanje/zaključavanje vozila i startovanje motora bez ključa). Uz to, tu je i čitava gama sigurnosnih sitema, za urgentno kočenje i detekciju pešaka (AEB), automatsko uključivanje kratkih/dugih svetala (HBA), protiv mrtvog ugla (BSD), za nenamerno napuštanje trake (LDVS)…
Većina se može isključiti direktnim pritiskom na taster, što se definitivno pokazalo praktičnijim nego li tražiti ih u meniju na ekranu! Lepo, jer danas se Kije više ne rasprodaju „za tepsiju baklava“ kao nekada, jedino se može računati na bogatiju opremu i famoznu garanciju od 7 godina.
Tako dođosmo i do cene, ukoliko je verovati onome što piše na zvaničnom sajtu osnovna iznosi 13.490 (uračunato 1.000 evra nekakvog sajamskog popusta), dok za voženi dizel treba najmanje 18.990 evra. Za nešto što bi moglo da liči na voženi treba čitavih 22.790 evra. Mnogo ili ne, procenite sami. Šta još reći? Možda da Stonic, kao i većina krosovera u ovom segmentu, nije ništa drugo do „naduvani“ Rio, s povišenim klirensom i snažnijim agregatima (Rio ni nema dizel u ponudi). Naravno uz malo više prostora, atraktivniji „look“ i višu cenu, no kako koncept ima svoje pristalice, zašto bi onda Kia ostala po strani?
Tekst i fotografije: Perica Rajković
Uredio: Pavle Barta
Kia Stonic 1.6 CRDi/110 |
|
Karoserija, dimenzije, masa |
|
Tip: | Krosover |
Vrata/Sedišta: | 5/5 |
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: | 4.140 x 1.760 x 1.520 mm |
Međuosovinsko rastojanje: | 2.580 mm |
Zapremina prtljažnika: | 352-1.155 l |
Masa praznog vozila: | 1.330 kg |
Motor |
|
Broj cilindara/tip motora: | R4/Turbodizel |
Radna zapremina: | 1.582 cm³ |
Snaga: | 81 kW/110 ks pri 4.000 o/min |
Maks. obrtni moment: | 260 Nm pri 1.500 o/min |
Pogon |
|
Tip: | na prednje točkove |
Menjač: | M/6 |
Šasija i kočnice |
|
Ogibljenje napred/nazad: | MacPherson/Torziona osovina |
Kočnice napred/nazad: | Ventilirajući diskovi/diskovi |
Pneumatici napred/nazad: | 205/55 R17 |
Performanse |
|
Ubrzanje 0-100 km/h: | 11,3 s |
Maks. brzina: | 180 km/h |
Potrošnja i emisija |
|
Gorivo: | Dizel |
Zapremina rezervoara: | 45 l |
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: | 4,2/5,9 l/100 km |
Emisija CO2: | 109 g/km |
Cena (testirani model) |
|
17.890 evra |
Dobre strane: |
|
Kvalitet izrade, pozicija za upravljačem, vozna dinamika, odnos cena/oprema, snažniji agregati nego kod Ria | |
Loše strane: |
|
UIdobnost, modularnost i zapremina prtljažnika, kvalitet pojedine plastike, cena na nivou „prestižnijih“ konkurenata |
Pod lupom |
|
Dizajn |
|
Eksterijer: 7 | Ukupno 7 |
Enterijer: 7 | |
Kvalitet izrade |
|
Karoserija: 8 | Ukupno 8 |
Kabina: 8 | |
Praktičnost |
|
Karoserija: 7,5 | Ukupno 7,25 |
Kabina: 7 | |
Komfor |
|
Napred: 7 | Ukupno 7 |
Pozadi: 7 | |
Vozne osobine |
|
Upravljivost: 7,5 | Ukupno 7,5 |
Performanse: 7,5 | |
Šasija |
|
Ogibljenje: 7 | Ukupno 7,25 |
Kočnice: 7,5 | |
Motor |
|
Performanse: 7 | Ukupno 7,5 |
Potrošnja: 8 | |
Menjač |
|
Preciznost: 8 | Ukupno 8 |
Efikasnost: 8 | |
Cena |
|
Prihvatljivost: 7 | |
Ocena: 7,39 |
(6471)
Kad bih uzimao nešto iz ovog segmenta, ovo bi bio prvi izbor (dok ne provozam i vidim da li mi paše).
Jedna od boljih kupovina po meni, ali je konkurencija prevelika, i on sa pomalo dosadnim dizajnom ne može da se istakne kao nečiji prvi izbor. Ćerka Vam je prelepa i bolje je kad je ona češće na slikama od Vas, bez ljutnje 😀
Naravno da nema ljutnje, na slikama je Emilija. U principu ne voli da se slika te se uglavnom „posluzim“ Anastasijom (lazne blizankinje), koju si mogao videti kod elektricnog 208, Clia, Captura…
Inace na slikama sam ne zbog „reklame“, vec kako bi dokazao da sam vozio doticni automobil. Bilo je komentara u stilu kako sam skino slike s interneta i slicno…
Baš lepo, i ja sam blizanac ☺
U to da su autentične slike nikad nisam sumnjao, al je svakako bolje kad se neko „domaći“ pojavi na njima.
Uh, Stonic je viši od Ria za tačno 7 cm, a u Srbiji, sa motorom 1,4 MPI, u paketu Ex Motion, Stonic je skuplji 2.500. Lepa doplata. Mada, uobičajena i kod drugih, nema tu šta da se prigovori. „Štikle“ se doplaćuju … Ali, zašto 100 ks uz 1,4 MPI „pakuju“ uz 6MT, a ako je savremeniji 1,0 T-GDI, onda je 5MT? A ako je 5MT dovoljan uz 1,0 T-GDI, što onda verzija sa 120 ks dolazi uz 6MT? Ne razumem ni zašto samo Stonic u top paketu ima AEB, a ne i niži paketi … Doduše, treba da razumem, ista… Pročitaj više »
Kia Stonic 1.0 T-GDI LX Active 16.890 Eura. Novi Renault Captur 1.0 TCe 100 KS Intens 16.990 Eura… Famozni AEB kojeg moron stalno spominje, a bez kojeg je vozio čitav život 🙂 Captur ima još od početnog Life paketa, a Stonic tek u najskupljoj ExMotion opremi itd. itd… Po meni nema dileme koji automobil bih preporučio ovdje. Ova Kia nije loša, ali spada u kategoriju „niti smrdi niti miriše“. Dok mi se Kona čini kao najbolji Hyundaijev automobil trenutno (mislim na ukupni kvalitet izrade) Stonic mi dođe kao teška konfekcija. Sve je na mjestu, sve školski odrađeno, ali emotivno veoma… Pročitaj više »
U pravu si… Previše forsiram AEBS i slične bezbednosne sisteme koje nikada nisam imao. Najveći broj životnih kilometara sam prevezao i bez ESP-a, a skoro pola vozačke karijere (vremenski posmatrano) bez ABSa, bilo kakvog air baga, serva, klime … Bili samo volan i točkovi… Klasičan idiot, pa to ti je … Priznajem.
Ma nemoj sa baš toliko pepela da posipaš 🙂
Agresivni marketing nam je konstantno nas prepadajući nametnuo toliko nebitnih stvari u životu da je to čudo.
Recimo moja baba, koja trenutno ima 93 godine, da je imala Orbit žvake tamo negdje od sedamdesetih danas bi sigurno imala sve zube u glavi, koliko je to moćna i korisna žvaka…
Pogledaj samo ovaj video sa testiranja tih novih sistema bez kojih se danas ne može, koliko su neki u praksi efikasni, a trebali bi barem po marketingu njihovih kompanija biti bar 100% efikasni i pri tome još svemoćni…
https://www.youtube.com/watch?v=TJgUiZgX5rE
Priloženi video pre potvrđuje da to što automobili A i B imaju opremu sa istom troslovnom ili četvoroslovnom oznakom ne znači da će vlasnik dobiti identičnu stvar. Postoji i drugi pogled na ove rezultate – npr. Nisanov sistem, koji se na video snimku odlično pokazao, meni je tokom kratkog testiranja bio previše „osetljiv” sa nekoliko „lažnih” čitanja – pitanje koliko to nervira vozača koji bi ga onda rado isključio. A to što kažeš da je oprema bespotrebna, nekada nam se ista nametne na malo drugačiji način. Npr do pre 10-15 godina u svaki automobil kada sedneš imao si odličnu preglednost… Pročitaj više »
Ha,možda sisteme nisu podesili na sensitive, neg ostavili na normal?
I onda se ti prepusti autonomnoj voznje, kad ni obične sisteme ne znaju napraviti. Priča o autonomnoj je samo želja vlasti da kontroliraju stanovnike. Nek WiFi,i tu autonomnu stave pod opcije, pa da vidiš kako bi se prodavala , ukratko – nikako,jer ljudi to ne žele.
Svi ti moderni sistemi jos uvek ne omogucavaju (a pitanje je da li ce ikada) autonomnu voznju vec sluze kao ispomoc vozacu. Kao takav, AEBS nije tu da bi se vozac PREPUSTIO sistemu, vec da bi on pomogo ukoliko vozac PROPUSTI nesto sto ne bi trebalo. Izmedju ta dva je jako bitna razlika. Ako on odreaguje samo jednom kada vozac iz nekog razloga zakazaze, i na taj nacin spreci nesrecu, on je svoj posao odradio.
poanta price da nisu u stanju napraviti jednostavne stvari da funkcioniraju, a oni bi u nesto sto predstavlja slobodu kretanja i izbora, uvodili autonomiju kontrole, nadzor od velikog brata koji te prati svugdje i cijelo vrijeme 24/7/365 i na to ljudi pristaju, jer im se u novinama , medijima to servira kao „must have“, sljedeci korak prema kojem idemo, napredak, standard, a neki ce to obavezati i zakonom (ovisi u kojoj su mjeri izjdajnici na vlasti). Uostalom, to se vidi i sad u ovoj situaciji virusa za kojeg mnogi govore da je prije svega posljedica sijanja panike od strane prekobarskih… Pročitaj više »
AEBS uopste nije jednostavna stvar – to je izuzetno napredna tehnologija i zahteva nesto sto su ljudi tek poceli da razvijaju: jedan vid vestacke inteligencije. U pogledu toga, nalazimo se na priblizno istom mestu gde je automobilizam bio pre 100 godina. Nadam se da ne zelis reci da smo tamo negde cirka 1920. trebali reci isto i za automobile: ‘ne mozemo napraviti jednostavne stvari da funkcioniraju, daj da stanemo sa razvojem’.
Ma sta nije jednostavno? jesil ikada probao napraviti avion, da vidis sta je komplicirano. Ovdje kod jednog funkcionira, kod drugog ne, nema dijeljenja dostignuca, jer zastite patentima pa svaki mora nanovo, ko zna kakvi timovi rade i kakvi ljudi tamo sjede, pa je to i pokazatelj losih rezultata i takav proizvod, manjkav puste u prodaju i za to traze pare, a u svakom slucaju je jednostavnije nego autonomna voznja, pa kad ovo nisu u stanju da naprave, sta dalje treba da se govori. Kod vecine ovih izletanja, brzina kretanja je kljucan faktor, a brzina rekacije sistema je tu da smanji… Pročitaj više »
Da, veoma je onespokojavajuće kada se na onom videu vidi kako pri onimm relativno malim brzinama AEBS na nekim testiranim vozlima uopšte nije ni odreagovao (počeo da koči) pre nego je vozilo „dotaklo“ pešaka. Strašno … Po svakom osnovu. I što to ne radi kako treba ( a reklamira se kao nešto „must have“ i što će nam pomoći ) i što se to tako „nedovršeno“ ipak debelo naplaćuje pd kupaca. Bem ti život …
Konkretno postoje samo 2 stvari koje su komplikovane: 1. Ako je odmah pored puta nesto nalik coveku/detetu/zivotinji i sl, da kompjuter moze NEPOGRESIVO da prepozna da se radi o tome a ne o fiksnom objektu. S obzirom da covek moze da ima jako razlicite dimenzije i oblike (Vlade Divac vs Stephen Hawkingu stolici) ni to nije toliko jednostavno koliko se cini. 2. Da kompjuter moze NEPOGRESIVO da prepozna akciju tog coveka/deteta/zivotinje i sta ce se dogoditi delic sekunde kasnije odn da li ce taj covek (ili dete ili pas itd) koji se krece tik pored puta nastaviti da se krece… Pročitaj više »
Rikošet,
Sinoć pogledah video sa linka koji si okačio … I san na oči mi posle nije hteo 🙂
Nisam ocekivao onakav rezultat od Forda – ja mislio da Fusion/Mondeo koriste Volvo tehnologiju. Izgleda da je u pitanju ona od pre 10 godina i da Ford nije nesto mnogo radio na njoj u medjuvremenu.
Tačno, mada Captur i Škodin kamiq imaju na zadnjoj osovini doboše. Captur u polovini ponude i MT5. To mi deluje kao neka sinteza prve polovine XX sa prvom polovinom XXI veka. Ni riba-ni devojka! Škoda(i karoq) inače nije bila moj izbor zato što je to drugi tim VW sa neopravdano žestokom cenom i još skupljim održavanjem. Posle vožnje više predstavnika ove klase, odlučio sam se za Opel crossland x, i nisam pogrešio. Mali, ali unutra prostran, sa šarmantnim i kvalitetnim enterijerom i solidnim prtljažnikom od 410 litara. Uz sve to odrastao momak sa 160,5cm visine i potrošnjom manjom od 5… Pročitaj više »
Nego Peki, pusti Stonic, jel obavezna auto-skola u Francuskoj? Kod nas u CH jednom kada dobijes skolsku vozacku moze da te obucava ko hoces, samo da ima barem 5 godina vozackog staza i da se na auto ‘nakaci’ pozadi plavi kvadrat sa L.
Ja bih se odselio…:-)
S obzirom da auto-skole naplacuju od oko 100CHF po satu pa na vise, nisam siguran… Pre bih se odselio kada bih obojici morao da platim po 20-ak i vise sati voznje.
Naravno da je obavezna, cak je toliko obavezna i skupa da je preko milion vozaca ne poseduje. Racunaj oko 2.000 evra za testove i voznju. Sada i ova druga cerka nesto kuka, dosta joj je metroa i UBERA, ali kada je videla koliko ce da je kosta okleva… Posebno jer se kao i u Srbiji mora poloziti teorija, znaci ici u auto skolu i raditi testove. Moze i preko interneta. Nesto se prica kako ce Vlada da olaksa i ubraza sve, videcemo… U meduvremenu moze se uzeti studenski kredis za dozvolu, znaci bez kamate, jedan evro na dan (30 evra… Pročitaj više »
Pogledao sinoc ponovo propise kod nas (CH odn barem moj kanton, posto se u ovoj zemlji toliko toga razlikuje od kantona do kantona). Za skolsku vozacku je potreban zavrsen kurs prve pomoci i test teorije. Sa njom mozes da vozis 2 godine (ukoliko pricamo o B kategoriji) sa suvozacem koji ima barem 23 napunjene godine i 3 godine vozackog staza (ranije je bilo 5). Jedino je obavezna L oznaka pozadi. Tokom te dve godine moras da izadjes na praktican test da bi dobio normalnu vozacku. I jos jedna caka – da bi zakazao praktican test potreban je certifikat da si… Pročitaj više »
PEki, cemu sluze cipele na suvozackom mjestu? Zanimljivo, dizel a nema zastitu od buke ispod haube.
Dobro zapazanje! Ovako, ne znam koliko puta sam se presao i izasao s gradskim cipelama da uradim slike. Svaki put sam se vratio kuci s blatom do kolena, jer da bi uradio pojedine fotografije teleobjektivom moram se povuci vise destina metara unazad, dakle u polje. Ovoga puta sam poneo cizme za blato, a cipele su ostale u kolima 🙂
Pametno
Taman san htjeo da pohvalim Kiu za sveukupan izgled, materijale u unutrašnjosti, ukupan utisak kvaliteta, dobra garancija, kad ono… pod prtljage gdje bi trebao da stoji „gospodin rezervni“ nije ofarban u crveno već samo osnovnom temeljnom bojom.??? Prevara! Zar kupac za brdo para koje izdvoji za kupovinu novog automobila ne može da dobije ofarbane sve vidljive dijelove karoserije u boji auta.? Barem vidljive dijelove auta.?? Ovo bi jasno trebalo definisati zakonom. Takođe, svi dizelaši ispod haube motora morali bi imati zaštitu protiv buke. Na čemu sve ne štede.? Na 5 grama farbe. Nebi me iznenadilo da jedan dan počnu praviti… Pročitaj više »
Njemčka formula koju primjenjuju i Korejci po puno manjoj cijeni za kupca.
Uporedi sa na primer slikama ovde https://autorepublika.com/2019/09/20/dacia-duster-1-6-tce-115-tng-zabranjeno-za-sirotinju/. I opet Dacia ne valja i ima losu zavrsnu obradu.
Sta je ovo Peki, pa od suvozaca ostale samo cipele? Salim se malo, odlican test.
Sve u svemu, Stonic nije loš paket. Ali cena je previsoka… Mnogo je 18.000 evra.
Malo kasnim na žurku ali me izuzetno iritira ovaj novi izgled sajta… Kod mene na poslu jedna devojka je kupila Stonic koji je spolja gledano apsolutno identičan kao ovaj koji je Peki probao. Po meni to I jeste prava ciljna grupa ovakvih modela. E sad kako to već ide kod nas, ona je auto dobila sa kojekakvim popustima i čudima ali opet bih rekao da je to bilo malo mnogo. Peki mislim da si skroz u pravu što se tiče vožnje, to jest utiska u vožnji, sve ide vrhovima prstiju, nekako je sve možda i previše olakšano-servo je malo na… Pročitaj više »