Usvajanje elektromobilnosti preti stabilnosti Nemačke
Nemačka vlada bi mogla da se suoči s neuspehom povodom težnje da se do 2030. godine, lavovski udeo od 65% potreba za električnom energijom, zadovolji strujom proizvedenom po osnovu korišćenja obnovljivih izvora. Takvo stanje stvari je postalo jasno nakon prezentacije kalkulacije koju je pripremila konsultantska kuća koju često angažuje i sama nemačka izvršna vlast. Naziv entiteta u čiji izveštaj je i Spiegel imao uvid, glasi Agora Energiewende.
Za pratioce automobilske industrije, ovo jeste važna vest jer, s velikim stepenom verovatnoće nagoveštava veoma značajan rast cena električne energije u budućnosti. Naime, prema računici koju je prezentovala Agora, manje proizvedenih „zelenih“ kilovata podrazumeva i više struje fosilnog porekla, što vodi i ka višim troškovima proizvodnje iste.
Uz „samo“ 55% električne energije, koja bi se dobijala iz obnovljivih izvora, očekivani rast cena struje bi iznosio 5 do 10 evra po megavat satu, i to u 2030. godini. „Sporednom“ implikacijom bi se moglo nazvati i to što će u atmosferu, na ovaj način, biti ispušteno i 5 do 20 miliona tona ugljen-dioksida, u odnosu na planske cifre.
Čak je i prema toj kalkulaciji koja podrazumeva proizvodnju 55% „zelene“ struje, neophodno uspostaviti udvostručenu implementaciju vetro-generatora, u odnosu na krizni period koji je u toku od 2019. i za koji se očekuje završetak 2023. godine.
Različiti eksperti naglašavaju svu optimističnost, čak i ovog nazovi lošeg scenarija, s obzirom na činjenicu da su u toku tri ozbiljne krize u sektoru proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, a sve one su politički inicirane.
Da bi se, koliko – toliko situacija ublažila neophodno je doneti sinhronizovane političke odluke koje bi omogućile da se energija proizvedena od strane vetranjača uvećala na najmanje 25 gigavata do 2030. godine, dok bi se iskorišćenjem solarne energije moralo dodavati još po 10 gigavata godišnje.
Imajući u vidu brzinu rasta tražnje za električnom energijom, kao i brzinu kojom se usvaja elektromobilnost, ali i broja vodoničnih proizvodnih postrojenja (energetski izrazito zahtevnih), Nemačka bi se suočila sa strateškim poremećajima u funkcionisanju elektroenergetskog sistema, u slučaju neuspeha da se planovi ostvare.
AutoRepublika
Izvor: Spiegel
(116)
Ma, jok, nije to istina, ovu priču gura naftni lobi, zar ne? 🙂