Šef Volvoa nije ljubitelj trenda osuđivanja avionskog saobraćaja od strane ekologa

116

Podelite sa prijateljima:

U Švedskoj postoji termin za rastući trend koji za cilj ima da se korisnici vazdušnog saobraćaja osećaju krivim zbog veće emisije ugljen-dioksida: flygskam, ili „letna sramota“.

Greenpeace, Extinction Rebellion i aktivisti poput šesnaestogodišnje Grete Tunberg, dodatno promovišu „letnu sramotu“, naglašavajući ulogu vazdušnog saobraćaja u globalnom zagrevanju.

Citigroup predviđa da će ova kampanja podići troškove za avio prevoznike, potrošače i kompanije.

Jedan od najpoznatijih građana Švedske, koji nisu ljubitelji ove ekološke inicijative, je šef Volvoa, Hakan Samuelson.

„Mislim da hodate veoma opasnom stazom kada kažete ’ne, ne bi trebalo da letimo’“, kaže Samuelson. „Jedan od najvažnijih faktora u cilju promovisanja kulturološkog razumevanja među ljudima je putovanje.“

Volvoov odgovor je da učini automobilsko putovanje održivim, zbog čega kompanija planira da lansira po jedno električno vozilo godišnje do 2025., počev od naredne godine s modelom XC40 Recharge.

Dok proizvođači poput Volvoa, Mercedes-Benza, Nissana i Volkswagena premeštaju fokus na eletrifikaciju svojih gama, avionska industrija nastavlja da upozorava da će za smanjivanje emisije ugljen-dioksida biti potrebne godine, ako ne i decenije.

Samuelson smatra da više toga može da bude urađeno.

„Zar ne bi Airbus, Boeing i ostali mogli da pokušaju da učine da održivi vazdušni saobraćaj bude deo njihove misije?“, zapitao se on.

Šef Volvoa je takođe izjavio da su „simbolična obećanja“ u cilju pomoći ostvarivanju Pariskog klimaskog sporazuma, kao što su redukovanje vazdušnog saobraćaja ili dovođenje u pitanje ekonomskog rasta, pogrešan put. On je dodao da bi trebalo da prepoznamo da ukoliko se tržišno pokretani poduhvati uradi na pravi način, on bi trebalo da rezultira istinskom održivošću.

AutoRepublika

(116)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.